U ovom postu imam nameru da vam predstavim umetničke radove koje sam na poziv časopisa SPIKE (THE INTERNATIONAL ARTMAGAZINE FROM VIENNA ) izabrala da prikažem u jesenjem broju za 2007 god. u uvodnoj rubrici “Artist’s Favourites”. Koncept ove rubrike je da pozvani umetnik odabere i predstavi pet mladih umetnika i ukratko obrazložii svoj izbor.

 

ČIN I

 

Mare je prvo pomela terasu, onda je u dubokom tanjiru izmutila jaja i stala da prži pofezne. Cvrči zejtin, trešti televizor, kad se sa crkve, odmah tu uzbrdo, oglasi zvono.

- Koji je danas datum? ... Ajme, Sveti Ante! Ajme, zaborav’la san! Moran poć ucrikvu! Šefe, ne bilo ti zapoviđeno, isfrigaj ti ovi kruv zadicu. – uvali mi tiganj u ruke, obriše šake o kecelju i odjuri.

Stojim u dimu i frigam kruh. Slušam kako pljušti voda u kupatilu, kako lupaju vrata, kako škripe krila šifonjera,  Uzmuvala se Mare, ne zna kud će pre.

Pojavila se Mare u haljini za izlaz, sitna, suva, očešljane masne kose, s naočarima i namazanim tankim usnama. Stoji ukipljena kao da treba, onako nakarminisana, da prođe estetsku kontrolu ne bi li mogla u hram Božji.

Njujork, Badnje veče, ljeta gospodnjeg 1943...
U sobi hotela Njujorker starac se spremao za počinak. Sam.

O čemu je razmišljao gledajući to veče ka plafonu sobe u kojoj je proveo prethodnih deset godina - niko ne može sa sigurnošću reći.

Živi kažu, da stari ljudi predosjete dolazak kraja, nepogrešivo, i tada im u misli ulaze slike iz djetinjstva, bezbrižni krajevi iz kojih su pošli ka nekim drugim, često ne baš gostoljubivim predjelima. Obično u

Ameri, noćas po našem vremenu, očekuju rezultate prvih prajmaris ( izbori za nominaciju republikanskog idemokratskog kandidata za predsednika)  iz Nju Hempšira  i zahuktavaju  se  za Super Tuesday,  koji ove godine pada 5. februara, kada će se prajmaris održati u većini ostalih saveznih država.

Lole, od miloshte, a pod punim imenom Boni, trece je po redu kuche iz relativno slavne kerece loze Boni Avlijanera - rodjen, ako koga zanima rodoslovlje, od zlatno zute majke Boni II, a potomak je i zuto bele babe Boni I. Otac je, sto i to ne reci, i dan danas nepoznat, ali ta situacija ne uznemirava ni nas, ni Loleta. Posebno Loleta, koji na majku mu ne lici nikako, dok mu se izgledom za oca kandiduje cak nekoliko kerova u blizoj okolini.  

Loletovi vlasnici su se nedavno vratili iz krace posete Americi. Docekao ih je, jedva, vandredno srecno i uzbudjeno, koliko

Drage Beograđanke i Beograđani,

Ranije smo vas obavestile da je naša sugrađanka Nedžiba Mitrović nelegalno izbačena na ulicu iz sopstvene kuće, i da je u tom sramnom činu učestvovala opština Savski venac iako je kuća još uvek u vlasništvu Nedžibe. Tačnije, njena kuća je još uvek pod sporom pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu, ali postoji zabrana rušenja njene kuće dok se spor  ne okonča. Međutim, tu sudsku odluku nisu poštovali ni investitor  (koji je obeštetio ostale stanare iz ulice Gavrila Principa),  ni predstavnici vlasti u opštini Savski venac.

Ćao kume!! Gde si?!Nadam se da je sve u redu tamo.

Ovde ništa specijalno.. puno snega, za sada jos malo posla a .. lepa iznenadjenje!

Znaš ko mi je došao u "mom" hotel??Budeće broj 1 na svetu! :-) NOLE DJOKOVIĆ!!

A sledeći subota Sale Djordjević.. na kraj nije bilo tolika tragedija da nisam otišao odavde?! ;-) 

Ti kako si? Kuda će da putuje uskoro?!Ili si samo spreman za odmor?! Nadam se da se vidimo opet uskoro! 

Ćao,Gavrilo

Ovo je pismo koje sam dobio od Gabrielea (kršteno Gavrilo, kako i sam sebe ponekad zove) pre nekoliko sedmica.  

Protiv svoje volje Hanukkah i novogodišnje praznike proveo sam upoznajući se sa predsedničkim kandidatima - kao da ih do sada nisam dovoljno dobro upoznao. Mislim da su namerno tempirali izbore za novogodišnje i božićne praznike kako bi ih upropastili. I prošle godine je bilo tako. Umesto da mi kroz odžak upadne Mladić Mraz, upadali su mi predsednički kandidati. Ali ovo nije blog „Kako su predsednički kandidati ukrali Božić“. Ne.

Nakon što sam se satima družio sa predsedničkim kandidatima – najviše sa Veljom kao što se može videti – došao sam do zaključka da svim srcem, svim organima (naročito maestralnim), svim noktima i živcima, svim dlakama i svim prstima treba glasati za Tomu Nikolića – grobara iz Kragujevca.

  

 

Jedan od najuspešnijih francusko-belgijskih stripova u žanru herojske fantastike, „Velika moć malog Šninkela“ čita se na više nivoa – kao avantura, biblijska alegorija, bajka, romansa. Autorski tandem Rosinski i Van Ham, koji je stvorio i legendarnog Torgala, ovde se predstavlja svežom i brilijantno napisanom pričom, koju prati jednako fascinantan crtež jednog od najvećih evropskih majstora.

  Izvod iz opisa stripa (izdavačke

Dok pokušavam da shvatim građanina ove zemlje koji pucnjima u vazduh iz pištolja obeležava ono za šta njegov Patrijarh i ekipa govore „MIR Božiji – Hristos se rodi!“, počinjem

 

 

 

 

 

 

 

 

Kakva je to zbrka? Šta se ovo radi?!

Domaćin me gleda, smeši se i sladi.

 

Taj običaj ružan odavno se vodi,

Svinja uvek strada kad se Hristos rodi.

 

Ja preturam knjige iz vremena stari',

I nalazim tamo različite stvari.

 

Pravoslavni

DRAGI SVI,

pisem ovaj post iz sopstvenog iskustva.

Ne znam koliko ste primetili da se u ovoj vrsti komunikacije

dogadja nesto neuobicajeno.

Ili ocekivano?

Reci cete - ma hajde, kojesta...

Svi dragi blogeri koji misle da govorim i pricam gluposti

neka me razuvere.

Imam dokaze o onome o cemu govorim.

Pod uslovom, da oni koji o tome odlucuju dopuste da to objasnim.

Hvala na komentarima na temu.

 

 

Ovih dana, uplašen od govora koji sve više podsećaju na devedesete, očajnički se nadam da će konačno pred nas da izađe neko od tekućih političara i kaže nešto smisleno što DAJE NADU. Umesto toga – potpuna konfuzija: kao da su između sebe zamenili govore, čak i Toma Nikolić sa svojim izjavama „nećemo slati decu u ratove” zvuči kao Boris Tadić (pazi da me ne ubedi). Krug se zatvorio. Dok se oni bore da zahvate što više „tuđeg” biračkog tela, izgubiše i svoje glasače.

Ovaj bi trebalo da je moj! Dan mislim. A vidi kakav je. Beo i siv. Volim ja tu kombinaciju, ali u autfitu.Ne u ovom autu sad napolju- tu mi treba barem malo zute, one od gore shto greje i rastvara tmurne valere.

Da je chovek predvidjen za minus, valjda bi drugachije izgledao, kao pingvin npr, ili bi barem imao krzno kao medved i uvecane lojne zljezde da se uredno vaksuje kako bi preziveo. Lepo priroda uredila, kad postane aprijatno, a ti brate preselenje na plazu ili pecinica pa pajkish, dok se stvari ne povrate na podnoshljivo.

Dobro, secam se i boljih ovih mojih dana, na plazi,

Pitaju Muju što misli o velikom križu koji su Hrvati podigli iznad Mostara?

Kaže Mujo: "Ja mislim da je to jedan veliki plus za Bosnu i Hercegovinu."

 

 

 

 

I da na ovom mjestu iskoristim priliku: свима који ових дана славе - Христос се роди!