Matyas Rakosi, trivije radi, rodom iz Ade, kolektivista staljinistickog usmerenja, madjarski postdrugoratovski diktator, dao je izmedju ostalog svoj doprinos i razvoju teorije politike utemeljujuci nadaleko cuvenu salama-taktiku politicke borbe. Cilj je Rakosijeve taktike poduciti staljiniste kako da pojedu salamu iz vise manjih zalogaja, umesto da se uguse pri pokusaju da je pojedu u jednom. Ova kulinarska alegorija odnosi se naravno na taktiku preuzimanja vlasti.

Nasi plemenski kolektivisti kao da su juce izasli sa seminara o salama taktici, te kao da im je glavni predavac bio licno

Eto mene, sedim u kancu, prvi dan na poslu, ponedeljak, pa još i početak poslednjeg kvartala iliti tromesečja ove godine. Još malo pa idem domu svome u koji sam se sveže uselio. Najbolje bi bilo da ovaj novi serijal postova otvorim jednom pesmicom. Ali pre toga da pojasnim kako je pesmica nastala. Elem pre jedno tri godine vozimo se mi kroz Bosnu na putu za Tuzlu. Šiki vozi, a Beli i ja pravimo internacionalne verzije domaćih patriotskih i lokalpatriotskih pesama.

Kako se to radi?

Evo ovako: uzmeš melodiju, npr. "Sa Ovčara i Kablara" i internacionalizuješ, pa dobiješ nešto ovako:

(ovaj blog posvećuem Jelici Greganović zbog metlice u hlebu, slučaja koji je opisala u blogu Nema leba bez seksa) 

I've been thinking a lot about citizenship recently both because of Serbia's political debate about new citizenship laws, and also because many B92 readers have emailed me letters (thank you!) often mentioning they themselves are citizens of multiple countries.   Many members of my extended family  including my Father, also have multiple citizenships.  I'm not qualified to comment on political debate, but I can extend three practical considerations:

#1. Useful papers vs heartfelt allegiance

I've noticed as people start collecting citizenships, the importance and meaning of

Dok se u Novom Sadu polako odbrojavaju dani do famoznog 7.oktobra možda je upravo sad trenutak da pokušamo da odgovorimo na pitanje otkud ponovo to ključanje paklenog kazana. Otkud to da mračnjaci (bilo ljudi bilo pojave, svejedno), koji bi po svemu već morali da budu u mišjim rupama, ponovo dižu glave, držeći nam pridike o: moralu, poštenju, patriotizmu, i tako to...

Takođe, nameće se pitanje i naše sopstvene odgovornosti za navedeno. Ne mislim, naravno, na nas ovde na blogu, već na narod koji, u svojoj izgubljenosti i sluđenosti više, čini se, nema volje ni energije da još jednom vlastitu sudbinu preuzme u sopstvene ruke. Istorijsko iskustvo, naravno, pokazuje da ovakvo ponašanje – bilo naroda bilo pojedinaca – nikada ne biva bez posledica.

Krivica i odgovornost za radikalizaciju stanja u zemlji, koja uvek odgovara smutljivcima i ekstremistima svih vrsta, svakako snosi klika na vlasti. I tu nema priče.

Mariopan:

…da je to turbo-pravoslavlje potpuno se slazem ,ali svako ima pravo da bira i model i nacin svoje vere. Evo ja sam Pravoslavne vere ,krstena u crkvi na Kosovu ,od tada usla u crkvu samo kao gost na vencanjima i krstenjima. Moze se reci da i nisam neki vernik jer nista i ne znam o tome . Ali kada sam videla karikaturu patrijarha Pavla na golom telu neke glumice zgadila sam se. Pritom nisam videla karikaturu Proroka Muhameda zbog koje je svet zabrujao i nisam videla glavu Pape na golom telu neke glumice. Ako hocete da se narugate osecanjima nekog celog naroda a da to ne bude sankcionisano nego dozvoljeno i cak pozeljno ,onda cete razjuriti te mlade ljude koji su zapravo jedina snaga koja moze ovde nesto da promeni. Nece to uraditi niko spolja,mora to da uradi neko odavde ,iz Srbije i to mladi.

JK:

U našem jeziku postoji izraz beli udovac. To je kad te žena ostavi, pa sam sebe gledaš. Izraz belo siroče nikada nisam čuo. To je valjda zato što je u univerzumu tradicionalnih srpskih vrednosti ta kategorija nemoguća, pa joj narod nije nadenuo ime.

Nama se nemoguće dogodilo. Ostali smo sami. Napušteni. Siročad. Doduše bela. Majka je otišla na službeno putovanje.

Vikend

Sve je počelo skroz OK.

Piše: Boban Stojanović  

(NAPOMENA: Tekst sadrži scene sado-mazo seksa sa Koštunicom. Nije za mlađe od 14 meseci)

Znate šta, baš sam nešto....onako.

Ljut nisam, besan nisam, hm...pre bih rekao sa sam sasvim cool...

Sve ova mržnja koja dolazi sa svih strana: od skupštinskih govornica, preko tabloida pa do najbliže familije, razvija u meni neke nove odbrambene sisteme...

Počeo sam da se branim sexom!

Kako?

Kliknite na dalje pa ćete videti!

Again. Evo ovako stoje stvari.

Dragi prijatelji, čast nam je pozvati Vas na prikladnu cvečanost povodom mog naimenovanja za člana VIP tima. Nije da mi nije. Kao cool sam, ali baš i nisam. Odaje me repić. Nisam nešto mislila da pravim žurku, ali kad nam se već namestilo, ajde.

U nadi da ćete uveličati ovu cvečanost Svojim prisustvom i Svojom muzikom, kao i prigodnim čestitkama,

Mrzim uputstva za upotrebu. Iz dna duše. Zato ih nikada do kraja ne pročitam. Ne čitaju ih ni oni što ih pišu. Ali ovo uz, danas, kupljen aparat za pečenje hleba, me više no obradovalo. Novi kućni aparat, za uspešno narastao hleb, pretpostavlja prethodni seks vlasnika.

Sve je počelo tako što je naš Prestolonaslednik, odlučivši da iskontroliše svoje gabarite (100 kg x 1,98 m), otklipsao u obližnju filijalu

Prošlog sam tjedna u „Politici“ pronašao (što nije bilo teško – teže bi ga bilo ne pronaći) plaćeni oglas Demokratske stranke Srbije – s tekstom njenog predsjednika, Vojislava Koštunice, kojim se objavljuje promjena stava te stranke u odnosu na eventualno članstvo Srbije u NATO-u. DSS se sada, koliko razumijem, protivi punopravnom članstvu, ali je i dalje za suradnju u okviru Partnerstva za mir. U Hrvatskoj – koja očekuje da sljedeće godine uđe u Organizaciju – nema puno rasprave o koristima i nedostacima tog članstva, a nema ni entuzijazma za ulaskom. 

Ulazak

Ali, odista bi voleo da mi neko objasni posto su suze prosecnog coveka u ovoj zemlji. Kako izgleda taj dogadjaj, sta je to sto treba da se desi (nekom drugom !!!! plakati za svoju muku nije priznacete nish teshko) da bi se mi ovde u Srbiji ganuli. I ne, da se razumemo odmah, ne mislim bukvalno plakali po ulicama!

Kada se slavila 60ta godisnjica oslobadjanja koncentracionog logora Auschwitz Birkenau, secate se, niko od  nasih politickih predstavnika nije osetio potrebu da tamo ode. Digla se neka frka-frkica na b92, ali smo tih

Sve je spremno.

Sinoć sam još jednom gvirnula.

Zeleno-narandžasta soba. Mesec, na kome se odmarao dečak je šarao po zidovima slike - a jesi vid'la ovo najmanje pilence što kasni?

U ćošku, brižno ušuškan medj dva unutrašnja zida, krevetac i pleteno ćebence. Beba krokodil će dobiti upotrebnu vrednost kad mališa podje u prvi razred, sem ukoliko ne reše da ga koriste kao alternativni vid spavanja.

On pažljivo ispravlja ovčicu - nešto mu se odlepljuje. Smešim se.

Ormar krcat. A u njemu sve malecno. Naslagane čarapice, pa benkice, pa