pise Maja Stojanović, aktivistkinja Inicijative mladih za ljudska prava u Nišu

Građanska neposlušnost protiv genocida

Ovih dana me anonimni sudija za prekršaje u Nišu pozvao da se javim na odsluženje kazne zatvora od deset dana. „Prekršaj“ koji sam učinila pre dve godine sankcionisan je u skladu sa zakonima i propisima države Srbije. „Prekršaj“ je lepljenje plakata u Nišu 11. jula 2005. godine, povodom obeležavanja deset godina genocida u Srebrenici.

Moji prijatelji, prijateljice i ja lepili smo plakate noć uoči desetogodišnjice srebreničkog

Ili: Ko je ovde lud II

Posvećeno Jeleni Krajšić, naravno. Da se ne nervira i ne posustane.

Pitanje o tome gde je bolje može da se postavi i ovako: koji zatvor je bolji, i za koga?

Evo dva moguća odgovora, oba iz zemlje Srbije:

1. prekjučerašnja vest:

Aktivistkinji mladih za ljudska prava izrečena zatvorska kazna zbog lepljenja plakata

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=07&dd=23&nav_category=11&nav_id=256478

Ne propustiti komentare:

http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=256478#hrono

Today was the hottest day in Serbia ever since the temperature has been measured, 45 C.
If we we Serbs were truly interested in our survival as a nation, we'd be scrambling to get some modern hardware for dealing with ecological catastrophes. It's been ten years since Milosevic sold off our forest fire-fighting aircraft and pocketed the money. We would talk together seriously about last year's massive floods throughout the Danube basin, about this year's deadly heat wave in Serbia and throughout the Balkans, about the state of emergency in our neighbor Greece, about

Serbia's on the Road to Happiness - Come inside!

by Goran(che) Nikolić

title translated by Gorda(na) Ninković

        ''Srećni su oni koji svoje misli fiksiraju na neki drugi objekat, a ne na samu sreću'' [1]

U evroatlantskim zemljama tzv. ''Ekonomija sreće'' postala je vrlo važna tema, čak i na državnom nivou, jer su političari (konačno) uvideli da im je džabe da govore o rastu

Lutajući po internetu već deset godina našla sam svoja omiljena mesta koja ne propuštam, skoro dnevno. Neka su nestala, svako se menjalo na bolje, prateći tehnologiju ili idejom izazivajući tehnologiju.Rado odlazim na dva posebna: edge i boingboing

 Na prvom od njih postavljeno je pitanje "What are you optimistic about?" na koje odgovaraju

Ne mogu više da izdržim ove vrućine! Ovo će biti najtopliji dan ove godine, kažu meteorolozi. Inače, primetila sam, uz svo dužno poštovanje i bez želje da nipodaštavam struku, da meteorolozi jednostavno ne žive u istom gradu, zemlji. Jasno mi je da oni temperaturu mere u specijalnim uslovima, ali ja ne živim u specijalnim uslovima, pa bih ih molila da mi kažu kolika je stvarna temperatura? Dakle, ne u hladu na Rimskim šančevima, na

Juče sam opet imala raspravu sa ljudima koji su živeli/žive van Srbije o tome da li je ili nije u Srbiji sve isto kao i recimo u Skandinaviji.

I sad stvarno počinjem da gubim živce i ne mogu više da slušam te priče kako je u Danskoj sve isto, ako ne i gore nego ovde. Pa kad ja kažem: ljudi nemojte me molim vas praviti budalom, tamo niko nije ubio vojnike na straži kako bi zaštitio ratne zločince, oni kažu: ma jeste, kako si naivna, i gledaju me sažaljivo, puni razumevanja za budalu koja nije mnogo putovala, pa ne zna.

Kaže žena imala je dva porođaja, jedan u Irskoj, jedan u Srbiji, u novosadskoj betaniji, i ne može da se poredi. U betaniji je sve prošlo mnoooogo bolje. Ovde su je čuvali i mazili i pazili. Kažu još kako je tamo školstvo u mnogo gorem stanju i kako samo retki bogataši mogu da priušte kvalitetne škole deci i kako je jako mnogo nezaposlenih po Skandinaviji i kako mladi ne mogu da zarade za letovanje. Nisam smela da spomenem vize, garant bi se ispostavilo da im trebaju i vize.

Cvrčak

Ovo kad se topi Sunčana strana Alpa je za podivljati. Prvo je nebo bilo plavo. Plavo kao kičasti telegram za novorođenog

O utakmici Zrinjski – Partizan, igranoj prethodnog četvrtka u Mostaru, rečeno je dosta.

Aspekt jedan, sportski, lak za analizu, Partizan je za Zrinjski preozbiljna evropska ekipa i rezultat (najubedljivija Partizanova pobeda na gostovanjima u evropskim kupovima u istoriji) je sasvim realan odnos snaga.

Priča dva, geografsko-meteorološka, recimo... Mostar je pakao, kraj sveta, 46 u (nepostojećem) hladu, toliko je teško da bi turistima koji ga u solidnom broju posećuju bilo sasvim umesno vratiti deo novca.

Treći segment priče je sasvim lična ali, bojim

Blog Vesne Pesic i Pismo Igballe Rogova

Teksas kao naš argument

Često čujemo argumente u odbranu Kosova koji nisu validni. Slušala sam radikale kako koriste pitanje „kako bi SAD reagovale ako bi Latinoamerikanci tražili da otcepe Teksas ili Kalifornija“, da bi nam predočili kako Amerika nikada ne bi pustula da joj „ode Kosovo“, a eto, Srbiji predlažu baš takvo rešenje. Podrazumeva se da SAD ne bi štedele silu da sačuvaju svoju teritoriju. Uzgred budi rečeno, nije loše znati da su Teksas, Novi Meksiko i Kalifornija pripadali Meksiku sve do sredine 19.

And it seems to me you lived your life
Like a candle in the wind...

(Elton John - Candle in the Wind)

Koji manijak! Nije stavio kremu za sunce.

Svi smo mi čuli za razne "manijake", "fantome", "ludake" ili kako ih već okolina iz milošte zove, ljude nemirnog duha koji se lako upuštaju u rizične poduhvate, ili se bave ekstremnim sportovima i dinamičnim

U poslednjem broju nedeljnika Vreme, medju pismima citalaca, Nebojsa Krstic iz kabineta predsednika Srbije, objavio jedno interesantno iako lapidarno razmisljanje. "Tekst Teofila Pančića na vrlo precizan način dijagnostifikuje jednu od bolesti koje nam je donela digitalna revolucija." pise Nebojsa.  "Blogovština, veb-komentari, forumi, cyber pisma čitalaca i ostale novotarije jesu deo dnevne ponude koja postaje zabava mnogih koji žele da se i njihov glas čuje. Međutim, potreba anonimnog pojedinca da "objasni svoje viđenje sveta & vremena" možda jeste zarazno oboljenje ali svakako nije najteži simptom ove boljke. (Na koncu, ako mogućnost postoji, svako ima pravo da je koristi, zar ne?) Čak ni skrivanje iza pseudonima nije najgora stvar. Ono što je tu zaista zastrašujuće jeste pojava (naročito izražena na najizvikanijim veb-adresama) organizovane harange na neistomišljenike. Tu se mogu sresti desetine zabrađenih autora koji, po dogovoru, sistematski obrađuju pojedinca služeci se najružnijim izmišljotinama, poluistinama i falsifikatima. Džaba vam je da se branite, objašnjavate i ispravljate, maskirani gang će vas šutirati i gaziti u mračnom tunelu bloga, sve vrišteći i kezeći se. Ne veruje ko nije osetio na svojoj koži. » zavrsava svoj kratak i jezgrovit nastup savetnik za medije predsednika Tadica.Jednu svetski izuzetno rasprostranjenu medijsku pojavu, kojom ozbiljno interesuje stotine miliona ljudi sirom planete, ukljucujuci i filozofe, umetnike, ekonomiste i ozbiljne predsednike ozbiljnih drzava, Nebojsa jednostavno diskvalifikuje kao « bolest ». Ovo je svakako neobican pristup temi, posebno kada dolazi od strane drzavnog funkcionera placenog da se strucno bavi medijima i reklo bi se jedna dosta pausalna i zbunjuuca procena, koja kao da ne govori previse o problemu samom, koliko o ozbiljnosti pristupa samog autora. Ali, i to je legitimno. Niko, pa ni drzavni sluzbenik, nije zakonom obavezan da impresionira inteligencijom, kada odluci da se oglasi u javnosti.

Горан Караџић - Kуки 

Као прводобитник Небојшине наградне игре, о чему друго има смисла писати него о наставку анализе Џибера нашег српског. Има их под овом капом небеском свуда и ни једна држава ни култура није их имуна (redneck, bogan, caipira, naco) али не знам ни једну у којој су тако доминантни као код нас. Због чега?
Усуђујем се рећи због морала или тачније због тоталне ерозије моралних и етичких норми:

- Пре свега не постоје никакве консеквенце за непримерно понашање. Штавише, задњих 20-так година клањали смо се "контраверзним бизмисменима" са кајлама и дугом деветком за пазухом а наравно и спонзорушама које иду уз њих. Бирали их у парламент, продавали им (поклањали) све што је имало било какву вредност. У потпуности је изостала јавна осуда, презир, непристајање...