Nailazim na sajtu na puno malicioznih komentara upućenih na Novakovu adresu, zbog današnjeg performansa, i nekima se čudim premda uglavnom ne mogu da verujem koliko su naši ljudi kadri da budu maliciozni.

Pre svega, je l' Novak možda nekakva mašina koja je opštezadužena od strane dušebrižne nacije da neprekidno bude perfektna? Ili je možda samo mladić koji je u postojbini autora rečenice iz Jankovog tatuaža pao u tešku groznicu, raskoljnjikovsko-miškinovsku groznicu, što ga na nemilosrdan način pretvara iz heroja u tragičnu žrtvu sopstvenih nastojanja?

jasno je sasvim kako normalan čovek treba da se odredi prema ratu... rat je teška budalaština od ljudske delatnosti, u ratu ginu drugi normalni ljudi, ruši se, a kako momčilo nastasijević kaza onomad: "rod smo. kada čovek umre, i moje srce rušno je"...

nije to moja nedoumica. rat je i jedna strana čini ratni zločin i ja se nikako neću poistovetiti sa tim zločinom niti dovesti sebe u situaciju da iz bilo kojih pobuda pravdam ubistvo drugih ljudi. to nepoistovećivanje nije moja slabost i ja nisam nedolični pripadnik zajednice jer se dvoumim kada je potrebno ubijati pripadnike druge skupine da bi se moja održala...

veliki broj rasprava se vodi o političkim uzrocima, o tome ko je odgovoran i zaslužan što je do ubijanja došlo. iz nekog čudnog razloga, upravo ovaj konflikt privlači magnetnom razornom neodoljivošću, često pobuđujući najružnije strasti iz ljudi. čudno. magizam bliskog istoka.

(ВИДЕО) Приведени сви посланици ДФ 

https://www.in4s.net/video-policija-privodi-u-centar-bezbjednosti-poslanike-df/

švrljam nešto po fb-u, pa sam naišao na ovo. nisam se udubljivao da li je tekst autentičan ili je neka PA zezancija po sredi, ali ako je tačno, onda je jadno potpuno. Koraću, demokrato veliki i libertarijancu, sram te bilo totalitarna! ne smeta ti Jovanovićev rasizam, ali zato po srbijanskim beskičmenjačkim običajima ne sme ništa da se prigovara šefovima, ali mogu da se lome koplja na podređenima. jedino što mi je drago što će se ovaj mladi čovek skloniti od ovih matorih (o)kultista.

ne bi propao svet da je na semaforu uzdržanih bilo jedan više, a podržavalaca jedan manje.

 i mene ne bila sramota moje zemlje odjutros.

Nema drugog naziva za šamarčinu današnju patetičnom crvenocrnom režimu od - sramotno.

Najveći problem da se ljudi mobilišu da glasaju je zato što ogromna većina normalne, drage, srpske populacije smatra da su predsednički kandidati pičke.

Međutim, ko je kolika čka?

Svi vidimo i pratimo iste slike iz Egipta.

Iz izraelske perpspektive, diktator Egipta je specijalna ličnost. Preuzevši vlast iz ruku ubijenog predsednika, istinskog mirotvorca Anvara El-Sadata, Predsednik Mubarak vlada neugroženo poslednjih nešto manje od 30 godina. Po obliku vladavine, Predsednik u mnogo čemu podseća na Maršala Tita, višedecenijskog vladara komunističke Jugoslavije, inače velikog prijatelja slobodarskog Egipta. Ko zna, možda se, baš kao i u nesigurnoj današnjici poslejugoslovenske tranzicije iz diktature u demokratiju,  za tridesetak godina jave neki egipatski aktivsti za politička prava i slobode koji će obučavati nove generacije Egipćana kako je Mubarakova država bila lepa i uređena, zemlja meda i mleka, naspram ove demokratske anarhije? Čuj možda, takvi će se sigurno javiti.

 Da se vratim na Hosnija i telavivski ugao, Hosni je značajan iz više razloga. Preokrenuo je politiku Egipta iz ratnog huškanja u sadatovsko mirotvorstvo, shvativši da će za njegov režim biti mnogo unosnija ponuda Sjedinjenih Država od preko 3 milijarde dolara godišnje za ojačavanje infrastrukture, nego očigledno bezuspešni i skupoceni pokušaji da Izrael savlada vojno. Preuzeo je dugoročne ciljeve Sadata za preobraćanje Egipta u strateškog saveznika sa Izraelom, prilagodio gotovo u potpunosti  ekonomski program interesima bogatog Zapada, i ono što je najvažnije bilo za Izrael, počeo ga ja snabdevati energetskim resursima taman što je Izrael izgubio dragocenog partnera  - Iran, progutan u Islamskoj Revoluciji.

Baš sam dokonao na ovu temu kada Milanče (inž. Milan Novković) pomenu to mi/oni raslojavanje. Ta pojava je postala baš nekako osobena za Srbiju, a ne primećujem je na drugim mestima gde putujem, posla ili zadovoljstva radi.