jasno je sasvim kako normalan čovek treba da se odredi prema ratu... rat je teška budalaština od ljudske delatnosti, u ratu ginu drugi normalni ljudi, ruši se, a kako momčilo nastasijević kaza onomad: "rod smo. kada čovek umre, i moje srce rušno je"...

nije to moja nedoumica. rat je i jedna strana čini ratni zločin i ja se nikako neću poistovetiti sa tim zločinom niti dovesti sebe u situaciju da iz bilo kojih pobuda pravdam ubistvo drugih ljudi. to nepoistovećivanje nije moja slabost i ja nisam nedolični pripadnik zajednice jer se dvoumim kada je potrebno ubijati pripadnike druge skupine da bi se moja održala...

veliki broj rasprava se vodi o političkim uzrocima, o tome ko je odgovoran i zaslužan što je do ubijanja došlo. iz nekog čudnog razloga, upravo ovaj konflikt privlači magnetnom razornom neodoljivošću, često pobuđujući najružnije strasti iz ljudi. čudno. magizam bliskog istoka.

1977. Sadat, predsednik Egipta, probio je 30 godina leda između Arapa i Izraela i došao, kao prvi arapski zvaničnik, u posetu Jerusalimu. Pažnju domaćinima, međutim, odvukao je izgled Sadatove kravate.

1) kako izgleda vaš internet kada sretnete direktora BIA-e?

izgleda fucked up.

2) koj ti qur druže, ne smaraj mi net-vezu, dao sam ti vizitku da mi se javiš, da te vodim ja a ne amateri po Jerusalimu. nemaš ništa da saznaš - dobar sam s CIA, dobar s Mosadom, есам вам добар, mnogo sam dobar, k'o Pavle Eskobar, 

ponovo sam sa grupom, ovog puta iz zagreba i slavonije.

pisao sam prošlog puta o tome kako sam sa dubrovčanima imao isti problem, ali kako je taj problem relativno bezbolno prevaziđen - dovoljno je bilo da sednemo skupa, razmenimo par priča o životu te da postane jasno da sam okej osoba iako govorim "po ekavski".

međutim, sada ponovo problem uzrokovan načinom na koji govorim svoj jezik. moram ipak da napomenem da se radi o perifernom problemu - svega njih troje, četvoro od pedesetoro, se žale na ekavicu. mislim, okej, mogu ja da se foliram i govorim svoj jezik "po ijekavski" i lupetam nekakve hrvatske reči, ali samom sebi sam smešan tada, a i blam je, pošto lupam neke reči koje uopšte ne postoje. dakle problem je periferan, i ne želim da radikalizujem čitavo hrvatsko društvo zbog par izolovanih slučajeva. sa druge strane, nije ni okej preći im preko toga, jer su se, potpuno bez ikakvog rezona okomili na najpogrešniju osobu, i to samo zbog načina na koji ja pričam naš zajednički, srpsko-hrvatski jezik.

Zaista čovek ne zna šta je jadnije kod kolege Krstića - da li njegova agitacija za kolegu Vučića, da li njegov odvratno nadobudan stav prema kući i porodici kod koje je u gostima a gde je većini pride zabranio da sede u sobi u kojoj je On, o najlepši i najlucidniji i najelitniji Nebojša, te da li ova sada sofistizacija sa izjednačavanjem atributa vlade u kojoj se zaposlio u odnosu na one pređašnje - dakle, mislim da je vreme da mu neko kaže otvoreno - Krstiću, fašista si postao, jadno.

Srbin, poreklom sa Kosova.

nastanjen u novom sadu. mladić neki, student sa pmf-a.

student otišao da zapali malo ambasadu. "zdravo, mama i tata, idem ja da zapalim malo koju ambasadu u Begišu..."

tragično. propast.

jedini način borbe protiv AV kleptokratije je ilegalna borba.

Uglavnom, pošto me je Zili banovala, na mučni, nebanaćanski i nadasve crnogorsko-mafijaški i nedemokratski način, pretpostavljam na preporuku svog kriptototalitarnog drugara, neke stvari na podtemama su mi privukle pažnju a kako mi je ukinuta komentatorska opcija, prinuđen sam da o tim potpitanjima otvorim zasebnu temu.

O crnogorskoj politici neću raspravljati. Imam prijatelje i među crnogorskom pozicijom i među prosrpskom opozicijom, i sve su to dobri i dragi ljudi, nezavisno od politike i trovanja naše i njihove medijske scenaе od strane demokratiji i demokratskom nasleđu nesklonih i protototalitarnih ljudi. 

(ВИДЕО) Приведени сви посланици ДФ 

https://www.in4s.net/video-policija-privodi-u-centar-bezbjednosti-poslanike-df/