Treba biti virtualni zongler pa se pozabaviti pitanjem pristupa na Internetu temama o Israelu (Izraelu), a ne pobuditi najlosije moguce emocije ili surevnjivost jedne ili druge strane. Opet, treba biti i moralno anemican i ne reagovati u ovakvim [ne]prilikama.

(ista vest u prevodu na srpski)

Najbolje bi bilo, u duhu moje srpske demokratske ideografske shkolice da precutim sve, pevam o pticama koje poju i cvecu shto mirishe i toplanama koje letedu iz videla u nadi da ce problem, pometen ispod tepiha, sam od sebe tamo i nestati razgradnjom do besmisla u prashini i pomrchini; najbolje bi bilo - al' ne mogu tako...

Брате,

шта је кјур?

moram priznati da mi je jedna od najtezih stavki da kontrolishem gnev u poslu kada vidim projavu antishemijuta. dosla su cudna neka vremena, svedoci II svetskog rata polako nestaju, i sve je manje ljudi koji vam mogu prichati o tome iz prve ruke. imao sam tu srecu u zivotu da, ipak, sretnem ljude koju su mi preneli delic tog stravichnog iskustva, i nekako, svasta sam mogao trpeti tokom ovih godina, dok, kada je sluchaj sa antishemijutom, fitilj prosto-naprosto sagoreva u sekundi.

ej, živ mi je piš ovo s ovom rodnom ravnopravnošću, taj novojezik super-korektnosti, ne mogu da verujem da ljudima to stvarno znači. jednom sam se zezao ovako s nekom levičarkom, i naljuti se ona na mene?! nema zezanja, druže i druškinjo, mora tako se čapri, inače odma seva crveni društveni karton od raznoraznih profi humanitarista!

mada malo mislim i da oni forsiraju i ispiraju samima sebi mozak pa dok ne profercera. elem, što reče drevni Obeliks, стварно су ћакнути ови Римљани...

razgovaram sa jednim našim profesorom srpskog jezika i književnosti o tome kako država smara svojim sistemom mlade ljude, kako ih puni masom nepotrebnih, i u budućem životu i u budućoj profesiji, beznačajnih informacija. i ne samo što ih puni masom nepotrebnih informacija nego još čini te mlade ljude da se osete poraženima, nesigurnima, bez samopouzdanja, praktično da budu slomljene jedinke pred, često, najobičnijim kompleksašima i neuspešnim osobama, nesigurne jedinke što će potom biti blagodarne državi ako uspeju do dohvate neku mrvicu kada, i ako, padne s astala.
dakle, ne stvara se aktivan, samomisleći, snažan, samopouzdan personal, već ništavan, jadan, samoporažen, samozaplašen. 

"pa sam se začudio koliko klinci slabo poznaju nacionalnu istoriju, geos, umetnost, bogoslovlje - to u grčkoj, turskoj, kipru, izraelu...; nema šanse da bi prošli državne ispite, a kamo li da bi reprezentovali svoju zemlju strancima; no to je delimično i sistem kriv, i dalje se potenciraju neke anahrone i vanvremene smaračine od marksističke ekonomije, masivne, nepotrebne, nejasne definicije, te društveno uređenje, tek da vidiš koji je to smor;"

dok se nadam da ce nam Bojan sistematizovati misao spram dogadjaja u Egiptu, i slusajuci Doc Soo Man-ova drugara Jah Tootha, rek'o da podelim nekolicinu sopstvenijeh zapazanja o tragediji Egipta sa onih par drugara i nezlonamernim prolaznicima, ovlena sa Zajona...

švrljam nešto po fb-u, pa sam naišao na ovo. nisam se udubljivao da li je tekst autentičan ili je neka PA zezancija po sredi, ali ako je tačno, onda je jadno potpuno. Koraću, demokrato veliki i libertarijancu, sram te bilo totalitarna! ne smeta ti Jovanovićev rasizam, ali zato po srbijanskim beskičmenjačkim običajima ne sme ništa da se prigovara šefovima, ali mogu da se lome koplja na podređenima. jedino što mi je drago što će se ovaj mladi čovek skloniti od ovih matorih (o)kultista.

 Cionizam je pokret za stvaranje jevrejske nacionalne države na djeliću teritorije osmanske države, u kojoj je jevrejski milet brojao sličan broj pripadnika kao i slovenske hrišćanske grupe, tipa Srba ili, recimo, Bugara.

Čitam u današnjoj kulturnoj rubrici vest da je otvoren prvi zvanični nacionalni filmski festival u Novom Sadu, u suorganizaciji Exitfesta i Filmskog centra Srbije. To je lepa vest, i radujem se da će moji [budući] sugrađani moći da uživaju u jednom ovako lepom događaju. Ne bili mi, ipak, mala simpatična srbadija, događaj nije mogao da protekne bez zasenčenja. Festival je otvorio, ni manje ni više no - stari gospar, Velimir Bata Živojinović. Zašto baš Živojinović, uzimajući u obzir sav njegov rezime iz prethodnih vremena? Mislim da nema potrebe da ulazim sada u retrospektivu tih vremena, niti da dajem lični zapis o tome šta i koliko su ta vremena učinila nažao i meni kao pojedincu, i svim građanima naše zemlje, uopšte uzev. Pažljivo vagajući na koga da se naljutim - da li na Exitfest, da li na ministra kulture; odlučio sam se da ipak meta mom gnevu bude Tihi, zato što neke ljude iz Exitfesta poštujem i volem, a Tihija ne poznajem - osim što znam da se kretao nekada u nekim darkwood krugovima, što bi moglo da mu ide u prilog kao kool tipu, čak i sada, pod stare i ministarske dane.

Dakle, dobri gos'n Tihi, pa šta Vama bí da postavite gospara Živojinovića na funkciju otvarača prvog national-level filmskog festivala u domovini nam Srbij'ci? Živojinovićeva biografija iz poslednjih dvadesetak godina, njegov politički učinak - da budem precizan; dovoljna je da se ovaj čovek, u najmanju ruku, povuče iz javnosti i u miru (nezasluženom) provede svoje penzionerske dane. Ne želim da ulazim u to da li je gospar Živojinović prošao kroz nekakvo lično čistilište - ne sumnjam da jeste; ali ovaj čovek jeste ostavio trag svojim političkim radom, taj trag nije lep, i smatram da za Velimira nema više mesta na važnim i reprezentativnim dešavanjima od nacionalnog značaja.

Šta je više potrebno da se dogodi, koliko je potrebno da Srbija nisko padne, te da se mi kao građani (ili, još bolje, vi kao politički lideri) konačno odreknemo miloševićevskog nasleđa, aktera njegovih vremena, njegovih saučesnika, pa čak eto, i njegovih ličnih i neposrednih prijatelja? Pomozite Srbiji, prekinite sa ovom nezdravom kohabitacijom sa ličnostima ozloglašene, totalitarne prošlosti. Ne tražim od Vas preki sud, već samo prosto i jednostavno distanciranje od mračne prošlosti i njenih aktera. Hvala unapred na razumevanju, poštovani gos'n Tihi.

 Мом деда Бори, свим недужно и невино страдалим Југословенима и Југословенкама у терору Броз-Ранковић режима 1948-1952., и свим свесним људима

***

 Upravi Državne Bezbednosti

sp br. 1123 

za generala J. Kapičića

10. decembar 1950.

Poštovani druže generale,

Izveštavam vas o veoma uspešnoj poseti "Mermeru" od strane Juraja Špilera, Nemca, folksdojčera koji je tokom Drugog svetskog rata radio na hapšenju, ispitivanju i likvidaciji pripadnika pokreta otpora i komunista. Nedavno je osuđen na smrt ali mu je ukazom predsednika Tita kazna zamenjena doživotnom robijom. Došao je sa ciljem da islednicima sa Golog otoka prenese svoje metode i znanja iz oblasti iznuđivanja priznanja.