Količina bezobrazluka kojom nas dnevno čašćavaju i najizdržljvije će uskoro naterati da u komunikaciji sa vlastima ostanu na škrgutu zubima i glagolima koji se pred decom ne koriste. A i to kao prelazni oblik do hvatanja one motke

Hoćemo li saznati da je čovek uredno hranio golubove po Kališu, pecao, okopavao bašticu, bio poznati travar i pisao na Blogu b92, pitajući se "Kada će konačno biti uhapšen najtraženiji begunac"?

Počinjući ovaj tekst četvrti put utvrdio sam da je (bar kad su moje literarne moći u pitanju) nešto patetike neizbežan sastojak.  Olakšavajuće je okolnost da vas neću daviti. 

O radiju kao elektronskom sokoćalu kojim je Nikola Tesla izmenio svet komunikacija i otvorio proces stvaranja "globalnog sela" mogao bi da piše neko od kolega stručnih za lampe, tranzistore i žičice, odašiljače, repetitore i prijemnike, eletktromagnetne talase i ostale pojmove vezane za ovo čudo nastalo krajem devetnaestog veka.
Moje je druženje sa radijom počelo nešto kasnije od njegovog nastanka, dakle - negde sa polaskom u osnovnu;
sa pesmama Zorana i Bojana Ramboseka i onom pesmicom u interpretaciji Paje Minčića, koju sam svakoga jutra slušao na prvom programu Radio Beograda, u najavnoj špici emisije "Dobro jutro deco":