Imaćete razumevanja da kao učesnik okruglog stola ne smem da budem potpuno subjektivan i da moram ponešto i tačno da prenesem. U tom smislu, shvatite ove skupove reči pre kao fan fikšn ili predložak za savremeniju evidenciju situacije na sceni, nego kao opis onoga što se dešavalo na razgovoru, koji je inače vođen na engleskom jeziku i pretežno se odvijao u stihovima, različitih stilova i poetika. Imao sam relativno malo vremena za prevod, koji zbog toga dajem u najgrubljem, pogdegde i bukvalnom obliku. Neki delovi zapisnika nedostaju a u tekst su se očigledno upleli i zapisnici

Poštovani,

Hoću da vas pozovem na diskusiju koja će se održati u ponedeljak u 13 časova u CZKDu,

OKRUGLI STO - REGIONALNI CENTRI: ALTERNATIVNA ILI JEDINA MREŽA INTELEKTUALNE, KULTURNE I UMETNIČKE RAZMENE

NEKADA DRŽAVA SADA REGION, KAKO OD SPIN-OFF PROJEKATA DO INSTITUCIJE KULTURNI CENTAR

Razgovor će se baviti ulogom i značajem kulturnih centara u regionu osnovanih od 1990-tih do danas, odnosom novih institucija i države, načinima produkcije i konstrukcije novih institucija, odnosno kulturnim centrom kao mestom produkcije, i mestom participativnih

Povodom 65. godišnjice oslobođenja Beograda, drug Ždanov obišao je izložbu 50. Oktobarskog salona

- igrokaz -           

Nalazeći se u radnoj i prijateljskoj poseti našim mislima i delima, drug Ždanov je našao vremena da u pratnji kulturnih i javnih poslenika obiđe najeminentniju ovdašnju izložbu umetničkog stvaralaštva. Tom prilikom drug Ždanov se zadržao u kraćem razgovoru sa organizatorima, umetnicima i posetiocima. Već u predvorju gornjeg sprata, drug Ždanov je zapazio rad Šure Durića Portretno društvo: -

 “… A neretko je pozadina ovakvih tumačenja skretanje iracionalnosti sistema (kapitalističkog) na iracionalnost pojedinca”

…i grupa, dodao bih na ovaj citat iz knjige Todora Kuljića “Fašizam”. Ovaj post je ionako pokušaj implementacije analiza izvedenih u toj knjizi na današnje i ovdašnje uslove i događanja. Izvinjavam se unapred što neću na svakom mestu obeležiti citate ili aluzije, jer često nema ni potrebe - toliko se verno iščitavaju u današnjim okolnostima.

Pravni put sa Pekićem na jutrenje

U svom tekstu Srbija protiv Srbije, Nebojša Jovanović iznosi tezu da je - slično konstelaciji u filmu Davitelj protiv davitelja (gde iza davitelja-monstruma, asocijalnog i retardiranog autsajdera koji ubija iz nesposobnosti da shvati društvene odnose ili prihvati principe razmene koji konstituišu zajednicu i pojedinca u njoj, postoji  i ubica “insajder”, osoba koja “van svake sumnje” shvata takve odnose i principe pa suvereno i sa neupitnim ugledom učestvuje u društvenom i ekonomskom životu) - dakle, da je politika tzv. Druge Srbije bila podjednako produktivna u pogledu unutrašnje

Tokom priprema za razgovor: "Otvaranje dosije Žanke Stokić danas", koji će se održati u utorak u Rex-u (http://www.rex.b92.net/mvm/najave_tribina.html), došao sam i do podatka da oni koji su nedavno ustanovili glumačku nagradu po imenu Žanke Stokić nikada nisu videli kako ona glumi. Upitavši na osnovu čega je onda ustanovljena nagrada dobio sam odgovor da je to uglavnom na osnovu pisanja kritike, naravno, one predratne. Dakle, jedan savremeni estetički i profesionalni kriterijum, zadati, željeni i slavljeni standard, ustanovljen je na osnovu razmišljanja i kriterijuma uma/umova

Povratak gastarbajtera

(Javni prostori i muzej grada, Požarevac, avgust)

Ova izložba je ujedno i najzanimljivija koju sam video u Srbiji tokom prošle godine. Cilj projekta i izložbe je bio istraživanje javne pozicije i percepcije tzv. gastarbajterske populacije, diskusija i obrada nekih tako lociranih problema putem umetničkih intervencija. U sticaju ambicija inicijatora i organizatora projekta, inspiracije gostujućih umetnika i umetnica, nužno instantne prorade problema i hrabre upotrebe javnog prostora, izložba je postigla najbolju

Matemi reasocijacije / Grupa Spomenik na 49. Oktobarskom salonu

Mislim da je najbolje ovom radu prići sa pozicije prosečnog konzumenta vesti o savremenoj umetnosti – onog koji pročita poneku od najava i zatim ne ide na izložbe. Dakle, šta možemo zaključiti na osnovu dodeljivanja jedne od nagrada Oktobarskog salona Grupi Spomenik (u kojoj sam inače i sam donedavno sarađivao)? Samo letimičan pogled na situaciju u kojoj se, tokom izložbe i u samom izložbenom prostoru, odvija konferencija o…  i sa učesnicima i učesnicama iz… upućuje posmatrača na zaključak da je

Bez publike

Ako pokušamo da odgovorimo na jedno važno pitanje: da li postoji interes šire publike za savremene vizuelne umetnosti? – suočićemo se sa nužnim razmišljanjem o tome ko u datim ekonomskim i političkim uslovima ima motive, interesovanje i potrebe da prati dešavanja na lokalnoj i internacionalnoj sceni. Možemo takođe pretpostaviti da je publika koja bi mogla ili morala, iz profesionalnih ili ličnih razloga, biti zainteresovana za datu umetničku produkciju, kao za oblast generisanja i predlaganja kulturne, društvene, ekonomske ili političke refleksije, inovacije,