Nikoga više ne interesuju pesme

zašto mučiti ljudi posle dana napornog rada

ili nakon godina i godina nezaposlenosti

Čemu sve to?

Nije da će neko od njih spoznati sebe

ili odskočiti od sreće nakon par stihova

sumnjam i da će se latiti papira i staviti svoje živote

na njih

Ako ćemo tako

nikoga više ne zanimaju priče

ili romani

osim ako nije u pitanju globalna zavera ili epska fantazija

 jer gladna usta i uvezana creva maštare

Ne o sređenom

Jednog jutra sam se probudio sa žešćim bolovima u glavi, u predelu slepoočnice, i tu pozadi negde, ono što zovu mali mozak, jebem li ga.

Nisam otišao doktoru, jer ionako svi jedu govna, da bi uzeli pare: prepišu ti određeni lek, po pravilu najskuplji, i onda uzmu procenat. Klasika. Nisam toliki kreten. Ne. Ja sam se lepo svukao, kao od majke rođen, ušao u kadu, pripalio tompus od 120 dinara, natočio sebi rakiju, prepečenicu sa neke planinčuge, od koje zubi otpadaju a oči se tope. Pustio sam kasetofon sa klasičnom muzikom. Obožavam klasiku.

I tako, prepustio

  Mislim da sam bio zaljubljen u nju

Na zaista nevin način

– išli smo kod njenih roditelja

U kuću preko Dunava,

 tako lepo i mirno mesto

Sve što smo čuli bila je voda

neka se istopim / bez sunca/

misleći na tebe

eto

samo to sam htela da ti kažem

i da te pitam,

kakvo je nebo kod tebe?

uvek si tu

i kada nijednog oblaka

Nakon pogledanih fotografija, prešao sam na kulturu.

Obožavala je Hemingveja. Čudilo me je da tako pametna devojka voli tog... nečoveka.

A tako je bila lepa na fotografijama.

U redu, nisam ni ja savršen, čistim pišaćku za pijanodrogiranim drkadžijama – u bukvalnom smislu. Vremenom sam se ubacio u trip da je ta sluz na podu, ta svetložuta sluz, zapravo puding od vanile. Bilo mi je lakše da čistim misleći da su u klonji jeli nego da su se jebali. Lako je zavarati samoga sebe kada imaš cilj – u mom slučaju 8 dolara na sat.

Ona je bila profesorka

Poslednje

decembarsko veče

sa nebom išaranim zvezdama

i linijama vatrometa

provodim

pijan

dan je bio surovo lep,

oblaci su mileli po Dusk Blue svodu,

raspasanom od tragova aviona,

oslobođenom od vetrova

i sve je bilo utopijski fino.

sada ti naslućuješ bajku

ali dobijaš nešto drugo

od čega će ti jaja pobeći gore

i zubi zacvileti kao zarđala kapija.

Nikada ranije nisam ovoliko nosio kapuljaču. Jesam tu i tamo, i to kada zima baš ''stegne'', pa onda nabijem kapu, preko nje kapuljaču od duksera, zatim na sve to i kapuljaču od jakne, razume se. Kape, uopšte, ne volim, mogu slobodno reći i da ih mrzim, zapravo, čak mi i nije toliko mrsko da je nataknem na glavu kada je baš hladno, ali ne volim da je vidim na drugima, nekako mi kretenski izgleda, a taj koji je nosi liči mi, prosto rečeno, na nekog tupoglavca. I sve one koje vidim da nose kapu, zovem zajedničkim imenom tupoglavci; što, naravno, treba da znači da sam i ja tu i tamo,

A znam je iz KST-a

negde sredinom 90ih

ona se ložila na 

madball

ja na

operation ivy

malo smo se i muvali

ali nikad poljubac

i pozdravismo se

vidim drži za ruku klinca

Cedila je pomorandžu čitavo popodne

te mrtve srede.

Ležao sam na podu i posmatrao kako

drži nož

i kasni na posao.