Dnevnik nisam vodio nikad. To mi je uvek delovalo tragično prepotentno. Zapisivanje događaja iz sopstvenog života, uh! Šta tu ima da se zapisuje i pamti? I još gore! Da se kasnije čita!?... Jedan prijatelj mi je govorio da grešim i da treba zapisivati crtice: zvao Škarica i potvrdio za Zagreb, bio žur kod Sande u D. 48; sedeo sa Miletom i Galićem celo popodne...Iz takvih opaski može čovek, kaže taj moj drug, da rekonstruiše sve što želi.

Ja to nisam mogao. Zato nikad i nisam čitao tuđe dnevnike.

Sem kad sam bio u vojsci. Tamo sam otišao u trenutku vrlo nepovoljnom

Uvek me gane kada vidim kako se predstavnici dojučerašnje vlasti transformišu u ”nezavisne” intelektualce i žestoke kritičare svih demokratskih vlada od 2000. naovamo. Oni koji su do juče čučali u ćoškovima partijskih nusprostorija kako bi dobili priliku da ubace neku svoju rečenicu u stranačko saopštenje, odjednom se grabe za baklju slobode, demokratije i pravde, iznenada bivajući prosvetljeni naknadnom pameću, odjednom se guraju u red onih koji se diče ”činjenicom”  da ”nikada nisu bili član/ice nijedne stranke”, kao da je to sertifikat Mense.

Саветнику председника Републике Србије, г. Небојши Крстићу

 Поштовани, достављам Вам 

 ПРЕДЛОГ

да се на простору око платана број 198 на углу Булевара краља Александра и Улице Ватрослава Јагића направи џепни парк и да се на тај начин околина платана и тај део улице оплемене једним новим садржајем у складу са вредностима

Danas nije lako ni u jednoj profesiji. Ako zanemarimo svakodnevnu jadikovku i ako se osvrnemo na Svet oko sebe, zapazićemo da se ljudi spore oko različitih  važnih tema vezanih za etičke dileme sa kojima se u svom radu sreću. Tako kako je u medicini, u advokaturi, biologiji, genetskom inženjeringu, fizici...filozofiji...tako je u svakoj drugoj oblasti života. Svuda se javljaju dileme oko kojih se debatuje. Nigde nije sve jasno, čisto i nedvosmisleno. Koplja se lome oko eutanazije, korišćenja lakih droga u medicinske svrhe, abortusa, genetski modifikovane hrane, presađivanja organa,

Tekst Ivana Medenice u današnjem kulturnom dodatku Politike (http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Hladna-trajna.sr.html) bavi se duhom palanke i njegovim uticajima, iz ugla pozorišnog kritičara. Pominjem ga, ne samo zato što se temom bavi na intrigantan način, već pre svega zato što mi se čini da nam je, ovakvim opalančenim i destruktivnim neznalicama, potrebna značajna revitalizacija i reafirmacija kritičkog poimanja stvarnosti i rekritičnost u odnosu na sve ”što sanjamo

(prilog za Wikipediju)

E-reket je jedna od inovacija pristiglih sa digitalnom revolucijom. Predstavlja artefakt, nuspojavu i dosad niko nije na nju obratio pažnju. Evo o čemu se radi.

Napravite svoj sajt.  Na njemu kačite svašta: tekstove autora iz ex jugoslovenskih zemalja i ponešto svoje. Uglavnom mrzovoljnog i psovačkog tipa. Onda razglasite da ste u finansijskom problemu. Za njega optužite nekog ko nema veze ni sa vama, ni sa vašim sajtom, i kažete kako upravo on sprečava oglašivače da vam daju novac. Onda iz dana u dan pišete loše o oglašivačima (koji vam

Tokom sezone1976/77, na televiziji Beograd u emisiji Kino oko Dragana Babića, grupa intelektualaca bi sredom vodila debatu na određenu temu. Jedne od tih sreda, jedan od učesnika programa nastavljajući se na svog sagovornika kaza: ”Kao što reče gospodin taj i taj...”

”Nisam ja gospodin!”, prekinu ga gospodin taj i taj.

”U redu prijatelju, brate, zemljače.”, izvini mu se sagovornik.

Tih godina intelektualna scena bila je živahna. Intelektualci su vazda potpisivali peticije. Za ukidanje verbalnog delikta. Za oslobađanje iz zatvora mladog intelektualca

Svetislav Basara u svojoj kolumni (Danas, 21.12.009.) piše "novogodišnji sms" Borisu Tadiću. U njemu kaže: “Da vidimo, poštovani predsedniče Tadiću. Univerzitet, pogotovo fakulteti društvenih nauka, u potpunosti u rukama Koštuničinih mudžahedina halk; provincijalizacija i posrbljavanje filozofije, sociologije, psihologije - o istoriji da i ne govorimo - u poodmakloj fazi. Po osnovnim školama veronauku predaju nastavnici članovi ekstremističkih desničarskih grupa. Duhovni, intelektualni i umetnički napori koji nisu u funkciji lažnog „rodoljublja“ se za sada tolerišu

Moj prethodni tekst “Na Voždovcu se već lakše diše”, uznemirio je rukovodioce SNS-a koji su se složili da je to brutalan i prljav napad na njih. Vučić kaže da sam ih vređao, te da sam nepismen i loš čovek. Kaže da je dokaz za to moje pogrešno spelovanje reči “asfalt”. I dodaje Vučić: ”Ako Krstić kaže da sam ja glup i neobrazovan čovek koji je poslednjih 20 godina išao Šešelju po burek, ja to prihvatam…”

Izgleda da se nismo razumeli.

Glupost i neobrazovanost Aleksandra Vučića u tekstu se uopšte ne elaboriraju. Za burek se eksplicitno kaže: