Inspektor Marković je slušao šta mu uzbuđenim glasom govori majka preko telefona:

"Odmah dođi kod gospođe Mice na Bulevaru, desila se provala. To je ona radnja pored krznara, krojačka radnja, broj 182, evo me ispred radnje, čekam te. Ona se, sirotica, zaključala u kući, nikog ne pušta dok ti ne dođeš.

"Zašto lepo ne pozove policiju i mi ćemo odmah doći i postupiti po prijavi? Zašto ti zoveš?"

"Ona nikako neće policiju, to mi je izričito naglasila, kaže da nije samo provala, u pitanju je i otmica i ucena. Nekog će ubiti ako vide policiju, zato je

 Gost autor Mungos92

Tek danas sam saznao da mi komšija sa kojim već par godina delim kuhinjski zid i pogled u vrata umro pre koju nedelju, a možda i skoro mesec dana. Čoveka od "prekoputa", čije ime, nažalost, ni sada ne znam, niti znam koliko je bio star, gde je i šta radio, a ponajmanje koga još ima u svome životu, danas su pronašli u njegovom stanu, na samo nešto više od tri metra od naših ulaznih vrata. Pronašli su ga predsednica Kućnog saveta, čije ime takođe ne znam (ali znam da je vrlo preduzimljiva), i još nekoliko stanara - takođe "bezimenih" koji su zajednički prijavili nestanak policiji i dobili dozvolu na obiju ulazna vrata stana u kojem je mrtav ležao naš komšija.

Neko vreme me nema na blogu ali imam najlepše  opravdanje,  vest koju želim da podelim sa vama:

 POSTALA SAM BAKA. 

Ona prava baka, ne babatetka kao što sam već odavno bila. 

 Moja ćerka je rodila prelepog dečaka i  sav svet je počeo da se vrti oko te male srećice. 

 Kada dođem k sebi više ću biti sa vama i biće još priča, sad samo gledam u male ručice, trepavice, obraščiće,  lovim prve osmehe, ni za šta drugo nisam. Mašemo vam iz Atine. 

Na kuhinjskom stolu gospođe Olge Jovanović nalazio se predmet zbog koga je pozvala policiju. U providnoj kesici, uredno zapakovan, nalazio se ljudski prst. Pocrneo i sasušen, ali prepoznatljiv i neveštom oku, plašio je staru ženu nekoliko sati,  otkad joj je taj "poklon" doneo veliki crni  mačak.  Taj razbojnik  je sada sedeo na  hoklici i nepoverljivo pratio svaki pokret inspektora, spreman da zbriše kroz otvoren prozor na najmanji znak opasnosti. 

"To je Vaš mačak?" upitao je  inpektro Marković.

"Nije moj" uzdahnu ona, . "On je slobodan. Dođe i ode kad hoće.

    Odem da obnovim licnu kartu (l.k.) kad pre prodje deset godina?Izvadim sve papire koji dokazuju da sam rodjena i da imam drzavu (?) koja me priznaje za svoju. Tu se malo naljutim sto ti papiri (krstenica i drzavljanstvo) vaze samo 6 meseci kao da moze ime oca, majke, mesta rodjenja i drzave da nestane za 6 meseci? Ali iz onoga sto sledi shvatila sam da moze, i da je nasa administracija dalekovido predvidela te mogucnosti pa nam zato daje samo 6 meseci garancije (kao za frizider ili tv) a kad garancija istekne...

   Odem sutradan da preuzmem novu l.k.pre mene u redu neka zena,

 Priča za decu

Niko ne zna kako je seme, iz koga je niklo Najlepše Drvo Na Svetu, dospelo na Sunčani Proplanak. Da li ga je doneo vetar ili ispustila neka ptica u letu? Svi pamte  da je padalo sa velike visine i iz sveg glasa zapomagalo "RAZBIĆU SEEE..."

 Čula ga je cela Šuma koja je rasla oko Proplanka  i svako drvo  u Šumi se naježilo od užasa.

Čule su ga i ptice, veverice i zečevi, i požurile na Propalnak da ga pronađu i pojedu. 

Čule su ga i Trave na Proplanku  pa su  hitro isplele svoje vlati da ga prihvate u naručje i brzo

 Drugaricu Danu sretnem najčešće u gradskom busu. Ja obično idem samo do pijace a ona žuri na posao, pa onaj dogovor "kad ćemo da se ispričamo i vidimo" obično završi samo na "čvrstom" obećanju. A draga mi je. Lepa, zaokružena, nasmejana, niko ne bi rekao da je neke muke more,  kako bi po njenom blistavom osmehu zaključiili ljudi koji je ne poznaju.

Srele smo se tako i pre oko dva meseca. Iz autobusa mi je pokazala zgradu u kojoj joj živi mlađi sin Vlada sa devojkom. Ne iznajmljuju stan, devojka je to nasledla od nekog a ona im sada nosi ručak, armu što je skuvala, 

    Vest koja je objavljena u nekim medijima, u nekima nije, nije dovoljno vazna.

    U svom krevetu nadjena je mrtva devojcica, imala je samo petnaest godina. U domu za nezbrinutu decu, u svom krevetu koji je dobila n privremeno koriscenje, dok ne izadje iz doma, umrla je tiho, da nikoga ne uznemiri, samo je nestala nadajuci se bas tome, da se niko nece previse uzbuditi sto je nema. Samo je zaspala. Nece se probuditi. Sve sto je veliki svet imao za nju ona  nikada nece videti.

    U dugom lancu Odraslih ljudi koji su morali da joj pruze ruku da ne potone