Samo da vam  kazem Homo Blogikusi- Blogerijanovici pre nego zbrishem.

Evo doshlo vreme da zbacimo koshuljicu, pa da vam pozelim sve najbolje i josh bolje od toga u Novoj shto vec viri ispod ove popucale.

Svakome ono shto mu najvishe treba!

Zdravlje, ljubav i sreca se podrazumevaju, pa iako je to vec oh-ho-ho, ipak i josh po neshto shto se jako zeli.

Ja neshto ne gotivim bash docheke i nemam neki specijalan odnos prema Novoj, uvek mi nekako preforsirano deshavanje i nabedjeno zabavljanje i raspolozenje. Josh od onih snimaka sa tv-a iz detinjstva iz hotela Metropola

http://video.google.com/videoplay?docid=5547481422995115331

 Ako niste gledali- evo prilike, za subotu uveche ili nedelju popodne, pa se javite s komentarom.

Kada budete izlazili iz svojih malih svetova, u koje ste prinudno terapeutski samozatvoreni, izaberite svoj model za setnje Beogradom na vodi,

 bio je neki ruzan dan
cetvrtak, to se dobro secam, jer sam imala zakazano...
padala je kisa sa snegom i bilo je vlazno i hladno,

Verzija rasejane (dijasporichno) zene, sa muzem, decom, sitnom i onom naraslom, obavezama u kuci i van nje, gomilom prijatelja i zavidnom kolekcijom interesovanja.(ovo zbog Andjinog zvocanja)

 Elem, od kad sam ovde, tamodaleko, a preko velike vode, (znate ono, dok u avionu buljite u monitor, ne bi li naishli na neki zanimljiv film i tako prekratili vishesatni osecaj nemoci u svom ukochenom stanju, a ni noge se ne mogu odshrafiti i poloziti, pa stignete do kanala, koji pokazuje, gde se vashe prevozno sredstvo trenutno nalazi, pa dok prelazi kopno, ono nekako brzo savladava prostor, a