Pre svega bih zeleo da se zahvalim svima koji me prate i citaju moje dogodovstine odavde, komentarisu i pomazu mi da se snadjem u meni nepoznatom svetu!

 

Sticajem veoma cudnih okolnosti, u moja prva tri dana ovde, u Penangu, isao sam na tri svadbe! Svadba kao svadba, skoro pa je ista kao i kod nas, osim nekih sitnica, ali

Religija je cudna stvar. Kako je ko shvata - moze biti ili fanaticna sila koja te gura kroz zivot ne pitajuci za ljude sa strane, ili stroga maceha pred kojom moras da budes dobar ili nema za tebe kolaca pred spavanje, a ponekad moze biti i kao dobar drug koji te tapse po ramenu dok prolazis kroz teske ili dobre trenutke u zivotu. Ja kao skoro svaki Srbin sam krsteni pravoslavac,

Hleb, krompir ili snicle? Ha, moze - ali ne ovde! Hrana cini ovu zemlju, tacnije ceo region jugoistocne Azije specificnim, vrelim i uzbudljivim. Najcesca je riza, ali isto toliko cesto moze da se naidje na spagete (mee, iliti nudle), ili na salate. E sad, sta je glavna razlika, i ono na sta nikako ne mogu da se naviknem; nikada nisam verovao da cu ovo izgovoriti, ali:

Umoran, i prilicno usamljen od cestih bezuspesnih pokusaja da pogledom ulovim bar neku poznatu facu u moru slicnih a toliko drugacijih lica, priblizavao sam se velikom platnu na kojem su trcali preplaceni sportisiti raznih zemalja sveta. Mislim da je u pitanju bila utakmica Engleska - Slovenija, jer je kafic bio pun, a mesta za sedenje nigde (zbog Engleske, razume se). Skeniram sve stolove i ljude koji sede za istim ne bih li opet mozda nasao neku poznatu facu, iako znam da je to nemoguce. Naravno da primecujem da me svi posmatraju, ali sam vremenom uspeo na to da oguglam, ali jedno lice odskace

Pre tacno 18 meseci sam prestao da pijem alkohol, potom sam izbacio i slatkise, secer i sve grickalice koje postoje. Doduse nisam ja nesto puno ni pio, mozda par piva mesecno, tu i tamo neka orahovaca godisnje, i rakija za Bozic. Ni slatkise nisam puno jeo, ali sam odlucio da ih skroz izbacim, nekako mi je tako doslo, kao da mi organizam vise nije trazio te gluposti. Poceo sam da se raspitujuem kod Lele za pravilnu i zdravu ishranu, gledao sam sta profesionalni sportisti jedu, kako zive i treniraju. U tu pricu je nekako sa neba uleto i Vanja, drug iz osnovne, tih i mali decak iz klupe koji je

Moram da se javim ovim povodom, pa nastavljam da uzivam u carima Singapura.

 

Naime, sticajem opet cudnih okolnosti zatekao sam se na pravom mestu u pravo vreme - u sred zavrsnice Olimpijskih igara mladih ovde. Ne bih ni razmisljao da odem da gledam bilo sta da jutros kada sam otvorio oci nisam na vestima procitao da su moji u finalu! I jedni i drugi! Tako da je prva stvar koju sam uradio u Singapuru bila ta da sam kupio kartu za finale Olimpijskih igara mladih u basketu izmedju Srbije i Hrvatske!

 

Doci u ovaj deo sveta a ne posetiti Singapur je smrtni greh. Neko mi pre neki dan rece da svi putevi vode u Rim. Mozda, ali u Evropi, ovde svi putevi vode u Singapur u sta sam se uverio i sam. Iako sam doputovao autobusom nisam imao taj osecaj jer je udobniji od bilo kog aviona u kojem sam se ikada vozio. Sedista velika, obaraju se skoro do polozaja kreveta, siroka,

Andrej

 

Prepustam "papir" dragom poznaniku iz ovih krajeva "Scout033"...

 

"Sjeverin…

Kreneš od moje Varoši na ćevape u Sarajevo, proći ćes kroz Sjeverin. Sjeverin je rodno mesto majke mog dobrog druga Doce. Sjeverinom ćeš proći ako pođes ka vikendici meni drage osobe. U Sjeverin je moj babo išao na igranku i u povratku slupao fiću. Nekada…

 Sada… Gledajući iz automobila u Sjeverinu nemaš više šta veselo videti. Ali otvori prozor putniče, osetićeš…

 

 Često razmišljam o nama Balkancima, našem mentalitetu

Jos kao sasvim mali, dok sam ziveo u Zadru prvo sam gledao, a potom i citao Politikin Zabavnik, upijao svaku pricu i sliku na stranicama koje su oblikovale moje detinjstvo. Moguce je da sam zbog toga i naucio cirilicu pre mojih tamosnjih vrsnjaka, jer nisam zeleo da ne razumem svaku napisanu rec koja je stajala pored najzanimljivijih ilustracija. Ah, ti crtezi,