o jednom čoveku* i jednoj ženi 

*ako vam bude

dosadno

oljuštite pomorandžu

i namignite mu

možda posavetujte

koji cvet da kupi

Suvenir 

Ko to stalno otvara kutije ? Ja mislim

Oni

Koji ne znaju da su dobro . 

volim da otkucam prvo što mi padne na pamet

oslušnem kuda i

... 

prvo što mi je palo na pamet: pamet!

mućmuć!

Gde ste, od svih lopti, našli baš srcima da se igrate.

Prvomajska (Dok si ti vredno radio)  

moj utisak: van konkurencije. 

ako poželite       

da uramite

razmislite : 

možda je lepše

bez

Draga moja! Ne znam. Ne znam kako da uđem u tvoj zabran i napravim raspored koji želiš. Čujem, u prolazu, pre neko veče: 'Postala sam samoj sebi faca!', i zacaklim... Ne znam. Možda da kreneš od misli koje si umela da sklopiš nad nečim svojim. 

Priče? O da. Priče protresaju kuglu…

Propad u sferu zamišljenog zaborava mogao je izazvati to dugoočekivano olakšanje. Kao neminovnost na koju se nije računalo. Nedugo zatim: strah. Nelogičan. Tim više, moćan.

'Smestiće nas tamo gde nismo bili. Kako da živim u sećanju koje je promešalo mogućnosti i pobacalo ih po kolekciji trenutaka od krvi i mesa. Nalik svicima na ispucalim listovima smokve, ili svetlucajima radoviđenog, u prodoru kroz naherene senke. A da se ništa ne može preduzeti!'

Na ovom proplanku vlada putokaz, postojan koliko i vetar koji ga pomera.. Mogla sam da se skotrljam u poznato i ostanem, graditeljski raspoložena, birajući nijansu bele za strop.. ili da produžim, jasnim mislima uprkos.. ili negiram svaku prepoznatost i iskradem se u neko drugo sećanje.. Neočekivano smelo, međutim, prožeto gestovima operete: vadim peglu, beллu košulju i prstohvat crvene svile: trag postaje nešto nalik na nešto što, za mene, može biti umetnost.
Ili zaključak: ne treba nam sumnja šta se sve može učiniti od reči namotanih na ljubav prema njima. Uvek će iscrtati ono što, tim sobom, treba reći. Makadamski neravno i tačno.