220px-George_Santayana.jpg 

Музика је свет за себе.

Звук спремно поприма вредности идеалног. Поседује унутрашњу моћ да обузме пажњу и, истовремено,  лако бива преточен у симболе за много тога другог. Његовa империја упоредива је с оним стимуланата и

 
2017-09-25 17:25:54
Obrazovanje

Svemu ima vreme ...

marco_de.manccini RSS / 25.09.2017. u 18:25

 

... и сваком послу под небом има време
Књига проповједникова 3:1

 

Уколико знате неко дете -- ваше, кумово, комшијско, није важно -- коме је пет година, а већ чита, пише, рачуна и спава са атласом испод главе, извуците му уши, поткупите га карамелама, вежите га за радијатор, легните на под и вичите

 
2017-09-16 04:38:35
Film| Ljubav

Знао сам те људе

marco_de.manccini RSS / 16.09.2017. u 05:38

Не сећам се када сам последњи пут гледао тај филм. Давно, пре двадесетак година. Али сад, мотајући кроз главу, чини ми се да памтим сваки детаљ.

- Вожња без речи.
- Слика празног плаца.
- Он хода натрашке с оне стране улице.
- Воки-токи испред банке.
- Који аутомобил?
- Плава коса и ружичасти џемпер.
- Инверзни пип-шоу у којем њено тело остаје покривено, а његова душа бива огољена.
- Син прстићима "крати" Настасјину косу и продужава покрет руке претварајући га у загрљај.

 

Ако чезнете за чврстом руком, молимо вас да нађете одговарајућег партнера који жуди за крпом. Нема разлога да ваше личне потребе за подређеношћу оправдавате и скривате иза вела пожељног друштвеног уређења -- ваша сексуална маштања су легитимна, само напред, живите их, али само са својим изабраним партнером или партнерима. Озбиљан сам. Кад следећи пут зажелите да викнете -- нама треба чврста рука -- сетите се да то, у ствари, само вама треба па делујте сходно својој жудњи.

Ако су ствари ипак сасвим другачије и вас само збуњује сопствени плурализам, порекла, схватања, жеља, и све различитости које вас окружују, људи, идеја, обичаја, страсти, све шаренило, променљивост и непостојаност ама баш свега на свету, одговор није клицање у гомили -- једно ово, једно оно -- осим ако своју потрагу за идентитетом, одговоре на питања "ко сам ја, одакле сам, која је моја путања, ...", нисте кукавички разрешили самопорицањем и уверењем да сте нико. Има ваљда неке среће и у томе бити стока и разметати се тиме --

бе-е-е-е, где сте сада, мишеви!

 

Данас је Дан без пушења у Уједињеном Краљевству. Добро, добро, не жестите се, припалите да се смирите, није данас, био је прошле среде, али сам ја тад био заузет, а после сам заборавио (о заборавности видети ниже под бројем 4).

Заједнички простор за псе и пушаче видео сам пре десетак година на аеродрому у Калгарију -- могуће је да је ова сличица одатле.

 

 

Кад желим да се мало издувам, само направим круг по граду. Увек прво пођем горе, Кнез Милошевом, према пошти.

Још нисам поштено ни пошао, а на семафору ме заустављају две девојке у изнајмљеним колима, машу рукама кроз отворен прозор и питају "Гућа? Гућа?". Правим се блесав, мрзи ме да говорим на енглеском, а и уопште. Уосталом, не могу никако да промаше те им само руком покажем да продуже "право, само право". Ако нигде не скрену, проћи ће поред Богдановићевог Мегарона у Спомен-парку борбе и победе, и даље, "право, само право", све до Гуче.

Urban_promenade.jpg

 

- Мама, ја више нећу да будем Председник кад порастем.

- Не? Ох, сунце моје, а шта би да будеш онда?

- Председников брат!

,

 

Пет, шест, ... дванаест стопа! А попреко, један, ... осам, девет, ... петнаест! Ух, каква ће то радна соба бити! Пространа, светла, прозори на два зида, ... овде ће радни сто, овде фотеља за читање, маштање, дремање, ... ноге ту на отоман, пиће на сточић са стране ... ту велика библиотека, ... и још једна ту, мања, надохват, до фотеље, ...

 josh_freeds_messydesk.jpeg.size_.xxlarge.letterbox-1.jpeg

 

 

I (Муке бродоломника по Тихом океану)

Бродоломац, Јеврејин, дочепа се некако пустог острва и настани се тамо. Пронађу га после десетак година и установе да је изградио две синагоге.

- Добро, зашто подиже две синагоге, човече, кад си сам на острву?

- Ова ту, ближе, у њу идем.

- А друга?

- У ту моја нога неђе никада крочити!

piazza_del_popolo.jpg?t=1481472372

 

Реч коју изговарим -- њу чини треперење мојих гласних жица, вибрације што се преносе на околни медијум, ваздух, који онда преноси то треперење даље, на ваше ушне мембране. Ово је једноставни, механички део процеса, а прави ватромет тек почиње.

Електрични импулси севају од једног неурона преко другог, преко трећег, реч моја шири се, следећи неурон, следећа синапса, слапови електричних импулса, порука налази пут, пале се сићушне лампице, беше реч и би светло, фосфорилација, молекули фосфата гнезде се у ваше протеинске структуре, стварају траг, стварају знак, шибице у ноћи -- то реч моја гори, то реч моја мења вас. Али ово новостворено, фосфатно сазвежђе саздано је од падалица, траг је његов непостојан, памћење студента који хвата белешке, до следеће изговорене фразе, памћење рибе бачене натраг, до пљуска у воду, нестрпљивог путника који погледава на сат, до намицања рукава преко зглоба руке, памћење саговорника који не може да понови своје питање. Механизам брзог заборава ослања се на ензиме који уклањају новоуграђене фосфатне молекуле и тако враћају све у пређашње стање -- о чему смо оно говорили? Овај узани прозор памћења, свици који се зачас појаве и зачас нестану, бави се искључиво процесирањем и разумевањем садашњег тренутка.

 

marco_de.manccini

marco_de.manccini
Datum rоđenja:  - Pol:  Muški Član od:  15.08.2008 VIP izbora:  142 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana