Patrijarha Pavla prvi put sam video u onoj najčudnijoj a njemu toliko primerenoj situaciji: u trolejbusu broj 11. Utrčavši na početnoj stanici na Kalemegdanu u jedan od sporih, teških, zelenih gorostasa koji su pravili duboke brazde u rastopljenom beogradskom asfaltu, ugledah ga na izdvojenom mestu iza vozača. Patrijarh je, kao i obično, javnim prevozom prelazio put od Patrijaršije koja je bila tu ispod pa do kuće u kojoj je stanovao negde iznad Slavije. Nisam mnogo znao o tananom prvom svešteniku naše Crkve, ni tada ni danas me religija nije privlačila, ali sam ga zasigurno prepoznao. I iznenadio se, itekako. Ko bi očekivao da se čovek tog statusa, kome je omogućeno da ima odgovarajuće pogodnosti, vozi trolejbusom?

Sećam se da mi je za oko zapala velika crna torba, nisam siguran da li je bila od prave ili veštačke kože, ona kakvu su nosili mnogi službenici koje sam mogao videti na svakom uglu. Nije dangubio. Svih tih nekoliko stanica koje smo prešli istim vozilom čitao je neku knjigu. Ja, sa druge strane, nisam mogao da skrenem pogled sa njegovih sitnih leđa i svešteničke kape na pognutoj glavi ispod koje su se videle sede vlasi.

Sve počinje šalama tipa: imam dva sina i dete. Ima i onih izgovora da pravi švaleri dobijaju kćerke. Koliko god to bilo tačno, i mnogi drugi ih imaju. 

Negde duboku u nama muškarcima ugrađen je osećaj da nam treba naslednik, neko ko će produžiti tradiciju slavnog prezimena, neko koga ćemo voditi na utakmice tima koga volimo do srži, koga ćemo pratiti u vojsku i kome ćemo ponekad, kada se opustimo, natuknuti kako se bekrija ili osvajaju žene. 

A onda, kada zakmeči ONA.

Tik uz autoput, u smeru ka Nišu, nedaleko od novobeogradskog Bloka 28 već godinu dana čeka jedan braon-beli pas. Uvek je sam. Ne dozvoljava nikome da mu se približi. "Druži se" samo sa bukom automobila i zagađenim vazduhom prometne saobraćajnice. Nikada ne maše repom. Uzdignutih ušiju i pogleda uprtog uz autoput on čeka i veruje da će se oni koji su ga baš tu ostavili, vratiti.

Ne odaziva se nikome, uprkos tome što su stanovnici obližnjeg kvarta pokušali da ga dozovu svim "psećim" imenima. Ponekad načulji uši na zvižduk.

Tu je od jutra do mraka. Odlazi da prespava negde, ali stanari, koji ga hrane nisu uspeli da uđu u trag njegovog prenoćišta. Ni kiša, košava i vetar ga ne sprečavaju da čeka.

Čitam prekjuče u novinama kako je nekada prvi teniser sveta Marat Safin izjavio da je Beograd pun lepotica. "Priča se da je Beograd najzabavniji grad u Evropi i mogu da potvrdim da se ljudi ovde odlično zabavljaju. Gde god da krenem srećem mnogo lepih žena" - poručio je Safin. Ko zna iole nešto više o Safinu zna i da je on poznat po izuzetnom temperamentu, ali  da mnogo voli da se provede, te da su mu ženske vrlo slaba strana. E, onda, ovakva izjava stvarno zaslužuje pažnju.

Iz izvora bliskih Vladimiru, saznajemo da je Ministarstvo za obilazak velikih sportskih manifestacija u inostranstvu i slikanje sa sportistima tek i samo ako ostvare neki rezultat u jednom od pet probranih sportova uputilo hitnu poruku svim sportskim savezima. U poruci se osuđuje sinoćni postupak košarkaša Srbije koji su prilikom dodele medalja na Evropskom prvenstvu za košarkaše na pobedničko postolje izneli zastavu na kojoj je ekonom reprezentacije napisao ljubavnu poruku svojoj devojci.

Avganistan, priča druga

Razgovor sa mojom dugogodišnjom prijateljicom, sada nevladinom aktivistkinjom u Kabulu.

Upozoravam da su neki delovi teksta potresni.

Kenija je jedna od središnjih država crne Afrike. Ne samo zato što se nalazi po sredini ovog kontinenta (sa istočne strane), niti zato što je jedna od najvećih zemalja. Kenija je već dugo u žiži interesovanja velikih sila, nekada vrlo važna kolonija a danas jedna od uticajnijih država Afrike.

Kenijci su veoma gostoljubivi, i trude se da vam prikažu svoju zemlju u što boljem svetlu. Dočekaće vas srdačno, zagrljajem i osmehom, i tradicionalnim pozdravom Karibu Kenija - dobrodošli u Keniju.

Kenija pruža sve što se očekuje od Afrike: drugu najveću planinu na kontinentu, brežuljke, visoravni, pustinju, okean, plaže, koralne grebene, tradicionalnu plemensku kulturu, lokalne kulinarske specijalitete. Ono što je poseban kvalitet je priroda, obilno rastinje, uredjeni prirodni rezervati, karakteristični primerci divljeg životinjskog sveta. Keniju mnogi smatraju najboljim mestom za safari turizam.

Poznati glumac Žarko Laušević (49), za kojim je raspisana poternica zbog dvostrukog ubistva u Podgorici, prekjuče su u Sjedinjenim Američkim Državama, uhapsili radnici Biroa za emigraciju i carine, zbog boravka u zemlji bez vize. 

Današnji Blic  

Odbor za spoljne poslove Evropskog Parlamenta podržala je danas ogromnom većinom (51:8) predlog parlamentarca Sare Ludford da se zemljama Balkana omogući ulazak u zemlje EU bez vize.

Evo vesti

EP foreign affairs committee backs visa liberalisation for all Western Balkan countries

19. januar 1995. godine

6 sati ujutro

- Šile, ti si?

- Da, ko je to?

- Ubili su mog Srđana.