Majka Tereza nikada nije podržala, niti je prisustvovala anti-ratnim demonstracijama, ali zato uvek okupljanjima ZA mir. Poznavala je zakon privlačnosti i verovala u razliku koncentrisanja pažnje na nepoželjno ili poželjno.

Nekolicina vas verovatno zna o čemu pišem. Ko je čitao knjigu Tajna (The Secret) ili pak odgledao film, razume ili poznaje princip najjačeg zakona

-Ima da te karam, i sam' tako

-Oh, dok me budeš karao vrištaću

-Da, znam da to voliš

Ovo je deo četovanja mojih učenika na Krstarici. Zanela se deca za vreme časa, pa nisu primetila da im profesorka stoji iznad glave. Obzirom da je krajnje nepristojno čitati tuđu prepisku, ja sam se uljudno pomerila i pravila se da ništa ni vidim. Jedino o čemu sam razmišljala je da su to u mojim očima deca od 15-16 godina,

Odlomak iz nedovršene priče bez naslova.

 Čula sam klavir … Za Elizu. Ustajem i otvaram prozor. Neko iz neke susedne zgrade. Predivno. Naginjem se kroz prozor i pokušavam da upijem što više melodije, u nadi da prepoznam prozor iza kog se krije virtuoz.  Svi su prozori po malo otvoreni. Da, toplo je … Sedam u okvir, zagrljenih

Čast mi je velika, da preuzmem štafetu od banned-floriana i da u duhu Blogoslavlja održim večni plam.

Ukiliko smatrate da je celishodno pronositi ovaj večni plam,

preuzmite štafetnu palicu nakon sedam dana. (cit. ecce-florian)

MOLIM VAS DA KOMENTARE POČINJETE SA SESTRE I BRAĆO ILI POMOZ` BLOG!

Našem kolegi-bratu-gospodinu-drugu Gorštaku, preteči večnog plama, i tvorcu ideje neprolaznog u prolaznom banned-florianu (ukrala boldovano od Milutina) kličemo I sričemo sledeće

Sećam se autobusa i mog izgubljenog pogleda, kroz tragovima prstiju i preslikanih odraza lica, umazan prozor. Rekla si:“Devojčice ispala ti je hemijska olovka.“ Pogledala sam te i procedila jedno nepomično: “Hvala.”

Do tada mi se činilo da sam najtužnije stvorenje na svetu ... sve dok nisam ugledala tvoje tople, ali isto tako tužne oči.

Pubertet smo jedva preživele,  mada mi se čini da kod mene isti još uvek traje. Permanentni modus je u pitanju, iz kog ispadam samo na momente u kojima znam da je potrebno da sam ozbiljna. Sećaš li se kako smo

Obećan joj je posao u jednom nemačkom restoranu. Videla je to kao šansu da konačno zaradi dovoljno novca kako bi prehranila majku i sestru. Imala je poverenja, komšija je sve uredio. Napustila je Rumuniju, završila je u Bosni i Hercegovini.

Posao se odvijao preko Beograda koji je neka vrsta sabirnog centra za devojke  koje se potom rasturaju po okolini, preko granice.

Uspela je posle  godinu dana prisilnog boravka u jednoj javnoj kući,

Vidim na blogu krenuo serijal ponosa, pa reko‘ mogla sam i ja malo o ponosu.

Svesna sam činjenice da moj nastup iritira mnoge, ali isto tako znam da svojim nastupom nikoga ne vredjam, eventualno štetim liku i delu edi-va i što bi to onda nekome smetalo?

Sad da krenem polako da nabrajam zašto sam ponosna što sam Ja. S obzirom na život koji mi je više bio maćeha nego majka, ponosna sam jer sam mogla da ispadnem ogorčena, očajna, mrzovoljna - psihosomatskim uticajima na rad i funkciju oragana - smetena ličnost ... ali nekako sam ispala "normalna" - navodnici

 UPOZORENJE: predugacko za blog (ako mene pitate)

Početak Kraja

I

- Jesi kući?

- Jesam.

- Stižem za 15 minuta.

- Ok.

...

- Kamo dobar dan?

- Daj, pusti me, ne znam gde mi je glava ...

- Šta je sad opet ... gde žulja?

- Videla sam ga juče sa nekom ... tamo.

- I?

- Sakrila sam se.

- Sakrila si se!?

- Da, da ih posmatram.

- Je li da te pitam, koliko je tebi godina?

- 34, što?

-

Odlomak iz nedovršene priče bez naslova - II

Došla sam samo da mi opet pogledom kažeš …

Umazan si sav, bojama ljubavi. Prekidoh te u portretu neke crvenokose. Gledaš me onim očajnim traganjem za iskrom koju krijem godinama … Vidim broj praznih flaša se povećao – radikalno. Kažeš da ne odustaješ od