Džim Maršal osnivač "Marshall amplification" preselio se u legendu juče (5. aprila) u 89 godini. Ne tako davno, kada je Džim imao 65 godina, ja sam mesec dana radio u Londonu kod njegovog zastupnika za istočnu Evropu, Tome Radulovica - vlasnika Toma & Co, koji je snabdeo pojačalima i muzičkim instrumentima pola SFRJ, deo Istočnog Bloka, pa i Afrike. Kroz njegovu malu radnju na 38 Kenway Road, pretrpanu opremom prodefilovali su brojni, više ili manje poznati muzičari, manje ili više cenjkajući se, i odlazili zadovoljni mogućnošću da uštede 20% (VAT), odnoseći najnovije modele Marshalla, Yamahe, Fendera, Gibsona... U Džuboksu je, još od kraja sedamdesetih, redovno izlazio njegov oglas sa parolom "Ludi Toma", a u sezoni velikih sniženja "Ludi Toma je još luđi".

Stanovita grupa TNT zaokupljala je pažnju moje generacije podjednako kao i moje dece. Uspavljujuća naravoučenija Broja Jedan iz njegovih skorih susreta sa Cezarom, Karlom Velikim ili Homerom imala su pouku da je kroz istoriju neophodno bilo imati pravog savetnika. Lajt-motiv je bila kultna rečenica „ako kaniš pobijediti - ne smiješ izgubiti".

Srpska Nova Godina nikako nije bila na popisu mojih kulturoloških nasrtaja stvaranja brenda u konkurenciji Nišvila, pozorišnih i rok festivala, festivala klasike, umetničke kolonije otpadnog materijala, niti više stotina pojedinačnih dešavanja koje sam organizovao devedesetih godina - ničim opravdanim entuzijazmom.

Ovih dana je Kyle Eastwood potvrdio nastup na Nišvillu 2013. Pored toga što je glumio u očevim filmovima, on je komponovao, aranžirao i izvodio muziku u dobrom broju njih. U vreme njegovog rođenja (1968) moja generacija je, opčinjena njegovom ocem, polako napuštala vrednosti klasika westerna i uplovljavala u moralne dileme revolveraša iz „dolarske" trilogije („Za šaku dolara", „Za dolar više", „Dobar, rđav, zao").
Clint Eastwood je bio prototip revolveraša kakav smo mi klinci želeli da budemo. Sve ređe smo ponavljali kultnu scenu dvoboja iz „Tačno u podne" u našim takmičenjima u brzom potezanju, ali pucati samo u jednog protivnika nije više bilo inspirativno. Uostalom, Clint ih je baš masovno tamanio. U to vreme nije bilo kineskih radnji da kupite kakvu - takvu repliku „Colta 45" koji je proslavio Wayt Erpa, Billy The Kida ili našeg tuberkuloznog miljenika Doc Holydaya (valjda zato što u dvobojima nije imao šta da izgubi).

Pre nekoliko godina nastupio je na Nišvilu sjajni kontrabasista Kajl Istvud, i mi smo dodelili nagradu njegovom ocu Klintu za promociju džeza kao filmske muzike. Tada sam se prisetio kako je kultni film Klinta Istvuda "Dobar, loš, zao" uticao da jedne februarske noći osetim pomešani miris baruta, krvi i sopstvenog prostreljenog mesa.
Moju opsesiju oružjem dugujem podjednako filmu, knjigama

Otvaranje niškog Sajma knjiga nekako se poklopilo sa vešću o hapšenju Jožefa Kase. Sklon da imam naizgled nespojive asocijacije, kupio sam na štandu organizatora, NKC-a, prelepo izdanje knjige „Mare" - 12 godina zakasneli omaž jednoj od legendi gradske kulture, teatrologa i pozorišnom reditelju Marislavu Radisavljeviću, koji je (predstavom „Lizistrata") diplomirao kod dr Huga Klajna. Listajući bogato uređen koncept hronologa niške pozorišne scene Slobodana Krstića, našao sam nadahnuti prikaz Mareta Radisavljevića o prvom pozorišnom YU festu u Nišu 1992. godine koji je činio uvod mog izdanja „KPGT - Niš 1992 - 1996". Mare me je asocirao na Ljubišu Ristića, takođe Klajnovog studenta, Ljubiša na Jožefa Kasu, gradonačelnika Subotice u zlatnom pozorišnom dobu tog grada, a svi zajedno na davnašnju tezu da „država stanuje u pozorištu"

Miša Blam je obožavao kompoziciju "Crni Orfej" (Manha de Caranaval) iz istoimenog filma Marsela Kamija. Planirao je da je izvede na proslavi svog jubileja 50 godina ovozemaljskog rada. Anđeli su bili nestrpljivi da čuju njeno izvodenje i sebično su uskratili to zadovoljstvo nama smrtnicima.On sam prizivao ih je pričom da će se jednog dana samo srušiti na sceni

Posle 17 godina prisustvovao sam ponovo režiji Andraša Urbana jednog Šekspirovog komada. Niško pozorište je 11. marta proslavilo 122 godine postojanja premijerom Šekspirove „Bure". Avangardni pristup režiji Andraša Urbana danima je onespokojavao niške glumce i glumice: Da li će morati da se skidaju goli i samozadovoljavaju pred sugrađanima i porodicom. Ali, hipnoza

Ovih dana je Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada imalo dupli program gostovanja u Nišu: „Ja ili neko drugi" i „Lepotica Linejna", i u obe je noseće uloge imao Boris Isaković koji je pre nekih 18 godina na niškom Yu festu (uz moju organizatorsku pomoć) glumio Stivena Dedalusa u „Portretu

Antidoping kontrole nikada nije bilo u umetnosti. Da jeste, mnogi stvaraoci umetničkih dela bi bili doživotno diskvalifikovani, a njihova dela izbrisana iz istorije umetnosti. Čitajući autobiografiju Erika Kleptona, odlučio sam da za ovaj Nišville angažujem njegovog super bubnjara iz zlatnog doba grupa Cream i Blind Faith - Džindžera Bejkera, između ostalog i zbog saveta datog tada Eriku Kleptonu da ne bi trebalo toliko da se drogira! Valjda je Džindžer, tada možda i veći zavisnik od Kleptona...