Da li ste ikad razmisljali kako izgleda smrt jedne revolucije, da li uopste jedna revolucija moze umreti i ako moze kako i zasto umire ?

   ...Predavajite sa bitcete unisteni, 549 bataljona je unisteni, slaboda je izlaz predaja sad...
     A ispod toga kineski tenk, verovatno tip-59...mislim da su nama zapali letci iz nekog propalog plana okupacije Kine, jer jebiga, kinezi su malo zajebani ovih dana...

     I tako, zeleo bih da iskoristim ovu priliku i da se generalno zahvalim nasim postovanim saucesnicima na blogu, UKinSerbia i njihovoj drzavi na neverovatnom razumevanju i podrsci, koje sam dobio u verovatno najgore i najbolje vreme svog zivota, od strane njihove drzave, odnosno na papiru. Cak i dan danas ne znam kako bih to progurao da nije bilo vas.

Znate ko je Paul Potts ?

Ako niste culi za njega znaci da zivite ispod kamena, covek koji je elegantno izbacio iz takta svojim talentom dobar deo sveta.

U mom poslu ja nemam bas cesto priliku da se prijatno iznenadim, obicno su u pitanju nijanse sivog, ali eto skoro mi se desilo da me neko iznenadi svojim snagom, nije me bas odusevila njegova fizicka znaga koliko sok koji je usledio posle mog potcenjivanja njegovih sposobnosti.

Smrt deluje prilicno konacno kad je ovako pogledate izbliza, ali nije, ja verujem da postoje ljudi koji mogu da savladaju i smrt, nije da su oni veci ili jaci od smrti, jednostavno smrt nije nadlezna za takve ljude, ona naravno uzme svoj deo, ali oni nikad ne odu sa njom, jednostavno oni njoj ne pripadaju, oni su mrtvi ali i dalje nisu njeni, tako da ce ovo biti tekst o jednom besmrtnom coveku, o besmrtnim i prokletim ako bas hocete.

Cisto za moju dusu, za ono sto je ostalo od nje, ako je ima ili ako je uopste ikad bilo, da malo podsetim smrt da ne zalazi u ove moje besmrtnike, ona ionako ima dovoljno svojih, ovi su moji.

Ovde ide naslov i ono o cemu se radi u tekstu, ukratko sta je smisao, ali posto ovaj tekst nema neki smisao (opet ko i obicno), eto tako, a opet ne smem da ostavim samo jednu recenicu iz tehnickih razloga (pukne stranica, pa upravi puke film, pa deca u Aziji koja rade za deset dinara dnevno moraju da otklanjaju kvar, ma cudo...) i tako...a vi kako ste...

E da, takav mi je dan...

Drugs are our friends...

Ima dana kad mi iskreno nedostaju.

Ima dana kad jedna slika govori vise od hiljadu reci. Svaka od tih slika opise hiljadu dana, svaki od tih dana sastoji se od milion slika i tako u krug, na kraju vam preostaje samo da se smejete.

Ne cita vam se ovo, dugacko i dosadno, ajde produzite...

Kako sam samo fantastican tekst napisao, pa prosto ni sam ne mogu da verujem, pa to je u najmanju ruku cudo, toliko stabilan a u isto vreme provokativan analiticki tekst o NATO pitanju, ova planeta skoro nije videla, sama kolicina genijalnosti u tekstu ce vas naterati da ustanete od fudbalske utakmice ili epizode neke spanske serije i na brzinu izrezbarite neku drvenu figuru na koju cete napisati moje ime i obozavati je kao totem, jer epska kolicina prosvecenja u ovom tekstu ce vas sigurno na to naterati.

Od skora je nasa mala brdovita zemlja na Balkanu uvela mogucnost sluzenja vojske za zene i nije nam dugo trebalo, jeste da je i Iran to uveo pre nas, ali ipak impresivno.