U trećem kvartalu 2011. berze širom sveta su zabeležile snažan pad (vodeći američki indeks, Dow Jones, stropoštao se za šestinu). Na početku oktobra, na Wall Streetu, uprkos demostracijama i pozivima za njegovu okupaciju, situacija se popravila (kao i na ostalim svetskim berzama). Preliminarni podaci ukazuju da GDP u razvijenim ekonomija praktično stagnira, kao i industrijska proizvodnja.

MMF procenjuje privredni rast razvijenih zemalja na samo 1,6% ove i 1,9% 2012, što je značajno ispod 20-godišnjeg trenda rasta u ovim zemljama od 2,3%. Rast u ZUR se procenjuje na 6,4% ove i 6,1% naredne godine (u prethodnih 20 godina prosečno je iznosio 5%).

Londonski The Economist se već duže vreme bavi temom kada će ekonomija Kine prestići američku. Dve godine, koje se vide kao moguće, su 2018 i 2021. Naime, u prvom scenariju polazi se od toga da će prosečni rast GDP Kine u sledećoj deceniji biti 7,75% (SAD 2,5%), kineska inflacija (odnosno deflator GDP) 4% (američka 1.5%) i prosečna godišnja apresijacija juana 3%. U drugom scenariju, Kina usporava; realni rast je prosečno 5%, dok sve ostalo ostaje nepromenjeno. U tom slučaju Kina prestiže SAD 2012.
Međutim, nisu nemogući ni drugi scenariji.

Puno je pisano o trenutnoj ekonomskoj krizi. Kao glavni uzrok neretko se navodio krah tržišta hipotekarnih kredita u SAD, au poslednje vreme i kriza perifernih zemalja evrozone. Međutim, finansijska i ekonomska kriza dominantno je posledica pogoršanja stanja u realnom sektoru ekonomija razvijenih zemalja, što govori da ona neće lako proći. Treba naglasiti i da su u krizi razvijene zemlje (SAD, većina evropskih država, Japan...), dok zemlje u razvoju beleže dinamičan rast, tek nešto niži nego pre tri godine. Na kraju, nije u krizi evro, već pojedine članice zone evra!

Formula promiskuiteta = p:(t-(s+r))
p- ukupan broj osoba sa kojima ste imali seksulani odnos
t- godine starosti
s-broj godina u trenutku gubljenja nevinosti, pod uslovom da nije prošlo duže od tri godine do sledećeg polnog odnosa ( u tom slučaju se računa ta godina)
r- broj godina provedenih u dužim vezama (dugom vezom se smatra svaka veza duža od 6 meseci i računa se kao godina; npr. veza od godinu i šest meseci se računa kao dve godine)

Osoba koja ima koeficijent ispod 1 može se smatrati nisko promiskuitetnom, dok se osoba sa koeficijentom iznad 3 smatra

Odluka EU da približavanje BIH toj integraciji uslovi sprovođenjem izmena izbora Predsedništva i Doma naroda BIH zbog sudskog spora Sejdić-Finci dovela je BH političare u tešku situaciju. Dok se oko Doma naroda parlamentarne skupštine BH nazire rešenje (iz RS bi, pored četiri Srbina, bio i jedan ili dva pripadnika ostalih, a u FBIH, uz četiri Bošnjaka i toliko Hrvata, još dva ili četiri ostala) za izbor članova predsedništva gde pripadnicima nacionalnih manjina u BIH ne bi bilo onemogućeno da se barem kandiduju teško da se mnogo odmaklo. U RS predlažu da se u tom entitetu bira jedan član predsedništva bez determinisane etničke pripadnosti, dok neke partije poput PDP-a, Mladena Ivanića, nemaju ništa protiv i da Skupština RS bira jednog člana trojnog predsedništva BiH.

Hrvatska pokušava da nađe način da nekompaktnost svoje teritorije, odnosno najjužnijeg dela: Dubrovnika i Pelješca, prevaziđe izgradnjom mosta ili specijalnog auto-puta preko BiH. BiH nije preterano naklonjena takvoj soluciji. Da li moguć širi kompromis, koji bi obe strane, uključujući i entitete učinio zadovoljnim. U BiH postoje još dva ’problema’, koje neretko potenciraju elite iz Sarajeva i Banjaluke. Naime, iz Sarajeva često zahtevaju stvaranje Distrikta koji bi ’objedinio’ glavni grad, tako što bi se tri opštine (istočnog) Sarajeva u RS i severni deo opštine Trnovo,

Početkom juna ove godine premijeri Crne Gore i BiH u Sarajevu parafirali su ugovor o državnoj granici, a državne komisije BiH i CG potpisale su ugovor o granici. Trebalo bi da usledi proces ratifikacije ovog ugovora.

Međutim, bilo bi pogrešno da BIH ne pokuša da granice sa CG reši arbitražom ili pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Naročito bi vlasti Republike Srpske trebalo da insistiraju na ovom pitanju, za početak blokiranjem ratifikacije u parlamentarnoj skupštini BIH, jer bi logikom stvari reon Sutorine od 75 km2 pripao opštini Trebinje. To bi se moglo učiniti

status quo

Srbija će ove godine imati budžetski deficit od 4,8% BDP-a. Pored toga, država mora da finansira i otplatu glavnice javnog duga u iznosu od oko 8-9% BDP-a ove godine. Dakle, potrebe za finansiranjem sumarnih državnih rashoda su znatno veće nego prethodnih godina, pre svega, zbog dospeća značajnih iznosa glavnica javnog dugova (a to će se dešavati i narednih godina).

Kako država pokriva ove rashode? Ministarstvo finansija, odnosno trezor, tj država, se pre svega finansira finansira izdavanjem trezorskih zapisa (trenutni stok je oko 140 milijardi dinara), iz sredstava od prolećnog

Postoji veliki broj država koje imaju ‘neprirodne granice' koje su iscrtali kolonizatori. Neke od njih kao: Sirija, Irak ili Južni Sudan imaju trenutno vrlo ozbiljne probleme zbog toga. S druge strane, homogene evropske ‘regije' poput Škotske i Katalonije smatraju da imaju problem sa priznatim granicama iz kojih bi da izađu. Svim separatističkim pokretima zajednička je jedna stvar: oni žele da postanu manje zemlje. Sudeći prema analizama poznatih svetskih ekonomista čini se da su u pravu: biti manja ekonomija je bolje.
Pet zemalja s najvećim BDP po stanovniku (prema MMF-u) su Katar, Luksemburg, Singapur, Norveška i Brunej, od kojih nijedna nema populaciju veću od šest miliona. U stvarnosti, kolika treba da bude zemlja je vrlo komplikovana stvar.