Doček današnje ponovljene poruke nemačke kancelarke Angele Merkel srpskoj političkoj nomenklaturi još jedan je u nizu otužnih dokaza ovdašnje dominacije neznanja, neobaveštenosti, neinformisanosti, sujeta, uobraženosti, ignorancije, inata, demagogije, strančarenja, nepriznavanja realnosti... Jednom rečju, nep(repo)oznavanja duha vremena.

Zašto je to naše istorijsko prokletstvo? Da li se radi o civilizacijskom usudu ili o nemanju kolektivnog talenta za politiku?

Jedna od knjiga na samom vrhu lične biblioteke (jer Brodski je lepo rekao "da na vrhu nema hijerarhije") jeste delo američkog esejiste i polemičara Kristofera Hičensa "Bog nije veliki" ("God is Not Great"). Kada je izdata, pre četiri godine (kod nas je publikovana 2009. u izdanju "Peščanika"), ateisti širom sveta, a naročito u Srbiji dobili su moćno i argumentovano štivo za borbu protiv sve izrazitije klerikalizacije društa i povampirenja praznoverja.

9. decembar, Međunarodni dan borbe protiv korupcije, ove godine je dostojanstveno obeležen javnim nastupom Ljubiše Milanovića, savetnika ministra zdravlja. Gostujući u jutarnjem programu RTS-a nekadašnji policajac je bez dlake na jeziku i uz aplauze prisutnih u studiju, objasnio ono što je JAVNA TAJNA u Srbiji: korupcija, kao rak rana našeg društva, glavno žarište ima u vrhovima vlasti, u Kabinetu predsednika i u Vladi republike Srbije. Ti vladari iz senke određuju ko će na sud, a ko neće, ko će svoju krivicu da plati na neki drugi način a ne robijom, ko je u Srbiji jednak pred zakonom i Ustavom, a ko je jednakiji!

Povodom obeležavanja 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, danas je na beogradskom

 

Протекли парламентарни избори у Русији обележени

U nedeljnom izdanju dnevnog lista „Blic" na novinarsko pitanje u vezi sa bojkotom prestojećih

Najnovije izdanje glasila gradjanskog samooslobadjanja "REPUBLIKA", br. 512-515, sadrži podsticajan tekst Imanuela Volerstina o uspehu gradjanskog pokreta "Okupirajmo Volstrit".  Imanuel Volerstin, osnivač svetsko-sistemske analize, jedan od najcitiranijih i najznačajnijih naučnika u oblasti društvenih nauka u poslednjoj četvrtini XX veka, rodjen je 1930, u New Yorku, u porodici poreklom austrijskih Jevreja. Diplomirao je 1951, magistrirao 1954, a doktorirao 1959, sve u oblasti sociologije, na njujorškom Columbia University. Stekao je i počasne doktorate univerziteta u Parizu, Jorku, Briselu i Meksiku.

Krajem osamdesetih godina XX veka, uoči raspada Jugoslavije, učiteljica života je kao na tacni ponudila jednog čoveka, stručnjaka najhrvatskijeg imena i najsrpskijeg prezimena, rodjenog Bosanca. Ante Marković je rodjen u Konjicu, gradu odakle je potekla još jedna izuzetna ličnost jugoslovenskog duhovnog prostora, slikar i književnik Zulfikar Zuko Džumhur. Kao poslednji premijer SFRJ, Ante Marković je učinio i ponudio sve da ne dodje do gradjanskog rata. Čak naprotiv, da tadašnja Jugoslavija udje u Evropsku zajednicu, preteču sadašnje Evropske unije. Krajem 1989. godine pokrenuo je program ekonomskih reformi, koje se uključivale stabilizaciju dinara i vezivanje za austrijski šiling, kao i privatizaciju raspodelom akcija radnicima. Epilog: zauzdavanje visoke inflacije i povećanje životnog standarda.

 

Zahvaljujući internet okeanima i morima, do mene je došla boca sa porukom, koja u 10 koraka objašnjava zašto treba bojkotovati izbore, a pogotovo predizbornu kampanju.

10 načina manipulacije gradjankama i gradjanima:

1. PREUSMERAVANJE PAŽNJE

Pažnju javnosti preusmeravati sa važnih problema na nevažne. Prezaposliti javnost poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna saznanja u razumevanju sveta.

 Zašto je RTS pred bankrotom?

U petak, 18. novembra 2011. na oglasnim tablama svih radnih jedinica i redakcija RTS-a osvanuo je „Izveštaj Generalnog direktora zaposlenima u javnom servisu Srbije", pod naslovom „Naša Kuća najbolja, uprkos problemima koji ne potiču iz RTS". U uvodnom delu se slavodobitno maše podacima o rejtinzima gledanosti, da bi se odmah zatim „prešlo na stvar": „...Pretplata, zbog modela naplate i krize, opada iz godine u godinu. Praktično, „rupa" u našim finansijama je izmedju 22 i 25 miliona evra godišnje..."

I naslov „Izveštaja" i uvod, kao i osnovni ton Tijanićevog obraćanja zaposlenima u Javnom medijskom servisu Srbije neodoljivo podsećaju na onaj čuveni orkestar sa „Titanika": svirka teče, dok brod neumoljivo tone.