Grad se menja ne samo iz razloga novih tehnologija , potreba ili volje vladalaca i njihovih interesa. Menjaju se i građani što jeste prirodan i normalan iskorak u novo vreme onda oni utiču da se grad menja, da se prilagođava njihovim nastalim novosvetonazorima. Građani su živeli u gradu i koristili njegove resurse i ponudu na njihove potrebe sve dok je odgovor grada bio zadovoljavajući ...

Nove potrebe, uglavnom nametnute kako bi industrija, trgovina bile zadovoljene i realizovale svoj interese, ima tu i uloge vlasti putem ograničavanja građanima javni iskaz, u želji da potčine građane i obezbede mogućnost poptune nadmoći u odlučivanju o svemu, čak i načinu života, školovanju, lečenju, zabavi. Sve je to proizašlo iz potrebe da vlast i njima saglasni nosioci tih aktivnosti budu u mogućnosti da zamisli svoje realizuju. I tako je bilo i traje, građani se prave, stvaraju, ukalupljuju u norme kazane od vlasti i kapitala, od onih koji su sve uzuse sebi prilagodili i čine sve da njih, građane, potpuno potčine. Za njihov opstanak potreban im je uzoran građanin spreman da sledi takav način, da bespogovorno prihvati ponudu koju i ne može da odbije.

Dragan Đilas je za sve ove godine apsolutnog vladanja Beogradom trebalo da omogući kvalitetan javni prevoz, sa adekvatnom bezbednošću prevoza putnika i odgovarajućim kapacitetom za potrebe građana. I to na način da javni prevoz mogu da koriste sve socijalne grupe pod razumnim uslovima.

Na žalost, Dragan Đilas radi upravo suprotno. Pod izgovorom da uvodi red, uz pomoć svoje privatne vojske koja se zove komunalna policija, Dragan Đilas pomaže privatnoj firmi Apex da zaradi što više na nesreći i muci Beograđana koji se prevoze u nebezbednim i prenatrpanim vozilima GSP, a problem gužve želi da reši tako što će smanjiti broj putnika koji koriste taj bedni javni prevoz, odstranjivanjem socijalno ugroženih i ukidanjem linija koje ne ostvaruju dovoljan profit.

Zbog toga sam juče popodne bio sa prijateljima na protestu "Stop BusPlus", održanom na Zelenom vencu, odakle je posle krenula protesna šetnja preko Brankovog mosta do PC "Ušće". Protest je organizovao pokret građana "99% Srbije".

Ili možda ne?

Da, možda je najbolje reći da Beograd ima izuzetnu količinu devojaka koje su i lepe i pametne. To se, zaista, retko sreće.

 

       Volim pse i verujem u izreku da je (pored knjige) pas čovekov najbolji prijatelj. Ali šta uraditi sa večitim, po svemu sudeći nerešivim problemom ničijih pasa u Beogradu?

      Psi lutalice se uglavnom kreću u čoporima. Svaki čopor ima svoju teritoriju, alfa mužijak je predvodnik a svi drugi članovi mu se pokoravaju. Slično ljudima. Međutim psi, za razliku od ljudi, tumaraju nesmetano prestonicom rukovođeni životinjskim instiktima i mogu se videti u svim krajevima grada, od suvog centra do zabačenih predragađa. Ko se sa njima nikad nije suočio, taj nikada nije ni dolazio u Srbiju. Koga čopor pasa lutalica nije bar jednom napao, taj ili ne živi ovde ili ne izlazi iz svog automobila. A ako nekom srećom niste doživeli napad, onda ste se sigurno više puta ježili slušajući horror priče iz prve ruke o izujedanim ili "samo" prestravljenim građanima u Beogradu, svih uzrasta.

 

Foto: Milan Obradović 

Veslam vodama beogradskim već dve decenije (npr, ovde, ovde i ovde) i od tih prvih dana sam sanjao da dobiju neko priznanje, kao potvrdu ekološkog značaja, pa i zaštitu. Vrste koje su bile ugrožene i kojima sam posvećivao posebnu pažnju uključivale su orla belorepana, malog vranca, kao i gaka i malu belu čaplju, koje su se tih godina gnezdile na Ušću.

 

 

Ako me računica ne vara, negde u oktobru ove godine navršiće se 20 godina od smrti Miljenka Smoje. Onima koji će me odmah upitati: "Šta se to nas smatra" odmah i da odgovorim: "To je značajan jubilej jer je Smoje, po mom skromnom mišljenju, jedan od najboljih domaćih pisaca svih vremena."

Akcija koja je pokrenuta na facebook-u i koju moram da podelim sa vama:

Dragi prijatelji,

početkom februara biće posečeno 500 stabala platana u Bulevaru kralja Aleksandra, najstarijeg i najlepšeg drvoreda u gradu. Na Facebook-u je pokrenuta je akcija Sačuvajmo beogradske platane u okviru koje želimo da uputimo što više pisama gradonačelniku, ne bismo li sačuvali platane.

U sarajevskom Oslobodjenju objavio sam poduzi tekst o Ganicu, bosnjackim gotovo uniformnim reakcijama, srbijanskoj (ne)osnovanosti zahtjeva, britanskim mogucnostima postupanja i pokusao otvoriti neke teme s kojima drustvo, prvenstveno ono u Sarajevo treba da se suoci. Ovdje namjeravam predstaviti izvode iz tog teksta i pocinjem s pogledom na srbijanski zahtjev za izrucenje Ganica.