Asmir Kolašinac je osvajanjem zlata na dvoranskom evropskom prvenstvu ostvario najveći uspeh u istoriji srpske atletike!

Ipak, digla se prašina što je čovek, proslavljajući pobedu, stavio i zastavu Sandžaka oko struka!?

Sećam se jednog vikenda, dok sam odrađivao svoju smenu civilnog čuvarstva, u jeku Druge Intifade, čuvali smo grad u haotičnom cunamiju palestinskih samoubilačkih napada; malog Jericho-a od 9mm, izraelska toka, gotivna, širio sam se k'o Zemunac po jukra dok sam je šetao tih par godina, kao mali magnum je izgledala, toka znači, i ako vidiš i definišeš sto odsto da je terorista, rokaj, brale! - naiđem ja tako na jedan tekst u Jerusalem Post Magazinu. Tekst se lepo i analitično bavio  krahom jugoslovenskog kolektivnog identiteta naporedo u hrvatskom, bosanskom i srpskom društvu. Kako sam, iz ličnih uverenja, odustao da rokam braleta iz protivničkog tabora, računajući da ću braleta odgovoriti verbalno, dijalogom, a ako ne onda ćemo se zagrliti i skupa otići k Alahu Ekbaroviću - ionako su tamo kod G. Ekbarovića, u to doba, bile bolje ribe nego u mom siromašnom studentskom životu; tako sam najviše voleo u tim smenama mogućnost da iščitam vikend-novine od A do Š.

Да извините, овако је све почело 

Ni u kakvoj. Međutim, na srpskoj političkoj sceni pederi i Kosovo su povezani neraskidivim vezama i to je postalo neka vrsta tradicije. Tradicionalno, s početka jeseni novine se napune člancima o pederima, koji su uvek nekako u direktnoj vezi sa Kosovom jer pederi hoće svoju paradu i baš ih briga što je Srbija ostala bez Kosova a nepederima to smeta i onda oni prete pederima da će svašta da se desi ako bude parade. Onda ministar policije obećava pederima da će sve biti u redu i da mogu slobodno da se šetaju a pederi stanu pa se rugaju nepederima „uta - ta“ i onda svi popizde.

TRIPTIH RASPADA

Svedoci smo masovnog i masivnog nerodoljublja oličenog u upornom i besomočnom uništavanju šuma i bacanju svakojakog smeća gde god ko stigne, od šuta i kesa sa đubretom do pikavaca i PDV računa...

U

Pojavio se početkom devedesetih, u vreme svog onog haosa i beznađa.

U suterenu obližnje škole otvorio je privatnu zubarsku ordinaciju, jednu od prvih (javnih) u gradu.

Kako je uspeo da dobije taj prostor, ne znam, ali meni prenamena nije prijala jer je nešto ranije tu održavao probe jedan od lokalnih horova.

Novi komšija je imao običaj da leti drži otvorene i prozore i vrata, bez zavesa, te si lepo mogao da vidiš nekog razjapljenog mučenika u stolici. Posebno mi je  išlo na živce  što je bio i prilično bučan. Čovek je mnogo voleo guslare i imao je potrebu da to podeli sa svima okolo. Vazda si u prolazu mogao da čuješ nešto iz junačkog opusa.