Kažu da se ovih dana na ulicama i trgovima Beograda ponovo piše istorija Srbije, kao onomad 27. marta 1941.g. ili 5. oktobra 2.000.g. Pa da vidimo da li je tako... samo toliko i ništa više.

 

 

...One Love

 

Prošlo je deset godina od zatvaranja kluba hercegnovskog pozorišta. Pisao sam dosta o tome, tada, na blogu i dobio veliku podršku blogera za našu (naposlijetku, jalovu) borbu da se klub ne zatvori.  Za to, vazda - hvala.

No, šta je tu je, život gazi dalje. Sad neki drugi mladi i polumladi bleje, kvalitetno i manje kvalitetno, po nekim drugim buvarama. Slušaju neku novu (staru) muziku i mlate iste (nove) priče.

 No, uvjerih se da baš među njima naživlje živi legenda o nekadašnjem pozorištu. Mi, akteri svih negdašnjih dešavanja, znamo da su to samo legende. Stvarna priča je mnogo luđa :) 

Dva su dana u godini kada smo skloni da sebi i drugima dajemo čvrsta obećanja kako ćemo se promeniti i početi sve iznova; kako ćemo ubuduće biti mudriji, bolji, praktičniji i sve što dosad nismo bili, a trebalo je. Jedan od tih dana je onaj prvi u kalendarskoj godini, a drugi ovaj, prvi dan proleća, kome smo širom otvorili svoja vrata i srca.