Krajem februara 2007. sam na ovom blogu (tačnije, na starom blogu) postovao poslednji, deseti nastavak originalnog serijala "Suočavanje s budućnošću". Dau Džons indeks je bio negde na oko 12.000 i do leta te godine je prešao 14,000. Bogataši su zadovoljno trljali ruke, sirotinja se radovala novim kreditima, a ekonomisti pisali hvalospeve Miltonu Fridmanu koji beše umro baš krajem 2006. godine.

Krajem februara ove godine razmišljao sam da ponovo pokrenem serijal. U međuvremenu Dau Džons indeks se prepolovio, sa 14.000 pao je na 7.000. Bogataši su trljali opečene prste, sirotinja je strepela od novih kamata, a ekonomisti su pisali hvalospeve Džonu Majnardu Kejnsu koji se beše povampirio baš krajem 2008. godine.

U poslednja tri meseca, dok sam se ja nakanjivao da počnem da pišem, Dau Džons se malko oporavio, prešao je 8.000, optimizam raste, jeste da kriza može da potraje, ali najgore je iza nas, strpimo samo još malo, najviše godinu ili dve, pa će sve biti kao nekad. Mislim da je sad pravo vreme za nastavak serijala "Suočavanje s budućnošću".

Ptice koje jedre na vazdušnim strujama, orlovi, ždralovi, mišari, rode i druge, masovno stradaju na stubovima ili krilima sve rasprostranjenijih turbina vetrogeneratora. Ta pojava utoliko više zabrinjava, što se grabljivice već nalaze na samom vrhu lanaca ishrane, pa su, otuda, već malobrojne i ograničene brojnošću i dostupnošću lovine

Domaća aviokompanija Jat još uvek ne zna da li će u letnjoj sezoni imati dozvole za čarter letove za Egipat i Tursku, odredišta velikog broja srpskih turista.



 

Problem je, naime, iskrsao kada turske i egipatske aviokompanije, sa kojima je nekoliko domaćih turističkih agencija sklopilo ugovore o prevozu putnika, nisu dobile dozvole da taj posao preko Beograda i obave. Zato su vazduhoplovne vlasti tih zemalja odlučile da razmisle da li će svoje dozvole za uzvrat dati Jatu. 

 

"Srpski sport ne počinje niti se završava Partizanom i Zvezdom."

Niccolo o privatizaciji u sportu

 

Čitam ovih dana kako je u pripremi (ili je već pripremljena) 56 verzija narta zakona o sportu, kojom se između ostalog treba rešiti i pitanje privatizacije u sportu. Verujem da je većina vas imala prilike da sluša o potrebi da se izvrši privatizacija u srpskom sportu. Međutim koliko vas je tom prilikom čulo da se govori o bilo čemu drugom što nije Crvena Zvezda i/ili Partizan? Pre nego što se uopšte može naći odgovarajući model privatizacije potrebno je da postoji neko ko je sposoban da sagleda kakva je situacija u srpskom sportu i kakva objektivno može da bude situacija nakon privatizcije i kakvu situaciju želimo da bude. Šta mislite, koliko sličnosti imaju recimo Partizan, neki klub treće lige i neki seoski klub? Nisu li svi ti klubovi u različitim pozicijama i ne trebaju li da budu u različitim pozicijama i u vezi sa privatizacijom?

 

Kada govorimo o situaciji kakvu želimo da bude ja bih podelio sportske klubove u najmanje tri grupe: Profesionalni klubovi, amaterski klubovi i lokalni klubovi. Krenimo prvo od lokalnih klubova. Ideju o njima sam maznuo od velikih britanaca (tzv. casc) uz manje modifikacije. Ti klubovi bi bili u statusu udruženja građana stanovnika jedne opštine i član bi mogao da postane samo stanovnik te opštine i to svaki stanovnik bez ikakve razlike i dodatnih uslova osim da ima prebivalište na teritoriji te opštine. Ovo opština ne treba shvatati isključivo, takvi klubovi bi mogli da se organizuju i na nižem nivou – mesne zajednice...

Lokalni klubovi bi imali sledeće karakteristike:

Neprestano nas ubeđuju kako je Srbija u "ovom delu Evrope" lider u ovome ili onome dok realni i opipljivi pokazatelji baš i ne podržavaju tu sliku koju bi o sebi voleli da imamo. S druge strane, neosporna je činjenica da je Srbija kao zemlja nepresušni izvor kreativnog, tek delimično iskorišćenog potencijala.

AleXandar Lambros

 

They give Serbia a good name.

Brendiranje Srbije .... kreativni gerilci koji svetom ime Srbije prenose u najlepšem svetlu.

Odvikla sam se od gledanja vesti. Nekako. Više od pola života sam manijakalno slušala/gledala vesti. Više puta dnevno. Onda sam počela da ih čitam. Komentarisanje se podrazumeva. U stara dobra vremena to su bili dijalozi sa TV-prijemnikom koji se ovde ne mogu preneti bez brojnih tačkica i bipova, a onda je internet oslobodio moje ukućane tog zadovoljstva, omogućivši mi da (u tišini, uz povremeno škrgutanje zubima) pišem komentare. (Utisak nedelje, gratis, od kad postoji naravno.)

Odvikavanje je usledilo više silom prilika nego slobodnom voljom..

Sudbina reformisti na balkanskim prostorima je da su završavali neslavno, bilo da su smenjeni, oterani, proglašeni izdajnicima, stranim plaćenicim, ili fizički likvidirani. Posle mnogo godina, dolaskom novih generacija obično im se, uz dužno poštovanje,  daje pravo mesto u istoriji.

Ante Marković je nesumnjivo reformator koji nije uspeo jer je hteo da ona SFRJ bude drugačija nego do tada, savremena , moderna, reformisana, ali su bili jači oni koji nisu hteli nikakvu Jugoslaviju. Bar to je, ako ništa drugo dokazao i besmisleni rat u kojem su skoro svi prošli gore zbog toga što su je rušili, umesto da su je civilizovano preuredili.

On je na vreme shvatio da Jugoslavija možda i nije bila najbolje, ali je svakako bila najmanje rđavo rešenje ali da je sistem  uveliko postao anahron, pokušavajući da ulepšavanjem neuspelog očuva privid savršenog. Umesto ulepšavanja, on se odlučio za odlučne i korenite reforme. Nije držao mnogo do ideologije, a izgleda mu je do bio veliki previd, jer je potcenio nacionalizam. Prevideo je da ideologija, čak i totalitarna, homogenizuje relativno, a samo nacionalizam- pogotovo uz pomoć religije- homogenizuje apsolitno.

Ipak, on je jedan odretkih na ovim prostorima koji je za života dočekao da s dužnim poštovanjem saslušaju, a može se od njega i naučiti.

 

Svaka lepa SEKA je slična na neki način, a one druge manje lepe su čudne svaka na svoj način i opasno zagonetne.

U toku otpakivanja stimulus paketa broBamini saradnici su došli do zadnjih odaja u bankarsko - finansijskom svetu. Ta mesta nisu tako reprezentativna kao glavni holovi banaka, i ne reklamiraju se na njihovim luksuznim prezentacijama. Mračna i zapuštena, podsećaju više na ostave gde se odlažu nepotrebne i izanđale stvari, a u ovom slučaju propali finansijski poslovi. Ovaj finansijski otpad se naziva toxic waste assets i ugrožava trenutnu likvidnost banaka, takođe opterećuje i završne račune banaka iz godine u godinu.

Across central and south east Europe, coalitions of conservationists and communities are up in arms about the marauding mass of ski resorts currently being developed in ostensibly protected areas, many of them Important Bird Areas. James Lowen investigates.

Ski lift at Stara Planina, Serbia: the State owned Serbia Skiing Enterprise constructed the first ski lift without a prior Environmental Impact Assessment study, violating Serbian law (Segej Ivavnov)

...šta sam u ovome našao...