Umetnost je održala čovečanstvo.


Izdvajam nekoliko bitnih elemenata koji utiču izuzetno prijatno na mene i samim tim prave me srećnu: MoMA (muzeji), MET Opera i lista najomiljenijih pesama (eklektičan izbor).

*****

Ne znam šta bih radila da nemam pristup muzejima gde bih mogla da lutam satima. Čak i ne moram da stanem i gledam u ništa specijalno. Sama činjenica da se nalazim tu i svuda oko mene umetnost sa svih krajeva sveta, iz svih mogućih perioda, deluje kao magija na mene.

MoMA me je spasila. I još uvek me spašava. Tu je nedaleko

(по дневничкој прибелешки с'краја 21. века)
 - привлаче ме прекомбиновани текстови кроз које је могуће бесконачно лутати
тек кад наслутим траг жижка за срећну потрагу амалгамације сличних прозно-поетичких покушаја  одважим се да гвирнем у нагомиланост садржаја мозговног ми дрангуларијума те ненасумце исчачкам их те преточим у састав умишљен за приказ блогочитаоцима који се ,кад узоће, приме на то ...... (к'о мушкатле) ,

Nikad nisam razumela tekst pesme Jolene od Dolly Parton. Nisam ga razumela jer nikako nisam mogla da shvatim zašto bi bilo koja žena pričala sa tom drugom ženom koja flertuje besramno sa njenim čovekom. Čovek koji je u stalnoj vezi (ili u braku). Problem je on a ne ta druga žena. On, jer on dozvoljava da druge žene flertuju sa njim. Pričaj sa njim. Ako razume tvoj bol, shvatiće. Ako ne, niko ti ne može pomoći da sačuvaš tu vezu.

 Nisam volela ovu pesmu nikad, baš zvog teksta.

Evo ga tekst od Dolly Parton verzije (ona moli tu ženu da se mane njenog muškarca):