Rien ne distingue les souvenirs des autres moments: ce n'est que plus tard qu'ils se font reconnaître, à leurs cicatrices./Nothing sorts out memories from ordinary moments. Later on they do claim remembrance when they show their scars. (Chris Marker: La jetée)

Pre petnaestak godina, jednog bečkog 24. decembra uveče, pitali smo se šta da radimo mi koji smo bez porodica, bez predbožićnih rituala, mi koji nemamo nameru ni sami da jedemo kod kuće, ni da idemo na ponoćnu misu. Bilo nas je troje; ja, jedan moj prijatelj koji je jednog leta osamdesetih došao na mesec dana iz grada Bowling Green u državi Ohio da predaje engleski u Salzburgu na mesec dana, i do dana današnjeg ostao da živi u Austriji, i jedna moja prijateljica rođena gde i ja, a koja sada živi u Americi, koja mi je tada bila u poseti. Otišli smo u kafanu u kojoj sam vrlo često obitavao za vreme svog života u Beču, Adlerhof, u 7. Bezirku (gradskoj opštini), u ulici Burggasse broj 51, čije se ime sa ulice ni ne vidi. Jedino što se vidi jeste fasadna lampa sa reklamom za malo poznato Schnaitl pivo.

 Dragi blogeri,

danas je moj gost kolega bloger sa nikom "6000_studenata_ff". Tema je uzurpacija studentskih organizacija od strane najvećih stranaka u Srbiji. Mail koji sam dobio od njega prenosim u celosti, bez izmena:

Neformalna grupa studenata (simbolično smo se nazvali Koalicija 6000, jer zastupamo interes svih studenata Filozofskog fakulteta) bez zajedničke ideologije, bez velike kohezije, bez harizmatskih lidera, samoinicijativno je pokrenula akciju u kojoj se zahteva ponavljanje izbora za Studentski

"Srbija napreduje na evropskom putu, a medijska prava i slobode se sužavaju", ocenio je predsednik Nezavisnog

... dragi šefe, svi ovi građani odoše tamo na ulicu kod filozofskog ... izgleda da ova vaša namama sa vitaminskom gmo naprednom šargarepom nije više toliko u fazonu ... pa da li da menjamo povrće ... 

 

 

 

Jedanest je godina od NATO bombardovanja Srbije (to jest - tadasnje SRJ). U Srbiji se ova godisnjica više skoro ni ne obeležava. Da nije medija da (kako koji) podsete ovaj narod na 24. mart 1999. - malo ko bi se setio da su te večeri na Novi Sad, Beograd, Niš, Prištinu i sve ostale gradove po Srbiji počele padati prve bombe. Prve od nekoliko hiljada tona bombi...

To što

 

ili, ako nije prikazano na rtk nije se ni desilo...

 

 ......

moje pitanje je:

 

da li je verko slučajno postigao cilj, tj da li je ovaj čudni krst na neki način postao simbol kragujevca?

ili je odnos prema krstu postao legitimacija za mnoge druge stvari?

 

ok je krst - ovo je maksimum koji srbija može dosegnuti u datim okolnostima

nije

Nešto mi ovaj "patriotizam" poznat. U Srbiji je ovih dana, nakon još jednog od haških tumačenja "pravde", i među tzv. običnim ljudima i među intelektualcima na delu slična histerija kakva je bila ona s kraja 80-tih godina

Nije vreme za arhitekturu jer ima drugih zauzeća i okupacija pažnje i pameti. Opet su izbori i sve stoji, birokratija se učutala i ne radi svoj posao, čeka šta će u martu biti, hoće li i dalje biti tu u svojim stolicama. Sve je na leru ili su motori ugašeni osim  stranačkih glasnogovornika koji promiču predizborna obećanja kao i uvek opšteg tipa i sasvim nerazumljivih, stereotipa iz već požutelih od stajanja i upotrebe kataloga, ono o boljem životu i napretku koji samo što nije došao, naravno pod uslovom da izaberete baš njih i to govore svi bez izuzetka i stida. Ružičasti predlozi su već viđeni poslednjih dvadesetak godina, nema novih priča, stereotip do stereotipa a onda, predizbornu idilu uznemiriše u Bosni popizdeli građani, eksplodiraše iako nema tamo izbora i rekoše da je dosta tog sranja i da oni hoće nešto sasvim normalno, građanski i bez religije, nacija, visoke politike, hoće državu koja se bavi njima.

Pretraživao sam danas nešto po internetu i naiđem na tekst sa jednog opskurnoga sajta srpskih nacista u kome se pominje i moje ime.

Otvorim da vidim šta je. Tekst napisan 1.6.2009. Sadržaj - nacionalističe baljezgarije. Ali, čitajući dalje, vidim da to postaje "crna lista" sistematizovanih neprijatelja po oblastima. Kolektivni naziv liste je - "druga Srbija". I neugodno me to podseti na neke druge liste koje sam gledao samo na filmovina. Liste koje su pravili nacisti i po njima vodili u konc - logore.

Kad bi bili u prilici srpski nacisti bi lako organizovali logor. Početnu