AleXandar Lambros

 

Ako postoji nešto na čemu zavidim svojim roditeljima onda je to činjenica da nikad u životu nisu sastavili CV.
Eh, kakva su to vremena bila. "Daj vidi, ubaci mi malog/malu", "To je dete našeg kolege", "Ovi 'odozgo' rekli da se primi" ... posao se tako dobijao. Ili ste im

Uzasno me puno stvari frustrira u poslednje vreme. Vec davno vremena ima kako tvrdim da je Pancevo totalni Twin Peaks. Sto vise vremena prolazi, sve mi se vise cini da zivimo u Twin Peaks-u, a da je Pancevo samo jedan sokak.

Secate se kada Dejl Kuper u san-li-je-java-li-je sceni odlazi u sobu sa crvenim zavesama u kojima ga ceka patuljak koji prica unazad? Pa onda onaj kosmati duh-ubica, pa mala zena prostitutka, pa zena sa panjem, onda ona jednooka Nadin...

A naizgled svuda idila. Lepa priroda, potok, slap, blueberry pie...

Katarina Rebraca mislim da je dotakla zvezdu

Navukli ste se na pogrešne. Uostalom, po ko zna koji put zaredom. Šta bi bile „nindže iz Đenove“ i „patriote sa Terazija“ da nije vas, nas, javnosti, mnjenjača, novinara, blogera, amatera - hejtera, zavisnika socijalnog networkinga, liberalno zagriženih i ostalih željnika svoga mišljenja, koji već danima samo o njima misle, samo o njima pišu, utrkuju se u tome ko će biti žešći, ko će raskrinkati ono što je odavno poznato i nazvati ono što odavno ima svoje ime? U čitavoj toj gunguli, čak i oni koji važe za najpismenije, pevaljki su priznali da je bila najbolja, potvrdivši tako, nakon desetina istih tekstova, zaključaka i grimasa, svu nemoć da se nekako drugačije objasni da ljudi hodaju, ptice lete, a gmizavci gamižu...

“Svet je opasno mesto, ne zbog onih koji čine zlo, već zbog onih koji gledaju i ne
preduzimaju ništa” reči su Alberta Ajnštajna koje lako mogu da se primene na priču o krivičnom delu mobinga ─ tj. različitih oblika šikaniranja i zlostavljanja na radnom mestu. Kako je reč o problemu koji je u našoj javnosti (a, srećom, i pravosuđu) sve prisutniji ─ možda je baš priča o mobingu najbolji pokazatelj sporosti kojom naša zemlja prihvata pozitivne zakonodavne vrednosti onih društava koja pretenduju na to da se smatraju: civilizovanim, humanim i pravičnim. 

Po švedskom psihologu Hajncu Lejmanu koji je autor ovog pojma ─ ujedno i najzaslužniji za uvođenje istog u zakonodavstvo zemalja Evropske unije ─ mobing se prepoznavanje na sledeći način: "Pod pojmom mobinga podrazumeva se psihološki teror u poslovnom životu (na radnom mestu) i odnosi se na neprijateljsku i neetičku komunikaciju i maltretiranja, koja su usmerena na sistematičan način od jednog ili više pojedinaca, uglavnom prema pojedincu, koji je zbog mobinga stavljen u poziciju u kojoj je bespomoćan i u nemogućnosti da se odbrani".

 Nema potrebe da otvarate tekst jer ga ispod nema, ali hvala Vam na čitanju : )
Jednostavno : ne zaboravite Budućnost. 
Neki bi trebalo i Tada da rade nešto Pametno.

"U ovom protestu, umesto da demonstrante samo na trenutak vidite iz trolejbusa ili automobila kako mašu zastavama, srešćete ih gotovo u svakoj „šetnji“ po Internetu. Umesto zastava i uličnih grafita, ugledaćete stotine svakojakih sajtova i narazličitijih web-portala koji su postavili banere sa pozivom da se spase Petnica."
http://www.savepetnica.com/

"Procenjuje se da će posle sedam dana potpisivanja, ovu prvu elektronsku peticiju potpisati ukupno oko 8.000 ljudi, dok će broj potpisnika izvan Srbije biti bar 3.000."
Zajebali ste se. Biće ih više. (Unfuckable )

«Započeli smo ovu akciju revoltirani činjenicom da se Vlada Srbije i njene institucije olako odnose prema jedinstvenoj, vrhunskoj obrazovnoj instituciji u zemlji», kaže dr Milovan Šuvakov, jedan od članova neformalne grupe «Čudesna šuma», inače istraživač na Institutu za fiziku u Beogradu. «U startu nismo ni slutili koje razmere će ovo dostići, mada smo bili pripremljeni na sve. Našli smo snažan računar sa dobrom vezom ka internetu, optimizovali skripte kako bi izdržale veliku posećenost i potom pratili posetu», kaže Šuvakov, objašnjavajući kako se nada da će, uz spašavanje Petnice, ovom peticijom bez papira dodatno podstaći državu da više obrati pažnju na obrazovanje koje je «dugoročno gledano, direktno ulaganje u buducnost».
izvor
update

Idemo ! 

 

Ne, to nije izjavio ni praktičar kao Hitler, Musolini, Staljin, Mao, ili Pinoče, niti teoretičar kao Makijaveli. Nije ni urednica bloga, ni moj šef, ni Njanja. Radi se o Nobelovcu. I ne, nije ni Kisindžer, ni Arafat.

Svetski mediji ovih dana bruje o dva uljeza, dva tipa ugrožavanja sigurnosti i privatnosti koji su odavno poznati, ali su, nažalost, počeli vrlo uspešno da se materijalizuju i ostvaruju u vrlo neugodnom obliku. Prvi je uljez u Web čitač ili „Man in the Browser" koji je napravljen sa zlom namerom da se umetne u sesiju korisnika sa bankom ili Internet prodavnicom i preuzme podatke klijenta, a onda mu najčešće isprazni bankovni račun. Drugi je posledica greške u softveru za kamere za video nadzor i mogućnost da se pristupi hiljadama takvih kamera i pogledaju ili preuzmu njihovi snimci, što je vrlo ozbiljan udar na privatnost.

U ovom tekstu ću ukratko opisati pomenute uljeze i dati neke preporuke kako ih se čuvati.

Primetio sam sinoć vest koja otvara dosta pitanja, ali i budi neka lepa ili manje lepa sećanja, a sasvim sigurno - izaziva podeljene reakcije.
Predlažem da na kraju svog komentara, stavite boldovano : podržavam ili  - ne podržavam.
Dakle, vest :

Gost autor: a_jovicic

Ne, nije u pitanju neki novi, egzotični, računarski virus (o čemu bi bilo očekivano da domaćin ovog bloga piše). Tema teksta je onaj pravi, biološki ... ali i sociološki uticaj koji "zaraza pred vratima" ima na naše društvo, ljudske slobode, odnos medija prema temi ... sve u cilju povećanja informisanosti prosečnog konzumenta dnevnih vesti kako bi se osećaj panike i agresije zamenio empatijom prema obolelima ili tolerancijom prema putnicima koji dolaze iz rizičnog regiona.

Virus Ebole pod elektronskim mikroskopom

Vest od pre dan-dva da je jedna od medicinskih sestara u Španiji obolela od ove bolesti, izazvala je eksploziju priloga, članaka i komentara u domaćim medijima, često sa katastrofičnim predvidjanjima i odsustvom elementarnog poznavanja same bolesti i načina na koji se ona prenosi.