Majske trešnje su već bile pojedene a i školska godina, takodje. Trešnje nisu bile baš bogznašta, sa ocenama ista stvar. Nema veze, dolazi leto!

Moji roditelji su mislili da mi je kampovanje u Rovinju, prethodnog  jula,  sa njima, u šatoru koji bi mogao da se opiše kao mantil za troje, donelo toliku radost da je nemoguće da ne poželim reprizu. Zato su bili potpuno paf  kad sam im saopštio da su letovanja sa njima neponovljiva i da se više neće ponoviti ( obećanje koje sam prekršio već naredne godine, i opisao: JUL

Istorijska postavka u Arhivu Budimpešte

 Subotičke gradske kuće, ova današnja i one bivše, tema su izložbe koju je u gradskom Arhivu Budimpešte priredio Istorijski arhiv grada sa severa Bačke

Postavka obuhvata tekstualne, grafičke i digitalne prikaze tri gradske kuće po kojima je Subotica i danas poznata. Prilikom svečanog

Vreme prošlo. Leto. Dovoljno sam imao mala stopala da mogu da skakuću sa kamena na kamen kaldrme, ometajući prolaznike. Skok jedan, skok (uh, kako je ovaj veliki) drugi, zadržati se na prstićima, skok treći… Kretali smo se odozdo, mama, tata, sestra i ja, u ogromnoj koloni držeći desnu stranu. Oni hodajući normalno, šetajući, a ja kao žaba. “Kukusigameni, prekini da skačeš,smetaš

Ne znam da li je to bilo ovih dana , ali Bob Dilan je svirao na stadionu Galenike u Zemunu , Zvezda je bila na putu da osvoji Kup evropskih šampiona, ja sam još živeo u zabludi da ću kada izađem iz vojske sa kumom na Rodos na mesec dana. Pre nego krenem na fakultet.

 I navijanje za Ninu!

I, evo nas, čeka nas drugo polufinale.

Pošto sad znamo da smo se kvalifikovali za subotu, moći ćemo večerašnje takmičenje da pratimo mnogo opuštenije.

A ako ćemo pravo, izgleda da će večeras biti i zanimljivije... Bar ako je suditi po onome što videh na dragome nam You Tube-u.

I dalje ostaje poziv da kačite negdašnje i sadašnje evrovizijske, skoroevrovizijske i ine pesme koje vas na istu asociraju, da komentarišete sve - od muzike, preko koreografije, do, naravno, kostima - i generalno, da se opustite i zabavite dok pratimo takmičenje koje, po rečima čuvenog komentatora BBC-a svi vole da mrze.

Što se mene tiče, ja ga samo volim.

Da se ne foliramo - odmah priznajem - volim takmičenje za pesmu Evrovizije!

Valjda mi to ostalo kao navika iz detinjstva - šta li, ali baš mi prija da jednom godišnje posvetim veče uživanju u lažnom sjaju i glamuru!

A tek kad počne omiljeni mi deo - glasanje! (Iako odavno unapred znam koje će komšije kojim komšijama da daju 12 poena)

Mislim, volem i eto...

Stoga, dame i gospodo, pozivam vas da zajedno krenemo na malo putešestvije „down the memory lane", štonobi rekli na engleskom...

Daklem, kao mala igrica.

Kačite svoje omiljene pesme sa bivših takmičenja za pesmu Evrovizije. Da ponovim, sa BIVŠIH - ne zanimaju me kladionice i ovogodišnji učesnici.

Počinjući ovaj tekst četvrti put utvrdio sam da je (bar kad su moje literarne moći u pitanju) nešto patetike neizbežan sastojak.  Olakšavajuće je okolnost da vas neću daviti.