2012-10-20 22:34:32

Лужнички печал

Hansel RSS / 20.10.2012. u 23:34

ЖАЛ 

Џабе ми је све сестро мила и марке и одело и ципеле
Нема га више оној наше кад се искраднемо из дом па босе побегнемо на сред село а тамо онија наши слепци
Е кад се сетим срце пусто оче да пукне
Сејо сети ли се некој за мене или су ме сви заборавили
Поздрави кој пита за мене
Ако те овуј зиму некој потражи узни мојти дар

Франкфурт, 1970. године
(из књиге „Печалбари" Драгослава Манића ‒ Форског)

pecalbari.15773.jpg

 
2009-12-17 17:14:30

Voždovac pao

Nebojša Milenković RSS / 17.12.2009. u 18:14

VOŽDOVAC PAO ─ ILI: DEMOKRATIJA KOJA NIJE ZASNOVANA NA SISTEMU VREDNOSTI JESTE SAMO OBMANA I PRIVID…


opstina-vozdovac-x.jpgDakle prođe i taj Voždovac. Suočeni s rezultatima izbora oni koji su nas mesecima maltretirali jednim lokalnim izborima uglavnom su se ućutali ─ kao da čitav naš život, evropska budućnost, opstanak vlade, države i partije, etc…, do pre samo nedelju-dve nisu zavisili upravo od Voždovca. Poput deteta što pred nailaskom problema koji ne zna da reši jednostavno zažmuri ─ samoproglašena demokatska elita ove zemlje po ko zna koji put pokušava da, izbegavanjem suočenja sa realnošću, problem prolongira ─ sve do trenutka kada preventivno delovanje više neće biti moguće. E sad, da su na Voždovcu poraženi samo DS, LDP i G17+ stvar bi bila prilično jednostavna, to jest mogla bi da se tumači kao unutarpartijski problem ovih stranaka ─ međutim, posledično gledano, stvar je mnogo ozbiljnija i suštinski se tiče budućnosti prilično izblamirane demokratske ideje u ovoj zemlji. Ideje koja trenutno stanuje u onom osećanju kolektivne poniženosti i frustriranosti koje je većinu građana koji su na svim prethodnim izborima glasali protiv SRS-a ovaj put ─ najpre u Zemunu a potom i na Voždovcu ─ nateralo da na dan izbora ostanu kod kuće.

Zato bi se ─ umesto patetike i “izražavanja žaljenja” što građani nisu shvatili značaj izbora ─ pomenuta gospoda konačno morala pozabaviti vlastitim greškama i nečinjenjima kao direktnim uzrocima navedenog. U suprotnom ─ osećanje kolektivne frustriranosti i izneverenih ideala demokratske (druge, treće, kojegod) Srbije, sad već sasvim kratkoročno gledano, rezultiraće izvesnim otvaranjem puta u totalitarizam i(li) populizam, svejedno. Taj put u Srbiji kakva danas jeste prilično je izvestan. Kolateralni korisnici opšteg posrnuća stranaka koje čine aktuelnu vladu i njihovih kohabitanata, svakako će biti razni Nikolići, Vučići, Ilići, Koštunice i ostali Šormazi ─ međutim, pošto od njih ništa ne očekujemo i pošto u njih ništa nismo ulagali oni, prirodno, uopšte ne treba da nas zanimaju. Kao pristojni ljudi ─ njima ćemo na kraju, pre ili kasnije, nevoljno čestitati. Oni kojima treba da ispostavimo račune na drugoj su strani.

 
2012-08-24 00:27:45

džoni 2

Radovan Nastić RSS / 24.08.2012. u 01:27

1995.

Februar.

''Ritam herca all stars''.

Ekipa je bila skroz prijatna. Uroš Djurić, Dule Čavić i Dule Šaponja uz ekipu radili Srbokapa, Marioneta i devojkačijegimenanemogudasesetim a izgledala kao Frida Kalo. Muziku je birao Freedom.

Džoni je uvek otkidao po pola emisije. Od jedan do pola dva je urlao i cepao svoje tripove. Kada sam ja uleteo u emisiju, Uroš je pričao svoje dogodovštine iz vojske. I dok svi prodju, za mene je ostajalo 3 minuta sa muzikom.

 

 

Mada i ta 3 minuta bi često bila previše, bolje da sam ćutao.

 
2009-08-26 17:59:12

Na slovo, na slovo.. K

Biljana 77 RSS / 26.08.2009. u 18:59

Sram vas bilo, šta ste pomislili?

 
2008-10-23 22:17:42

Da li zaista postoji...

Srđan Mitrović RSS / 23.10.2008. u 23:17

Kako vreme leti. Zahvaljujući Ivanu Lončareviću (Hvala ti Ivane!) došao sam napokon do dokumentarnog filma "Da li zaista postoji..."  kojeg sam montirao pre 12 godina. Ovaj dokumentarac je režirao moj drugar, Ivan Andrijanić kao ispitni film na FDU.


Da li zaista postoji čovek kojii se zove Žikica Simić? from srdjan mitrovic hitch on Vimeo.

Snimatelj je takođe moj drugar Zoran Popović. Njih dvojica su sada u dalekoj Americi. Za Ivana nisam ništa skoro čuo, mislim da je i dalje u L.A, dok Zoki postaje jedan od najboljih snimatelja u Americi. On je to bio i ovde, i to još na drugoj godini, pa je zapucao tamo daleko ne bi li saznao još nešto više. Tako Zoki sada snima odlične filmove i druži se sa Gerijem Oldmanom. Preporučujem Zokijev film War.inc.

 
2012-08-17 10:18:26

džoni

Radovan Nastić RSS / 17.08.2012. u 11:18

''E, moram da ti vratim Mišimu.''

Belmondo, ortak s tekmi,  gotivio je Mišimu, kao i ja. Autobiografija, fotokopirana, stajala je kod njega. Do Mišimine autobiografije došao sam preko Džonija Rackovića. Dok smo bili porodični prijatelji.

Smrdljivog od smoga, sparnog martovskog popodneva pre ''revolucije'', dvadestešestica, Dorćol – brače Jerković, taljigam do poslednje stanice.

Došao sam kod Džonija.

 

 

Prvo me je zaslepila svetlost u njegovoj sobi – svetlost koja se prelamala kroz Jugoslovensku i Srpsku zastavu. To

 
2009-11-29 02:17:47

Srećan vam praznik

Srđan Mitrović RSS / 29.11.2009. u 03:17

slika29novdanrepublikekz9.jpg

Sećate li se usvojenih odluka na Drugom zasedanju AVNOJ-a?

Smrt fašizmu - sloboda narodu! 

Selica_nena o 29.11.

 
2008-06-20 20:30:19

Nedeljom popodne

Unfuckable RSS / 20.06.2008. u 21:30

 Lokalnom Moćniku : ....možeš da nas pljačkaš - što i radiš -  svaki dan i svaki sat - ali Njega ti nećemo oprostiti. Pare uzmi, Legendu ne damo....čisto da znaš, skote.

                                       dzaja071003gif.gif

   Mnogi će Vam posvedočiti da je SFRJ, kao neko zdravo

 
2010-04-18 19:02:16

Dnevnik našeg nezadovoljstva

Nebojsa Krstic RSS / 18.04.2010. u 20:02

Dnevnik nisam vodio nikad. To mi je uvek delovalo tragično prepotentno. Zapisivanje događaja iz sopstvenog života, uh! Šta tu ima da se zapisuje i pamti? I još gore! Da se kasnije čita!?... Jedan prijatelj mi je govorio da grešim i da treba zapisivati crtice: zvao Škarica i potvrdio za Zagreb, bio žur kod Sande u D. 48; sedeo sa Miletom i Galićem celo popodne...Iz takvih opaski može čovek, kaže taj moj drug, da rekonstruiše sve što želi.

Ja to nisam mogao. Zato nikad i nisam čitao tuđe dnevnike.

Sem kad sam bio u vojsci. Tamo sam otišao u trenutku vrlo nepovoljnom

 
2010-12-17 21:23:57

LE SPLEEN DE BELGRADE - MENTALNA PROTEZA

AlexDunja RSS / 17.12.2010. u 22:23

 gost autor: Stjepan Mimica

21.3.%285%29.1.jpg 

Ma ništa, samo neke fotke. Takoreći foto-blog.

Nemam fotoaparat, kabasto je to meni, a sem toga, tolike sam po kafanama i taksijima ostavljao, da sam već sasvim odustao. Imam samo tanušni mobilni za ćiju bi se kamericu jedva moglo reči "ipak nekakva". Vazda mi u džepu, vazda je iz džepa potežem, povazdan nešto snimam.

Snimam da ne zaboravim - mobilni mi k'o mentalna proteza, bez mobilnog, k'o bez pola mozga. Kad god ga negde zaboravim, setim se svoje učiteljice i njenog čuvenog "jednom ćeš, Stjepane, glavu da zaboraviš". Eto zašto sa šalama valja oprezno, svaka se kad-tad, bar na pola obistini.

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana