2016-11-04 19:43:47

Powerful Might

Srđan Fuchs RSS / 04.11.2016. u 20:43

Who knows the Way?

 

We ionai  know the Way.

 
2018-10-18 06:08:56

Prvo klesanje i početak Arhitekture

Đorđe Bobić RSS / 18.10.2018. u 07:08

                                                                      

Nevolje graditeljske su počele odmah po ulaženju u pećinu koju je Pragraditelj izabrao i odredio za stanište svog plemena. Novi prostor za obitavanje plemena nije odmah pokazao dobronamernost prema pridošlim naseljenicima, prvi koraci su bili znatno otežani prirodnom preprekom, šiljatom, rapave površine stenom u podu na samom ulazu koja je pristup ka unutrašnjosti pećine delila na dve dela pa se prolazilo postranice, pobočke, uz ogrebavanje tela i povrede, naročito kada je bila žurba jer je trebalo hitro se skloniti a da se ne bude plen sabljastog tigra ili neke druge pošasti. Pećinari su trpeli posledice ove građevinske nepodobnosti, u sebi su gunđali jer nije bilo primereno Pragraditelju žalbu iskazati, imao je on važnije probleme da savladava a ne da se brine o ponekom odranom ramenu. Ipak, vremenom je uvideo da tako više ne ide, posebno kada, jednom prilikom nije dovoljno brzo uneta krupna lovina te su je alavi napasnici, tu ispred pećine na njegove oči prožderali i onda je odlučio u iznudi, nije bilo druge, do da se prepreka ukloni ali i da se njena zaštitna uloga ne umanji.

 
2018-09-06 19:23:02

1987

Spiridon RSS / 06.09.2018. u 20:23
 
2017-03-25 16:30:06

Mart 1999

kosta.babic RSS / 25.03.2017. u 17:30

Ili bombaradujte, ili da krečimo.

 

1312_1074937989667_4274_n_zps9c0800a7.jpg

    Otvaram oči i ti si slikarka kojoj sam nakon toliko godina napokon došao u posjetu u atelje u mali grad u unutrašnjosti ali nikako ne mogu da se sjetim u koji. Još uvek si lijepa - vezuješ svoju dugu plavu kosu u rep, mirišeš na Nivea šampon, izazovno si meka, u stvari samo mi djeluješ tako (nismo se još dodirnuli), primjećujem da povremeno češeš lijevo rame, što znači, ako se dobro sjećam, da si srećna ali ti ne vidim oči jer nosiš velike plastične naočari sa tamnim, grimiznim staklima i ružičastim okvirom. Sa njima izgledaš nekako baš smiješno i ja ti se smijem od srca ali kada me pitaš zašto se smijem, iz nekog razloga (strepim od tvoje reakcije - udaljili smo se, šta li?) ne želim da ti priznam zbog čega već brže bolje izmišljam da sam se sjetio jedne stare anegdote o nekom tipu sa studija koga smo u šali prozvali Otrov.
 

Mozda je ovo bas trenutak da prodjemo unazad tunelima kroz vreme i dodjemo u Beograd, nas divni Beograd za vrene Drugog svetskog rata. 

 Moj tata je tada bio beba, pricao mi je da je spavao u decijim kolicima, nije bio organizovan krevet. Ostave ga tako ponekad mama i tata i odu u pozoriste. On mirno spava, sem sto je jednom ispao iz kolica, i nikom nista. Sam kaze kako to sad sve zvuci kao horor film za danasnje roditelje. Kolica napravljena od drveta, polukruzna, kupjena negde u gradu, mozda Robna kuca na kraju Knez Mihajlove, kasnije se zvala Nama.

Njegova mama, a moja

 
2020-05-19 19:51:58

Muzika koja bi mogla da nas prati

jednarecfonmoi RSS / 19.05.2020. u 20:51





Razmisljala sam danas kad bih sad mogla da odjednom odem na neka mesta na planeti i da kad krocim tamo imam mogucnost da cujem odredjenu muziku. Prvo sam pomislila na nesto jednostavno, slusalice, pustis. Ipak jos bolje, sama muzika krene jako glasno kad stignes. Tamo gde si naumio.

Evo nekoliko predloga. Mnogi ce biti ocigledni al ne mora da bude tako.Ako vi imate jos neke, super.

Alhambra, Spanija - Ok. Secanje na Alhambru, Tarega da svira. Pa bezveze bilo sta
 
2020-04-14 21:55:22

Pozovi prijatelje u doba corone

Vojislav Stojković RSS / 14.04.2020. u 22:55

Pre nego su nas sveznajući psiholozi i psihoterapeuti preko elektronskih i drugih medija posavetovali da odvojimo vreme, pozovemo prijatelje, porazgovaramo s njima, pitamo ih kako su i uputimo im po koju reč ohrabrenja, mnogi od nas su to već učinili. Ali kako pozvati i porazgovarati sa svim onim blogoprijateljima, sa kojima smo se družili, raspravljali, sukobljavali i provodili dane i noći u ovom virtuelnom svetu, kada se oni godinama ni postom, ni komentarom ne javljaju.

 
 
2020-03-26 00:01:09

Strepim

selica_nena RSS / 26.03.2020. u 01:01

Zovu me ovih dana prijatelji, pitaju kako podnosim izolaciju i da li pišem. I poručuju: "Piši, Selice! Piši nešto lepo, nešto bezbrižno i sentimentalno. Piši o starim vremenima, o Mramorku i železnici, piši o ljudima i sokacima. Piši da imamo čime da prekratimo vreme i gde da se sklonimo od ovog ludila."

Bi' ja, pisala bih, i za vas i za sebe, samo mi se negde zaturile lepe slike. Pokrio ih strah od onoga što dolazi i tuga za onim što smo olako pustili da ode, jer se izanđalo i vreme ga pregazilo. Pisala bih o mirisu zemlje u rano proleće i kaćunima najnežnije ljubičaste

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana