Nastavljamo gdje smo stali, polećemo gdje smo pali...

Malo tribalizovanog regea je u pitanju. Kombinacija rockers i afro ritma :

Shaman's Reggae 

Još jedan nestandardni rege standard

Akordi: A-D-E-D

120bpm

 tekst -  Why, Oh Why, We don't have wiFi?

Why No WiFi? 

patrljak pur pjene, oslikan korektorom za štampani tekst i crnim markerom. visina rada  - 8,5cm 

radni naziv - lavfkratijan za decu  :)

 Ovaj instrumental je upao preko reda u produkcijsku salu, usred započinjnja saradnje sa gavrosom na jednoj drugoj stvari.

Al taj "projekat" je metodičniji, traži više prolaza, traženja, sklapanja...u konačnici - vremena. 

 sama pjesma je posveta uvrnutoj rege stvari od Snakefingera, Kill The Great Raven,  mada nema nikakve zvučne asocijacije s originalom sem što povremeno koristi iste  akorde  i tempo :)

 Kao Let 3, samo ne leti...dabuje... u daunbitu..

  Dopada mi se hejvi dub. Tu sam se baš  našo, sabravši na jednom mjestu ljubav prema regeu i težem zvuku.

Dušku se na trenutak učinilo da će upeglana ali matora, starija od njega, teta Buba ili Bubica, kako joj je tepao, ipak da ga izda i da se zaustavi. Bilo je to vozilo izraubovano, iznutra, u svojoj biti, neko bi rekao i duhovno, verovatno za otpad da limarija i agregat nisu (očigledno bezuspešno) rekonstruisani po ceni koja se kosi sa zdravim razumom. Što bi rekao Mile Kekin, promijenio karoseriju i motor al’ je inače ko nov(a).

Možda mehanika može da prkosi elektronici, i vazdušno hlađenje vodenom, ali sve ima rok trajanja. Možda je ova automobilska bakuta (rođena kao nazi kleinkind), dobila fejslift, pejsmejker i totalnu endoprotezu kukova, ali je u nekom momentu  morala da se rastane sa dušom. Ispuštala je poslednje porcije plavičastog dima na svoja zadnja dva topa i onda je jednostavno stala, jedva dosegnuvši vrh malenog uspona, iza kog se pojavio nešto duži spust koji se nastavljao u solidno parče relativno ravnog puta. Duško je shvatio da je kraj, ali je takođe osetio da će gravitacija povući preko 800 kilograma gvožđa nizbrdo i odlučio da odsedi za volanom i taj deo. On je član porodice i sedi pored preminulog kome je srce stalo, ali još uvek nije proglašena moždana smrt. Ostalo je još malo vremena, taman koliko da se upali sveća na uzglavlju. I tako, dok je teta Buba rolala niz brdašce proizvodeći čudan zvuk živog mrtvaca (jer jeste se kretala, i nekome bi iz daljine izgledala odveć živo, ali bi svako ko se nađe u blizini sluhom mogao da potvrdi da je bila pokojna), Duško je u glavi zapalio sveću. Nevidljiva ali posve zanemarena  sila trenja, oduzimala je prevlast nenadjebivosti sile gravitacije i automobil je sve sporije i sporije prelazio metre pred sobom. Kada je osetio da se kretanju bliži kraj, Duško je namotao volan u suprotnu traku i zakucao mezimicu u jendek. Svojevrsno uzemljenje Bubica je pretrpela izgubivši levi far u kontaktu sa svojom grobnom zemljom. Duško je pokupio ranac sa suvozačkog sedišta i ostavio desni far da mu koliko-toliko osvetljava put preko nevelike livade. Razmišljao je kako su njegove današnje okolnosti nesrećne, ali se u sledećem trenutku tešio da ga je teta Buba popela uz Debelo brdo, na samu Pašinu ravan, veoma blizu cilja i da je zapravo imao i sreće.