Ово је више један од оних "драги дневниче,..." уноса него неки нови угао гледања на горућу ствар.
Сећам се да сам овде доста година раније имао неку расправу о питању Косова и ту се наравно причало пуно о историји, Туцовићевом виђењу ствари и сведочењу, попису Влковог вилајета из 1455, итд. Не сећам се тачних ставова, али се сећам да сам тад много прагматичније гледао на целу ствар, на улогу Србије и одговорност Србије за данашњу ситуацију. Мислио сам да се ампутацијом може прићи ближе миру на свачију корист, да модерне нације у модерна времена могу да апстрахују територију као једну од најбитнијих ствари које контролишу.

"K'o nekad u osam i sad prodjem ulicom tvojom
I stanem sam pod prozor tvoj.
Ponekad u osam i sad zvizdim ulicom tvojom,
I stanem  sam pod prozor tvoj.”

Deo intervjua koji je Keti Halper (Katie Halper) za svoj podkast uradila sa Miko Peledom (Miko Peled), autorom knjige „Generalov sin" nekoliko dana nakon 7. oktobra. Intervju je važan između ostalog i zato što mapira strukturno slepilo većeg dela zapadne medijske (i političke) sfere za obim i složenost izraelsko-palestinskog sukoba a kroz koji se ne mnogo načina prelamaju i strukturna slepila iste sfere za ključne globalne odnose i konflikte XX i XXI veka. U fokusu ovog dela intervjua je lokalna, bliskoistočno ili zapadnoazijska varijanta samoizabranog i pažljivo negovanog strukturna

To je ime „tražim pomilovanje iako vam ga ne bih dao". To je ime sudije koji stanovnicima Vranića kaže da im ne može dozvoliti da prisustvuju procesu za rehabilitaciju „jer to nije parnični proces". To je ime bacanja zaklanih muslimanskih žena, dece i staraca u Drinu, Lim. To je ime osobe kojoj se preko kurira šalju hvalisanja o takvim delima. To je ime svih četničkih ugovora sklopljenih sa NDH, svih toplih pohvala u izveštajima nemačkih oficira, svog provijanta i naredbi uručenih od italijanskih fašista.

To je ime poslanik SPSa koji je samo skulptura poslanika SPSa.

Reklo bi se da je akcija dole uspela.

Umro je lako i brzo. Bol jeste bio opak i oštar, ali je kratko trajao, tri sekunde ili nešto manje, više svakako ne. On je bar umeo da proceni vreme. Stigao je da se uhvati za grudi, a zatim pao na pločnik. Da je razmišljao o umiranju, poželeo bi takvu smrt.

(Upozorenje: nastaviti čitanje samo ako imate dovoljno vremena, priča je duga.)