Videvši da je vrag odneo šalu, Predsednik Srbije Boris Tadić doneo je istorijsku odluku : Republika Srbija kupuje britanski javni servis!
Ono što je do juče delovalo nezamislivo, danas je postalo realnost. Predsednik Tadić je, koristeći urođeni mu šarm, uspeo da ubedi britansku vladu da Republici Srbiji proda British Broadcasting Corporation! Novac za kupovinu BBC-ja biće obezbeđen izdavanjem za sada nepoznate količine obveznica, sa rokom dospeća 2024. godine i sa godišnjom kamatom od 11 %.

Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije o kontroli medija u Srbiji kod nas je tabu tema. Preneo ga je zanemarljiv broj medija, a evo kako su ga "sažvakali" Politika i naši domaćini. Ostali ga nisu ni pomenuli (izuzetak su NSPM i Peščanik).

(Ovo je provokacija, da nam se kolektivni genije ne uspava!)

Ovaj put nije teško pronaći i pratiti: svetionici na sve strane, ljudska jednačina u nama, put lak za hodanje.

Meni je šala bila zabavna u početku (prvo sam pomislio na njuz.net - kreativno, to im je "posao") dok se nije pojavilo objašnjenje.

I objašnjenje, bar za mnoj ukus, je ko začin nabacan u eksperimentalno jelo lopatama.

Po strukturi meni objašnjenje spada u istu kvalitativnu kategoriju kao i onomad objašnjenje poziva na bombardovanje Srbije od strane nekih Srba (nije bitno što sam suzio domen, da ne upetljavam nepotrebno druge grupe i odnose). Kvantitativno ova dva "objašnjenja" ne mogu da se porede, naravno.

Pomalo je "radikalno" poređenje, iako samo u strukturi.

2000. godina je bila čarobna za mnoge od nas. Nekako smo svi znali da je to poslednja godina vladavine Slobodana Miloševića. Podeliću sa vama nekoliko sećanja vezanih za rušenje režima, ne obazirujući se previše na hronologiju događaja.

 

Astronaut Douglas H. Wheelock trenutno živi na Internacionalnoj stanici (IC) iznad Zemlje. Postao je čuven po svojim čarobnim fotografijama Zemlje, koje redovno objavljuje preko Twittera, doadajući uvek i komentar o slici, kontinentu koji se vidi, noćnim svetlima gradova, morima.

Astro_Wheels, kako se predstavlja na ovoj mreži, ima trenutno 108,547 sledbenika. Ne mogu da postavim link do njegovog Twitter naloga, ne znam zašto, ali samo u Google ukucajte njegovo ime i lako ćete postati sledbenik.

Kako izgleda biti pod ruskom okupacijom, građani zemalja istočne Evrope jako dobro znaju. U stvari, i Rusi znaju kako je to živeti pod ruskom vlašću. Mi Srbi volimo da učimo samo na sopstvenim greškama i smatramo da bi nam dobro došla jedna čvrsta ruka - naravno ruska.

Kad je padao komunizam u Evropi, Srbi su odlučili da budu njegov poslednji bastion. Kad je svet rekao da će nam uvesti sankcije, verovali smo da će Rusi staviti veto, a oni glasali ZA. Kad je NATO pretio da će nas bombardovati, mi smo se uzdali u braću Ruse i njihov S300, koji bi nas kao spasao. Kad smo hteli da prodamo NIS, Rusi rekli - to je naše! Kad smo hteli da sudimo zlikovcima, Rusi rekli - ne damo ih.

2007. godine Demokratska stranka, u borbi za glasove, na prvo mesto liste za narodne poslanike stavlja Ružicu Đinđić.  Time su dobili glasove onih birača koji su se tada lomili između DS i LDP, ali i određeni procenat potencijalnih apstinenata. 

2008. godine pred izbore se hapsi Goran Knežević, tadašnji gradonačelnik Zrenjanina, čovek koga su u poslovnim krugovima zvali "Gospodin deset posto", drugi čovek DS u Vojvodini. BT pred izbore "pokazuje" biračima da niko nije nedodirljiv. Prošle su skoro četiri godine, a promenila se samo stranka gospodina Kneževića. SNS ga dovodi u svoje redove, a o prijavi protiv njega javnost kasnije nije obaveštavana.

Danas i sutra se u Beogradu obeležava 50 godina od nastanka Pokreta nesvrstanih. Predstavnici 106 zemalja su došli da obeleže jedan događaj iz prošlosti, ali nisu došli da upoznaju "ogromne potencijale srpske privrede", niti da slušaju istoriju Kosova.

Bliže se izbori, valja narodu nečim mazati oči. A šta je bolje od iluzije da se prošlost može vratiti?  Tako nas mediji zamlaćuju naslovima "Nesvrstani šansa za spas srpske ekonomije" i sličnim budalaštinama. A čitaoci u transu, pa komentarišu kako treba da se okrenemo nesvrstanima, jer naši proizvodi nisu konkurentni

Nije uopšte bezazlena vest da će Vuk Jeremić na čelo Teniskog Saveza Srbije ( u daljnjem tekstu TSS).

Pretražio sam gugl uzduž i popreko kako bih proverio da Jeremić nije bivši teniser - no džaba. Niko ga ne pominje u tom smislu, osim kao gledaoca na nekoliko Đokovićevih turnira.

E sad, otkud on na najvišoj teniskoj poziciji i to danas, u trenutku kad je Srbija  teniska velesila. Nije valjda zbog toga što je aktuelno vođstvo TSS neuspešno?

Šta li se valja iza brda ako na čelu jedne jako uspešne organizacije menjaju profesionalno rukovodstvo, da bi