primetio sam novi modni trend u sajbermikrosvetu devedesdvojke, a to je da se stvorio jedan horić ljudi koji se bogznakako upiru da iskažu svoje gađenje prema božiću.

yea well, njihovo slobodno legitimno demokracko pravo da šire mržnju i ne znam kakvu šatro prefinjenu gadljivost i nezainteresovanost, njihovo pravo jer tok tranzicije u srbiji čudan, okej, crkva zauzima čudnu ulogu, i na kraju krajeva, neko im je istiltovao mozak da tako rade.

nemam mržnju za takvu ljude, naprotiv, imam razumevanje. njihovo ponašanje je u najvećoj meri, ako ne i potpunoj, posledica uloge crkve u društvu poslednjih desetak godina. njihovo dakle foliranje je reakcija na crkveno foliranje. doduše, vidim tu i druge elemente foliranja, foliranje kao takvo, foliranje, tačka.

Гост аутор: Омега 68

Јесте!

Овај свет ускоро мора да стрефи нека катаклизма, неки потоп, промена полова, нешто што се већ дешавало више пута.Уништење Атлантиде, Содоме и Гоморе, фосили слатководних организама у Црном мору или отисак воде на пирамидама Египта су докази да ће бити оно што је већ било.

Od kako sam cula sta ste uradili da nam pomognete sedim i smisljam divan blog kojim bih vam svima zahvalila, ali, u ovom trenutku ne mogu da se setim ni jedne od tako lepo smisljenih recenica.

Malopre su nas, KONACNO prikljucili. Stoga, sad hitam da vas, pre svega, o tome obavestim i da vam jos jednom svima beskrajno zahvalim na pomoci.

Vise o svemu kad ukljucim masinu, operem decu i USISAM kucu!

Ljubimo vas sve i svi vam se od sveg srca zahvaljujemo.

Pozz,

Vasa Mlekac

Kajgana je našla svoje mesto u kuhinjama mnogih naroda. Oni koji vole da se igraju jajima izmislili su varijante tipa hemendegs i hemendsvaštanešto, ali bez jaja koje domaćica razmuti ritmičnim pokretima nema pravog zadovoljstva.

Jedan te isti. No, deca, kao što isti crtani gledaju sedam dana zaredom, po tri puta dnevno, tako hoće da idu u isti cirkus.Valjda ih smiruje ideja da je bar nešto isto, u svetu koji se neoprostivo brzo menja pred njihovim malim očima.
Svake godine je šatra sve manja, i sve je manje cirkuzanata, i posetilaca...šteta...i olinjalih životinja...to baš nije šteta.
Karte su neoprostivo skupe (za nas posetioce) i neoprostivo jeftine za njih...prave umetnike. Ja bih uvek više platila cirkuskog artistu nego glumca u reklami za uloške. No, ja o parama inače nemam pojma, pa zaboravite.

Išli smo sinak i ja.

„Ako si ustao, dođi da vidiš kako se prave đevreci" - bilo je prvo što sam jutros čuo. U kuhinji je stajala moja žena i razdragano vrtela prstenove testa oko kažiprsta - što je poduhvat kojim se do sada nije bavila - uprkos brojnim i uspešnim kulinarskim pregnućima. Na šporetu se već kuvala prva tura đevreka, a na mašini za sudove bila je otvorena knjiga s receptima. Upravo mi je ta knjiga privukla pažnju, iako sam je video nebrojeno puta. Naime, recepti su verovatno najstarija ljudska kulturna tvorevina, drevnija i od famoznih kamenih sekira. Čitava istorija Homo sapiensa, ali i naših starijih homindskih predaka, mogla bi se pročitati iz nekog imaginarnog džinovskog „kuvara", u kome bi - kao u nedavno pročitanom ljudskom genomu - bilo sačuvano svo kulinarsko znanje čovečanstva.

Ostaviću po strani Darvinove majmune, superiorne vanzemaljske civilizacije koje doneše život na planeticu nam i zadržaću se na Bibliji. To jest, njenom tumačenju nastanka ljudskog roda. Bez pretenzija da sebe proglasim jedinim pravim tumačem, ostavljam ogroman prostor na ovom postu, teolozima, vernicima, onima koji sebe smatraju stručnjacima za ovu oblast...dobrodošli.

Kad već pojedoše jabuku, krušku, avokado,

Aktivisti NVO BUBE92 i učesnici kampanje "Sloboda i šengenska viza teheranskim mangulicama - SišTM" u saradnji sa blogerima B92 + moderatorkama (05 i, naravno, 012) kao i ostalim sa nezavisnih blogova uz veliku podršku ogromnog broja radnih ljudi, građana i poštene inteligencije, organizovaće javnu tribinu pod geslom:

"Žurka BUBE92 iako Milutin Milošević još nije objavio knjigu. Lenčuga jedna!"

Lela je imala srce veće, toplije i mekše od njene najveće i najlepše pufnaste krofne.

Danas sam je se opet setila, dok sam popodne  na terasi grickala klot bruskete, i zalivala svaki zalogaj popodnevnim nescafe-om s malo mlekca, da podmažem izgrebano grlo. Prolećna dijeta me baca u očaj, alimoraaam...

Gledala sam u to čudo  i grozotu od prepečenog hlebnog testa, i sanjala o onom drugom testu za krofne, mmmmm...onom pufnastom, mekom,  punom vazduha s većim i manjim rupicama, koje je tako majstorski pravila moja Lela.

Ovaj tekst nema mnogo veze sa naslovom ali to je prva rima koja mi je pala napamet u ovo mamurno nedeljno jutro. Jeste. Sinoć sam izlazio sa drugarima... I malo se popilo. Dimenzije svog sinoćneg pijanstva sagledao sam ujutru, posredno, po stvarima koje sam zatekao razbacane po dnevnoj sobi. Pouzdano znam da moj ralf loren sako XXXL nikad ne bih tako bacio iza kauča da nisam cele noći čitao sabrana dela džeka denijelsa. No nije to tema.

Prva stvar koja me je navela, sinoć, onako pijanog, da se distanciram od atmosfere u diskoteci "svi se sada njišu i ubrzano dišu" je što su mi sve cure za našim stolom persirale. Sve! A rođene su kad sam već položio vozački. Koliko se svet profinio u zadnje vreme.

"Upoznale smo Vašu suprugu sinoć. Prelepa je."

Je li? Baš lepo. I šta još?

"Moj brat mi je pokazivao Vaše klipove sa youtube."

"Moj otac kupuje playboy samo zbog Vašeg teksta."

Ovde nešto ozbiljno ne valja. Cure su zaljubljene u moju ženu a njihova braća u mene. Negde grešim.