Profesor Nikolajević je dobro znao da su kultura sećanja i kolektivna sklonost zaboravu, među najbolnijim tačkama njegovog naroda i zato im se često vraćao. Na svojim redavanjima, u naučnim radovima i novinskim člancima, mnogo je prostora i energije posvećivao važnosti kolektivnog pamćenja. Ako zaboravite svoje umne i darovite ljude, ne samo da nećete znati ko su bili oni, nego

Kasting je proces odabira pravih ljudi za igranje specifičnih uloga. To je kritičan korak u filmskom procesu, jer izbor glumačke ekipe može da vine u nebesa ili da uništi film. Ali kasting nije važan samo u filmskoj industriji, već i u svakom drugom zajedničkom poduhvatu. Bilo da je to sportski ili poslovni tim, kao i društveni ili neki drugi pokret, prava ekipa je esencijalna za uspeh.

Neki bi čak rekli da su različiti pristupi kastingu upravo ono što na kraju i pravi razliku između drugačijih kultura, ideologija i društvenih uređenja. Po njima kasting je 90% uspeha produkcije, bilo da je filmska, poslovna, politička ili bilo koja druga.

 

Naša ulica nije oduvek bila ovakva, zarobljena u besprekornom asfaltu, sa urednim trotoarima i lišena romantike. Žao mi je naših mlađih komšija koji je nisu upamtili u drugačijem ruhu. Za tom, starom odeždom naše ulice, mi stariji danas često žalimo, dok se nalakćeni na kapije svojih ograda prisećamo nekih lepših i, sigurni smo, bezbrižnijih vremena.

„Suprotno od ljubavi nije mržnja, već ravnodušnost."
F.M.Dostojevski

 

Volim sport. Trenirao sam sve i svašta. Fudbal odavno ne gledam mada na nekom roštilju rizikujem prelom ili infarkt kad klinci krenu da pikaju loptu. Teško odoleti. Fudbal ne pratim jer imam utisak da je tu previše mešetarenja i nema mi čari neizvesnosti. Ali to je druga priča.

Hokej i košarku obožavam. Tenis sam počeo da pratim zbog Đokovića. Sa zrelošću sam se istrenirao da se ne jedim ako izgubimo a da se radujem kada pobedimo. Nisam stručnjak