Mnogi od posetilaca ovog bloga se sećaju zlatnih vremena JNA i služenja vojnog roka (za većinu ne baš naročito inspirativnog). Omiljene vojničke priče i legende, koje su se mogle čuti nakon vojničkih dana, su i one o „dobrovoljcima". Primera radi: dođe kapetan jednog dana pred četu i kaže: „Ima li ovde neko da zna francuski?" Brže bolje javi se njih nekoliko ponosnih znalaca, misleći da je to ulaznica za poziciju i mesto koje će olakšati služenje vojnog roka. Kad se dovoljno dobrovoljaca javi, onda kapetan kaže: „Stigao je ugalj, treba da istovari, hajdemo Francuzi za desetarom tim i tim, da istovarite onaj kamion tamo". Postoje bezbrojne varijacije na ovu temu.

Ali, iako je služenje vojnog roka ukinuto, vremena dobrovoljaca nisu prošla. Većina nas smo ovih meseci i godina dobrovoljci i volontiramo u disciplini davanja ličnih informacija. Naše volontiranje je manje ili više nesvesno, a informacije dajemo na različite strane. Delimo ih na društvenim mrežama, Internet pretraživačima, ali i jednostavnim surfovanjem, pristupom bežičnim mrežama, korišćenjem svojih mobilnih telefona ili drugih usluga.

ne bi propao svet da je na semaforu uzdržanih bilo jedan više, a podržavalaca jedan manje.

 i mene ne bila sramota moje zemlje odjutros.

Ovaj blog ce biti napisan potpuno opusteno, kao da sedimo negde na caju ili kafi i neobavezno caskamo. Podaci koje cu izneti dolaze iz bas takvih izvora, beogradskih prica o cuvenju.

Kao da smo na  livadi prepunoj raznog cveca a ja nasumicno odaberem neki i ukazem vam na njega.

Zelim da zapocnem blog u slavu cuvenih prevodilaca, vi ste slobodni da navedete imena koja nisam napisala, cak dobrodosli i hvala unapred.

Eugen Verber mi prvi pada na pamet. Sem prevodjenja bavio se i glumom, a prevodio je sa hebrejskog, aramejskog, nemackog, madjarskog. Mozda

U skladu sa podacima EUROSTAT-a srpski BDP po kupovnoj moći (po stanovniku) je 2013. bio 2,8 puta niži od evropskog proseka. Stvarna potrošnja po stanovniku, kojom se preciznije meri životni standard (uključuje i zdravstvene i obrazovne usluge, koje se direktno ne plaćaju), niža je za skoro dva i po puta od proseka zemalja EU, što je praktično nepromenjeno u odnosu na nivo 2008. Znatno lošije stojimo od Bugarske i Rumunije koje su grubo duplo slabije od evropskog proseka po BDP po kupovnoj moći (ove dve zemlje imaju nešto bolju poziciju u okviru EU gledajući stvarnu potrošnju po

Da nisam sinoć već postavio drugi tekst pre nego što sam video tekst iz Danasa koji prenosim sada (a sličan tekst izgleda da ima i u Politici - kod njih je doduše akcenat na tome da li se APRu zabranjuje da izađe u javnost sa ciframa ili ne), ovaj blog bi još sinoć bio objavljen. Naime, često se na blogu pozivamo na rezultate, činjenice, stanje...pa možda nije loše navesti cifre dobijene analizom finansijskih izveštaja koje preduzeća podnose APRu.

Tekst kaže da su firme koje poslovale uspešno u 2014. su zaradile 416,8 milijardi dinara, dok su gubitaši ostali bez 518,6 milijardi dinara, što znači da je privreda sveukupno izgubila 131,78 milijardi. Koliki je intenzitet pada pokazuje to što je 2013. godine gubitak svih srpskih preduzeća iznosio 300 miliona evra, da bi za samo godinu dana bio učetvorostručen.

svaka mu čast i naklon do poda.

Pri kraju svake godine se sabiraju utisci iz prethodne i prave predviđanja za iduću godinu. Pokušaću da prognoziram trendove u oblasti sigurnosti i privatnosti vezano za upotrebu računarskih, informacionih i komunikacionih sistema i mreža za 2011. godinu.

Evo moje prognoze 10 najvažnijih trendova:

Najveći problem da se ljudi mobilišu da glasaju je zato što ogromna većina normalne, drage, srpske populacije smatra da su predsednički kandidati pičke.

Međutim, ko je kolika čka?

Можда се сећате кад сам у марту писао како су Србијагас и многе сличне фирме постале презадужене због компликованог клупка односа са друштвеним и комуналним предузећима. Грађани Србије су онда, као порески обвезници, изнова и изнова плаћали тај рачун, мада је у исто време било недовољно пара за боље здравство и школство.

Прошле

Шта мислите како би било да се дижете сат раније? Би ли то учинили ако Србија тако може да уштеди око 100 милиона евра годишње?

Промена о којој говорим нема никакве везе са такозваним „зимским" и „летњим" рачунањем времена. Оно што имам на уму је да Србија промени временску зону у којој живи..

Европа је и остаће главни економски партнер Србије. Међутим, како се привредни раст у Европи успорава, Србија на истоку тражи нове трговинске и инвестиционе партнере. Можда исто треба да учуни и са временском зоном јер би и то имало економског смисла?