plan je sledeci: trositi manje, stvarati vise. jednostavno i neostvarljivo.

prica o poreskoj reformi nekako promice. neophodna je jer nam je drzavni sistem na ivici kolabiranja. bitna je jer poreska politika jedne drzave vise definise to drustvo nego preambula ustava (vise nego i ustav sam kada nismo bas sigurni koliko je gospodja pravda stvarno slepa a koliko "progviruje" ka onima sa vezom). nezanimljiva je jer je netelevizicna.  povremeno se u medijima pojave nemuste prezentacije nekih predloga koji se vecim delom svode na parole bez brojeva. niti su predlozi odmakli dalje od inicijalne ideje (sto je u principu zauzimanje ideoloske pozicije) niti novinari prenose najpreciznije ono sto je izgovoreno (dugo se po naslovima vukao predlog da se "smanje porezi na doprinose"). sama prica o poreskom ustrojstvu jedne drzave je previse komplikovana da bih imao drskosti da kazem da imam resenje. suvise je velika da format bloga tesko moze da se nosi sa nekom sirom analizom ali ako se vec nalazimo u poziciji da povremeno zvizdimo i tapsemo onda bar da znamo cemu sve to. bar da zastanemo pre aplauza ako je nesto jednostavno protivno logici i "neuklopljivo" sa brojevima.

Prvi put sam bio u Boru pre oko od trideset i nešto godina na đačkoj ekskurziji. Dobro se sećam lepog i modernog grada, gigantskih žutih kamiona, učitelja koji nam je pričao da je to najveći i najbogatiji rudnik bakra na svetu i rasadnik bratstva i jedinstva. U svakom slučaju rudarski raj na zemlji gde svi zaposleni imaju stan, odlične plate, besplatna letovanja, topli obrok... i siguran sam da nas nisu lagali. Posle toga smo se još divili Đerdapu i turbinama i, sve u svemu bila je to jedna veoma lepa ekskurzija (ove danas nisu ni blizu tome), tokom koje smo se uverili u "snagu

Ovo je priča iz svakodnevnog života. Ovo je priča o jednoj ženi iz komšiluka koja vodi sasvim običan život. žena koja živi sama s svojom punoletnom ćerkom koja nema dovoljno energije i sreće da nađe posao. Ovo je priča koja opisuje jednu ljudsku sudbinu ali i daje skicu našeg društva. Ova priča, na žalost nije izmišljena.

Umereno moderna, mlada, i prijatne spoljašnosti, su neke od osobina koje njeni prijatelji i kolege primećuju. Ali ono što je vrlo bitno za samu Emiliju nije vidljivo na prvi pogled...

Širom planete strah od gubitka posla preuzima prvo mesto na listi strahova, a doskorašnji sasvim normalan strah od smrti je potisnut na drugo mesto. Mnogi solidni radnici danas gube posao zbog loše ekonomske situacije, i opšteg trenda brzog smanjenja troškova koji se načešće izvodi kroz otpuštanje zaposlenih. Emilija strahuje da je ona možda jedna od onih koji će uskoro smanjiti troškove u njenoj organizaciji.

Ostavka guvernera Jelašića otvara mnoga pitanja i ne šalje dobru poruku ni građanima Srbije, a ni stranim investitorima. Ona je razlog za mnoge nelagode i pesimističe projekcije, pa nije čudo što javnost Srbije koja je najčešće podeljena, u povlačenju guvernera vidi u velikom procentu nešto loše. Ne pomažu ni smirivajući tonovi koje možemo čuti iz državnih institucija ili nekih "satelita" krupnog kapitala poput Privredne komore Srbije.

 Iako guverner navodi da se povlači iz privatnih razloga,sve je izvesnije da on odlazi zbog suštinskog neslaganja sa vođenjem

AleXandar Lambros

Pre par godina bio sam u gostima kod prijatelja Grka. Elitni deo Atine, stan s pogledom na more, prostran, lep i sređen, ukratko, luksuzan po svim merilima. Kada mi je zatrebalo kupatilo, ušao sam u prostoriju veličine dnevne sobe kakvu imam kod kuće, mermernog poda i s kadom dovoljno velikom da se u njoj bez problema organizuje foam party. Razumećete onda moje iznenađenje kada sam na belom mermeru oko umivaonika ugledao uredno poređane sve same srpske kozmetičke proizvode - od paste za zube, preko sapuna, šampona, kupke ....