Žuti žersej na crne pruge

When I was a kid I used to pray every night for a new bicycle. Then I realised that the Lord doesn’t work that way so I stole one and asked Him to forgive me.” 

Emo Philips, CL

Za najbržeg robijaša na bicikli, a sve u sklopu robijaškog Tour de France koji se održava ovog meseca, nije predviđen žuti žersej jer neće biti ni generalne klasifikacije, a  računaće se samo timsko vreme. Trka je poprilično dugačka i ozbiljna, nekih 2400 km, prolazi kroz sve sportske tj. zatvorske centre, kojih ima ukupno sedamnaestnaest u Francuskoj, i završava se tradicionalno u Parizu ali bez šampanjca i prigodnog govora Premijera. Mešovito muško ženski sastav, skrpljen sa koca i konopca od sitnih lopova do ubica, takmiči se na etapama od zatvora do zatvora, gde se noći i menjaju ekipe kao i čuvari. Svega nekoliko njih će imati tu čast da odvoza od početka do kraja ovu jedinstvenu biciklističko društveno popravnu manifestaciju.

"To je neka vrsta bekstva za nas" kaže zatvorenik Daniel, jedan od učesnika Tour-a koji se kvalifikovao za ovo takmičenje " šansa za bekstvo iz ustaljenog robijaškog života. A takođe i mogućnost za ublažavanje kazne, i prevremeno uslovno puštanje na slobodu..."

Jedno od interesantnih pravila, a koje nije zamišljeno u cilju jačanja timskoh duha, je svakako i ono da  biciklisti moraju voziti u grupi, i da ako jedan stane zbog bilo kog razloga svi ostali moraju da učine isto. Takođe najstrožije je zabranjen i beg bicikliste iz grupe, često viđen na biciklističkim trkama, u cilju ostvarivanja što boljeg rezultata.

Sama manifestaciuja će biti jedna od najbezbednijih do sada održanih jer je predviđen najmanje po jedan čuvar na bicikli za svakog od dve stotine učesnika.Čuvari će morati da budu na visini zadatka i da poseduju najmanje istu ako ne i bolju fizičku spremu kao i zavidnu biciklističku tehniku, a da bi spečili moguće bekstvo nekog ili većine ovih sportista.

Mogući domaći i regionalni primer

Kod naših zatvorenika fudbal je omiljeniji sport, baš kao i basket, mada ima pojedinaca koji se bave ozbiljnijim hobijem – pisanjem, i bliži su Francuskoj 7 nego učešću u kolektivnim sportovima.

 Zatvorska liga, u našem slučaju, možda ima više smisla jer može da se igra na ograđenim terenima i lakše je kontrolisati sportiste čime su troškovi održavanja ovakvih sportskih manifestacija znatno manji i samim tim kao model pristupačniji siromašnijim i zemljama u razvoju. Daljim razvojem lige bio bi značajno podpomognut međugradski, i kasnije međudržavni turizam, smanjilo bi se (ili ne bi imalo značaja) nameštanje rezultata, itd.

Javni servis mogao bi da prenosi ova sportska događanja, jer zanimljivije je gledati pravo krljanje umesto fingiranog skupštinskog. Uostalom, regionalna perspektiva je svakako ostvariva, što mi kažemo održiva. Da, perspektiva održivog razvoja, jer je primećeno gostovanje sportista iz susednih zemalja (a i naši tamo često gostuju, doduše bez legalnog osnova i registracije), briga i dobar rad sa podmlatkom gotovo u celom regionu (revalorizacija opštepriznatih društvenih vrednosti), i na kraju opštepoznato je da sport zaista nema granica.

Sa mogućom nacionalnom selekcijom stvari bi bile sasvim na mestu, uzimajući u obzir naše talentovane pojedince koji već uspešno nastupaju u gotovo svim evropskim ligama. Oni bi iskustvom i znanjem značajno pojačali naš nacionalni tim. Kvalitetan domaći stručni rad ne zaostaje, toga imamo i za izvoz. Ostaje jedino problem ustupanja igrača, jer inostrani timovi nisu baš radi da ustupe takve talente bez obzira na taktičku važnost koju potencijalni reprezentativci mogu imati u našoj selekciji.

Svet, globalno olimpijsko selo 

Na svetskom nivou bilo bi zanimljivo videti internacionalnu muško-žensku zatvorsku olimpijadu. Letnju, a i zimsku, obzirom na veliki broj potencijalnih sportista, ali i na broj gradova koji nisu uspeli da se kvalifikuju za legalne, tj. prave, olimpijske igre a koji bi sada ovu netraženu počasnu ulogu mogli da shvate kao utešnu nagradu. Srbija bi mogla tehnički, kao retko koja zemlja, da prijavi dve ekipe, jednu domaću a drugu pridruženu ekipu iz Haga.

 Jedan od hitova ovakvih olimpijada bio bi svakako Guantanamo tim koji bi se predpostavljam borio na život i smrt jer praktično nema šta da izgubi. Uostalom, imali su najkvalitetnije pripreme i najteže testove izdržljivosti, kako i dolikuje sportistima iz najdemokratskijih zemalja. Ovaj tim sastavljen je od isključivo muških sportista a shodno sportskim tradicijama iz zemalja iz kojih potiču...

U toku je rasprava u njihovom nacionalnom novoizabranom OZK (olimpijskom zatvorskom komitetu), koja se nadovezala na nedavnu kontraverzu ko je a ko nije znao o napornim i nadasve naprednim  pripremama, o tome da li treba najzaslužnijim sportistima iz ovog dobro obučenog tima pojačati domaće timove ili ih na dvojnu registraciju ustupiti matičnim zemljama.