Prinudna finansijska humanost

Od 22 Maja ove godine, krediti (tačnije personal credit) nisu više privilegija onih koji uredno izvršavaju svoje finansijske obaveze prema poveriocima – bankama u SAD i Kanadi, već pravo svakog pojedinca kome ta finansijska usluga zatreba ili je shodno njegovim potrebama neophodna.

Banke su dobile razuman rok od devet meseci da usklade svoje poslovanje sa klijentima prema ovim novim pravilima: 

-          Moraju javno da publikuju ugovor sa klijentom na Internetu kako bi se klijenti u potpunosti upoznali sa ugovorom. Ovo deluje jednostavno, ali je vrlo komplikovano u realnom poslovanju, jer za neke credit card provajdere ugovori se razlikuju od države do države (čak i gradove u istoj državi) i sam interest rate i uslovi su drastično različiti a za isti tip kreditne kartice.

-          Klijenti će moći da plate on-line i telefonom dug na karticama bez provizije. Ovaj tip uplate se ustalio kod velike većine banaka, ali je uključivao proviziju (recimo 5 centi on-line, ili 1 dolar u brick&mortar slučaju, ili je sve ovo bilo deo nekog standardnog mesečnog paketa) što se sada ukida.

-          Promena interesne stope mora biti najavljena klijentima 45 dana pre stupanja na snagu. Ovo mera će sprečiti zelenaško uzimanje kamate od klijenata jer većina klijenata zaboravi da je promotivna stopa recimo 3, 6, ili više meseci i neugodno se iznenadi kad vidi da sada plaća 19.99 ili znatno veću kamatu od 3.99 a kolika je bila originalno promotivna kada se klijent zalepio.

-          I dalje, klijent treba da bude više od 60 dana u minusu (tj. nije plaćao minimalnu sumu dva obračunska ciklusa) pre nego vidi da mu je interensna stopa porasla zbog neplaćanja (kazneno-zatezne kamate) i time uvećala sumu koju duguje. Čak i tada banka je dužna da vrati interesnu stopu na prvobitnu nižu vrednost posle šest meseci ako klijent plaća minimalnu sumu mesečno (obično od 3 do 5 procenata od ukupne sume koju duguje)

Sve ove izmene su u cilju ograničavanja ili potpunog sprečavanja biznis prakse pojedinih banaka a koja je uglavnom na štetu klijenata. I dalje ostaje 21 – dnevni grace period na kupljenu robu ili plaćene usluge, stroga pravila za naplatu duga, i jednostavniji jezik u credi card ugovorima između banke i vlasnika kartice.  Banke nisu mnogo sretne u vezi svega ovoga jer će morati da ulože poprilično novca da usaglase svoje IT sisteme sa novim pravilima.

A u Srbiji brale ... 

Pritisnuti ograničenim finansijskim sredstvima ljudi u Srbiji često potežu iz ovih ili onih razloga ka kreditima ili dozvoljeno – nedozvoljenim minusima. U ponudi finansijskih usluga i pravilima koja regulišu ovu oblast, čega stanovništvo nije potpuno svesno ili obavešteno, ima svega i svačega. Krediti ili minusi za letovanje, a kasnije zimovanje, se prolongiraju što je moguće duže, i u nekim slučajevima postaju višestruke sume one originalno pozajmljene. Bilo bi zanimljivo videti istraživanja koja bi pokazala koliko dugo se otplaćuju krediti čija je namena bila uglavnom beg iz stvarnosti u lepše i toplije krajeve.

Razmatranje, promišljanje i preduzimanje akcije od strane izvršne vlasti je sem ustavne dužnosti i moralan čin, a posebno u toku trajanja SEKA-e, jer njene posledice će biti dugoročne i mogu osiromašeno i ono drugo stanovništvo koje je blizu ovoga praga da gurnu u velike probleme.

Mere i aktivnosti do sada prezentirane su previše skromne i bez vizije daljeg toka događaja u finansijskom domenu. Jednostavno rečeno nisu prilagođene realnosti i samim tim teško da mogu da se uhvate u koštac sa dolazećim problemima.

Umesto daljeg razmatranja našeg skromnije organizovanog finansijskog tržišta, evo par malih ideja koja mogu da pomognu širem sloju građanstva u očuvanju i jačanju skromnih kućnih budžeta, a izvršna vlast može da ih jednostavno impementira na polzu svima.

- Jednostavno on-line uputstvo NBS o rizicima prekomernog zaduživanja kod banaka

- Simulacija uporedne računice finansijske ponude, kao i preporuka za finansijske ustanove koje imaju niže interesne stope i povoljnije ugovore sa konintentima

- Obdusman koji bi se bavio kršenjem prava klijenata banaka, i pomagao klijentima da ostvare svoja ugrožena prava i reše probleme

- Finansijsko savetodavna klinika za zavisnike od preteranog zaduživanja

- Delimično finansiranje pojedinih ugroženih kategorija stanovništva namenskim kreditima (pripreme za početak školske godine, zimnica, itd.)

- Delimično finansiranje namenskih kredita za sve slojeve stanovništva a u cilju razvoja domaće industrije nameštaja, građevinarstva, itd.

- Razmišljanje o implementaciji pravila koja već rade u savremenom svetu (kao ovaj primer iznad o SAD i Kanadi)

- Preporuka finansijkim institucijama – bankama da relaksiraju pravila i približe se humanijem poslovanju prema klijentima

Sada jednom u šest meseci, a kako bi bilo svakog ponedeljka?

Redovna sedmična kontrola interesnih stopa na kredite raznih namena bi svakako uticala na veći kredibilitet preporuka NBS, i građanima pružila bolji uvid u trenutnu situaciju kao i omogućila bolju informisanost pre zaduživanja.

Bonus pack

Odličan finansijski rečnik – Ekonomija od A do Z, izdanje BG otvorene škole i Dosijea