Ko mi isuši more?

Biljana 77

Reče panonski mornar: krivi smo mi, što smo ih pustili.

mariopan

Ma nemoj da žališ ništa. To more ništa ne valja, ne može da se pije - slano je. Ne može da se pere veš a tolika vodurina, mislim skroz je beskorisno. Eto ako će ti biti malo lakše.
A ko nam isuši more, mislim da nije sada više važno , važnije je da sačuvamo ovaj potočić. jer kako vidim, isušuju ga sa svih strana.

margos

To more ništa ne valja,

Stvarno si genije, vrati mi osmeh na lice očas posla...

Moj barba je uvek govorio, kad dođemo mi, kontinentalci, pa pitamo 'hoćemo li u vodu?' a on kaže 'nije ti to, budalo jedna, voda... to je more...' A jednom, u Biogradu, padnem i udarim u neku stenu i zaradim tri kopče na glavi.:)
Divna ti je priča Milorade. Prelep je to kraj, sa sve vinom, pomidorima i kapulom.

antonacci

Biljana 77

Reče panonski mornar: krivi smo mi, što smo ih pustili.

Našao sam negde na netu ovo...

Sta ti znaci staro sunce?
Stare staze?
Stari prag?

To je ono za cim moze
da se pati.
To je ono cemu mozes
srce dati.

Al' ako se ikad vratis,
moras znati:
tu ces stati

I ostati.

rapunzel

Moj barba je uvek govorio, kad dođemo mi, kontinentalci, pa pitamo 'hoćemo li u vodu?' a on kaže 'nije ti to, budalo jedna, voda... to je more...

a tako i moj brat iz splita, kada ga pitaju kontinentalci koji ulaze u more
kakva je voda, on kaže neznam ja pio danas samo vino

gorran2 Najcrnje je što su našu decu sad ubedili da su ti iz Bugojna i Kupresa sve vreme samo pravili planove da nas pokolju...
A to da ne valja ništa, po čak ni decu ne možeš ubediti... Nisu ni ona toliko blesava...

mariopan

A to da ne valja ništa, po čak ni decu ne možeš ubediti... Nisu ni ona toliko blesava...
*novo 
   

Nisu deca blesava, ali ne znaju za čim to mi žalimo.. Nisu stigli da to saznaju, sve su nam razbucali dok su ta deca porasla.

Bili su jako mali kada smo putovali sa njima baš tim putem preko Jablanice pa tu stanemo na jagnjetinu, onda u Mostaru prespavamo da se odmorimo...pa sutra na more. Kroz Bosnu kupujemo borovnice i šumske jagodice,one mirišljave...Onda u povratku sa letovanja sve ponovimo kod mog tate u Dubrovniku - toga se tek, tek sećaju, kao kroz maglu. A iz Dubrovnika na Kosovo kod mog dede da on vidi praunučad i oni njega, da ga koji put potegnu za one duge sede brke, da ga pamte.. svuda putovali srećno i bez ikakvih misli da nešto može da nam se desi, jedina briga je bila da kola ne prokuvaju ili ne pukne guma.

Malla šala, da ništa ne valja, ako razumeš.

razmisljam

Деведесете, пред саме прве вишестраначке изборе код нас, у Опатији је неко на плажи ооогромним словима исписао JUGOSLAVIJA. Стајало је данима.
А после...

gorran2

Znaju deca više nego što mi pretpostavljamo... ona u direktnim kontaktima sa vršnjacima iz " bivših Republika" rešavaju na zabavama , koncertima, uz muziku npr.

Hvala bogu da ima i toga.
Ali ima i onoga što ja spomenuh...
I to ne malo. Nažalost...

razmisljam

Таласи су чудо. Али није море криво, ако знаш шта хоћу да кажем. А сигурна сам да знаш.

omega68

onda malo u Lički Osik, a iz Like kući smo se vraćali preko Plitvica, Korenice , Bihaća do Save i uz Savu sa bosanske strane

u Lički Osik

kod tetke...

razmisljam

ранчеве на леђа, па вечерњи воз за Плоче,увек дупке пун, али шта мари. Стојимо у ходнику и дружимо се.

Сиђемо у Мостару, да опет изнова дамо свој допринос оној свевременој углачаности Старог моста и да се огледнемо у презеленој Неретви. И сваки пут нови пар оних лаганих херцеговачких опанчића које сам носила код обућара да их пођони да ми дуже трају.
Одатле локалцем до Баћинских језера где је најлепше ноћно купање на месечини. Па од кампа до кампа све до госпарског Дубровника. И још низбрдо све до Бара.
Или узбрдо до Пељешца и Шибеника...

Сећања нико не може да ми одузме...

margos

Сећања нико не може да ми одузме...

Baš razmišljam... od sećanja se ne živi... ne možeš s njima kupit' štrucu kruva.... ali koliko bih bila siromašnija da ih nemam... eto, o tome sam razmišljala, kad pročitah tvoj komentar i bi mi nekako lakše, a i jasnije. :)

А за 'лебац ћу се и тако и тако снаћи.

razmisljam

Da nije sećanja , ne bi ništa ni postojalo.

Некако, са годинама, све више сам убеђена да је управо тако како кажеш.

marco_de.manccini

ne želim ničeg ni da se sećam.

kiselkasta

Istina je da secanja niko ne moze da mi oduzme :)

ali malo boli kad me sin pita da mu pokazem skolu u koju sam ja isla, zabaviste, kada odemo na letovanje pita a gde si ti naucila da plivas, koje su mi bile najdraze igracke da mu pokazem....
a ja to sve imam samo u secanju

kiselkasta

jedan od mirisa koje pamtim miris smreke :)

a hleb ispod peke :) kad skoknemo do sela :)
tako bih mogla da nabrajam do sutra ...

a mozda jednog dana i prosetamo i pokazem mu i tu plazu, i tu skolu i moju ulicu ...
uff izbegavam da pricam o tome, ali ovaj blog direkt u srce

deepblue

eh,
a ja sam juce bio opet u Benkovcu.
Bili u poseti starim porodicnim prijateljima,
dugi razgovori i secanja,
na stolu prsut i kozji sir,
u casama mlado vino,
skoro sve je bilo tu,
a jedino sto je nedostajalo jeste belina kamena
posto je nas jucerasnji Benkovac,
bio smesten u zelenom pomoravlju
kod ponosnih Benkovcana.

deepblue

Sta da ti kazem, tako sam se osecao :)
Jedino sto je malo ubijala ona zelena boja
al sve ostalo bilo odlicno
ko nekad

Blade Runner

kad se ovako naglas sećaš.

mirelarado
И треба да се сећаш наглас, Милораде. Не само зато што су то прелепа, кршевита далматински места, већ и због тога што ти је то родни крај.

mirelarado

miloradkakmar

Meni je i dalje onaj krš i taj deo Jadrana najdraži.

И мени. Али, прибојавам се да је само природа остала иста а да се све друго изменило. Можда ће једном ствари кренути набоље. Засад не изгледа тако, но можда ћеш једнога дана ипак поново отићи у свој родни крај. У међувремену су и сећања драгоцена.

leopold_lady

ne znam .... Svi su krivi po malo,a najjmanje ti ....

Neću ulaziti u politiku ... Ali,ću reći istinu - od 1991 godine nisam bila na moru.... Jel mi žao ? Pa u poslednje vreme i ne toliko.... Znam da ću na moj Mljet otići jedno leto (stalno govorim u tekućoj godini - sledeće godine,a ta sledeća nikad da dođe - pa sam ove preskočila to) ....

Da,sećam se - to su zaista bili rituali,to su bili putevi koje nismo nekada znali.... Srećno detinjstvo.... Voljena deca.... Pogotovo što smo na Mljetu letovali kod prijatelja,a plaćali minimalnu cenu - čisto da okolina ne pomisli da letujemo totalno besplatno... Cele Soline su nas volele .... Čak i kad su bili sukobi - naša ljubav je bila najjačija.... Ljubav ne mogu da ubiju - jebi ga.... Priča o ljubavi ostaje i kada nema nekih od nas ....

leopold_lady

Biograd

Su moji koreni .... A eto vidiš - rođena u Beogradu ..... Ima nešto u tim slučajnostima .... Iako na oko ne deluju tako .... Ja sam jedina koja istražuje do početka,koja traga,nalazi,razočarava se,razveseljuje.... Otkriva.... Zašto baš ja ??? Ne znam odgovor..... I pre mene je bilo i posle mene će biti generacija ..... Valjda ta veza Biograda i Beograda - u meni negde je prejaka.... Nikada se nisam pitala - odakle mi ljubav prema Hrvatskoj isto kao i prema Srbiji - to mi je eto tako - od uvek dato .... I ne bunim se ..... Iako kažem - da ima i tamo i ovde loših ljudi....I to kažem i tamo i ovde.... Nekako sam navikla da se družim i da budem okružena sa dobrim i pozitivnim,a loše da izbegavam - koliko god mogu..... I tamo i ovde..... I ovde i tamo....

razmisljam

I nikada se nisam postideo toga.

А зашто би се стидео? Па ти си богат човек!

112358oo

Nisam hteo o ovome da vam pričam.

hvala što jesi...

Bila mi je namera da dočaram ženinu reakciju kada smo prvi put posetili moje dalmatinsko selo.
Ali, o tome drugom prilikom.

nadam se uskoro... ;-)

loader

Ko isuši more? Ha... Pa, internet. Što bi se čovek lomatao na neudobnim sedištima, po belim putevima, krivinama, uz osećaj udaljenosti od kuće..? Lepo, ostane uz internet, u svom toplom domu, uz kafu ili čaj na stolu - i surfuje kuda god želi ! .. :) .. Nema rizika od lošeg vremena, neljubaznih konobara... Internet je idealan, ljubazan, udoban, ispunjava sve želje ..! .. :))

.. Uh, znam, pitate se - pa šta će mi pored prijazne komšinice internet :

maricacarica

Sad kod rodbine (sa svih strana) treba sa pasošem da putujem....
A miris bora i mora što ga čini mi se, samo Jadran ima...

strenum

strenum

"...dok se spremam na put kuci,
na put kuci u tudjinu..."

strenum

"...dok se spremam na put kuci,
na put kuci u tudjinu..."

jednatanja

to tako daleko. Hrvatska ima izvrsne autoputeve. Mi smo letos od krenuli iz Rijeke oko 10 ujutro, i u 6 uvece smo već bili u mom gradu, takodje na dnu Panonskog mora. Stigneš dok trepneš, nemoj da te nekadašnji loši putevi i dugi sati obeshrabre...

dusanovaiivanovamama

Najlepsi kamp izvidjaca u onoj borovoj sumi, ispred kongrapovih bungalova, zar ne?

mariopanzezanje ali i pokoju ljubav. E . pa onoga ko nam isuši more treba

anagardboo

mama i tata nas polegnu na zadnje sediste zorom oko 3...
u polusnu shvatam- IDEMO NA MORE! Secam se mirisa u kolima, zvezda kroz cetvrtasti prozor stare lade, saputanja roditelja da nas ne probude...
kad se probudimo, sendvici za dorucak, sok na slamcicu (citaj: luksuz), igre- kaladonta, zamisljanja predmeta, Ray Charles, Queen i UB40 sa kasetofona...
a onda MORE, miris soli i borova, krckanje sljunka pod nogama. to je za mene more...

hvala na mogucnosti da se vratim na to zadnje sediste koje je bilo sreca...

zapamtim gde mi je piskilo dete

markostamenic flesbek: na magistrali mi neko ablenduje...pogledam...bg table...kao, eto nas hrabrih na Jadranskoj magistrali...i mislim lepo mi je, osecaj srece me prozima, a negde u potiljku neki crv prica ''bem ti, kako su sve sjebali''...i prica sve glasnije.

Jelena Pavlović

Najgore sto sam ispozaboravljala nazive mesta , odnosno stanica koje je prolazio voz za Split. A, iz Splita, pravac na brod, pa gde nas nanese:)
Milorade svaki tekst izaziva uzbunu leptirova u stomaku:)

ines08

baka Evdokija i unuka Djina
Jel gotovo?
Hoće li ikad biti?

Vojislav Stojković

Šta reći, sem bravo za tekst.

Vojislav Stojković

To se desilo i Markesu kad je pisao Sto godina samoće.

myredneckself

Dolazimo nenajavljeni kod najstarijeg strica sa godinu starom ćerkom i strina će dok je tanko sekla pršutu „dijeco, sad ću ja zaklati pivca, staviti kupmjera i pod peku, napravti salatu od pamidora, kukomara, kapule, paprike, a vi se dovatite pinjura, pijata pršute i napite se bevande i cjelana.„ Žena me pogledom pita „šta je to„. Nisam joj odgovorio. Kada je jelo doneto na sto nije odvajala usta od kupmjera ispod peke. Ali, o tome drugom prilikom.

ovo je za moju "kuću". kad ćemo o tome milorade?

Vojislav Stojković

miloradkakmar

Vojislav Stojković

To se desilo i Markesu kad je pisao Sto godina samoće.

Videh negde da je Sto godina samoće najčitaniji roman.

Svaka čast Markesu, ali najčitaniji roman, ipak, je Biblija.

dusanovaiivanovamama

ali to letovanje sa dve plate mojih roditelja, kad se setimprvo, sa bakom i dekom, 2 nedelje, dok nismo upoznali Bracane, preuzimali me na trajektu, baka i deka, nazad, a mama i tata nastave samnom jos 3 nedelje, a kad se vratimo, plata ceka. Mislim stvarno uzasno.
Hvala milorade, nista ne izaziva uspomene kao hrana, odredjeno jelo, tebe ovih dana bakalar, mene slafrokovane jabuke