Zaštita potrošača

U pripremi je zakon o zaštiti potrošača. Zaštiti slabijeg. Najljući protivnici zakona su turističke agencije sa Jutom na čelu i bankarski sistem sa Narodnom bankom Srbije na čelu. A izgleda pridužuju im se i trgovci. A bogami i javna preduzeća da ne kažem javni monopolisti. Bilo je 25 javnih rasprava. Interese potrošača zastupa ... Ispada EU direktive zastupaju interese potrošača. Njih 15. Mislim direktiva.

Evo nekih novina, brought to you by 15 EU direktiva:

-obaveza informisanja i obaveštavanja potrošača o svim relevantnim karakteristikama proizvoda ili usluga koji im se nude
-teret dokazivanja neispravnosti proizvoda ili usluga sa potrošača se prenosi na trgovca
-precizira se odnos organizatora putovanja prema klijentu
-precizira se odnos banaka prema klijentima koji uzimaju potrošačke kredite
-propisuje se odnos prema klijentu koji robu naručuje iz kataloga ili elektronski
-obavezna garancija na tehničku robu biće dve godine 

Za primedbe turističkih agencija. ministar trgovine kaže:

"Oni se bune, pa kažu - ne zavisi sve od nas, jer ako prodamo avio-kartu, a avio-kompanija umesto u devet ujutro poleti u devet uveče, mi ne možemo ništa da uradimo. Neko će to razumeti, a neko će tražiti nadoknadu. Ja to razumem, ali ako uplatite desetodnevni aranžman, i prvog dana avion umesto ujutro poleti uveče, a poslednjeg dana odmora umesto uveče poleti ujutro, vi praktično gubite dva dana odmora, što je 20 odsto od aranžmana. U tom slučaju teret dokazivanja nije na turističkoj agenciji, nego na avio-kompaniji. Međutim, ne mogu da se složim da turističke agencije ne poznaju hotel u koji šalju turiste, ili ne poznaju sadržaj soba koje bukiraju. Znači, ima osnova za razgovor i preciziranje šta je čija odgovornost, a potrošač mora da bude informisan i zaštićen kada je u pitanju njihov rad."

Ja ih naravno ne razumem. Ni u jednom delu. Postoji osiguranje. Postoji ugovor sa avio-kompanijom. I treba da bude da potrošač dobije svoje pare brzo, a da turistička agencija povrati novac od avio-kompanije ili hotela ili ... A ne da potrošač stoji između njih 3.

Potreba da turističke agencije vode računa o celom proizvodu, će dovesti do toga da će samo one bolje opstati. One koje umeju da ispregovaraju i sa hotelom i sa avio-kompanijom i sa svima koji čine deo njihove turističe usluge. Na "nesreću" to zači propade JAT. Ali bolje to nego vaš i moj odmor.

Dalje kaže ministar za banke i glavnu među bankama, Narodnu banku Srbije:

" S njima je situacija malo drugačija, jer se deo ovog zakona pre svega odnosi na pojedinačne potrošačke kredite. Smatramo, a postoji i direktiva EU koja to jasno propisuje, da kada se vi ili ja kao pojedinci pojavimo kod banke za uzimanje potrošačkog kredita da tu neke stvari moraju da budu precizirane u smislu garantovanja kamatne stope i svih ostalih uslova. Znači, banke klijentima moraju da obezbede istinitu i pravovremenu informaciju, a ukoliko to ne odrade - da snose odgovornost. "

U suštinu banke ne kažu ništa, već hoće reći da su one u nadležnost NBS i da ne bi ni slučano da budu zakačene i ovim zakonom. A boje se na primer mogućnosti da ostanu bez bogom dane im zarade kroz razne naknade i troškove, kao i mogućnosti da menjaju kamatu kredita koji su već u toku i to kad im padne na pamet. A ovaj zakon bi trebalo da kaže da se kamata i njen obračun nakon potpisivanja ugovora više ne može menjati. A mi ne samo da imamo to, već mi jedan prijatelj u poverenju reče, imamo i promenljivu glavnicu. Ovo je verovatno originalni srpski doprinos kreditnoj nauci.

A moglo bi da im se desi i da im se ukinu sve naknade i "troškvi" kada daju potrošaču kredit. Da ih zakon zabrani. Jedina zarada za njih je kamata. Kad bi to bilo, onda nam više i ne treba efektivna kamatna stopa već samo prosta, svima razumljiva kamatna stopa. Znate ono, 20% na godinu dana. Jest da je ludačka, ali naša je i svima razumljiva.

A šta kažu trgovci? Oni se bune preko Unije poslodavaca. To su oni što su nam doneli prošireno desjstvo OKU-a. Sećate se, opšteg kolektivnog ugovora. Oni kažu:

"Najveće negodovanje izazvale su odredbe zakona koje predviđaju mogućnost izricanja zaštitne mere zabrane obavljanja delatnosti za pravno lice u trajanju od šest meseci do tri godine, a za preduzetnika od tri meseca do jedne godine. Sugerisano je da zabranu obavljanja delatnosti treba predvideti samo za slučajeve najtežih povreda zakona, i to izvršene na posebno bezobziran način." 

A ja bih rekao: privilegija je pružati trgovačke, bankarske, turističke i taksističke i svake druge usluge građanima Srbije. Pođite do toga. Pa ćemo se lako sporazumeti. Jer vi i ja na drugačiji način definišemo teške povrede zakona. Vi izgleda mislite da je bezozbiran način ok. A tek posebno bezobziran je stvarni problem. 

A tek javna preduzueća. Da li ste ikada imali posla sa vašim lokalnim monopolistom elektrodistribucijom? Ili vodovodom? Ili čistoćom? Ili Infostanom? Ili telekomom? Ili železnicom? Da li ste se lično uverili u kvalitet njihovog proizvoda i usluge. I njihovih nasmejanih i savesnih službenika. Od njih su jedino ljubazniji zaposleni u poreskoj upravi.

I ono da teret dokazivanja ne bude na potrošaču. Tek to boli. Jedva čekam da počnu da kukaju kako će to uništiti privredu u krizi. Nije da će nas zaštiti od bofl proizvoda, sumnjivog sastava i kvaliteta. Na primer bele tehnike koju su naši vrli trgovci kupili kao škart robu koja radi, a ovde je prodaju ko novu. Pa oni bi načisto bankrotirali. Doduše neki već jesu. A to bi dovelo do smanjenja zaposlenosti što nikako ne valja na ovu krizu. U prevodu, bolje bofl frižideri nego nezaposlenost. You can't have your cake and eat it too.

E ako sve ovo ministar trgovine istera kroz zakon, javno ću i to i njega pohvaliti. Jer ja ga ne kritikujem zato što ga ne volem. A i što bi ga vol'o. Istina do sada sam ga samo kritikov'o. Jerbo nisam imao šta da pohvalim.

I da kažem još nešto na kraju. Ja regulaciju ne volim. Mnogo više volim slobodno tržište koje samo izbaci nekvalitetne time što ljudi sami idu samo kod onih koji su kvalitetni i koji vode računa o njima. Potrošačima. I tako nekvalitetni propadnu.

Ali kod nas slobodnog tržišta nema. Niti ima svesti kod privrednika o tome kako se treba odnositi prema potrošačima. I šta znači kompletan proizvod i potpuna informacija. I potrošačko zadovoljstvo. A i u Americi važi pravilo: ako se neka industrija ne reguliše sama, regulisaće je država. Teškom rukom. U prevodu, sami su krivi za regulaciju koja im je nametnuta.