Za Svetog Nikolu

Pola familije, s obe strane genetskog stabla, danas slavi slavu, samo mi, otpad sveCki, ne. Mene je, kao prvo, nešto mrzelo da pravim gozbu za nas troje, jer jebo te, zavejana nam zemlja, niko ne bi mogao da dođe. Kao drugo, niko ni s kim ne razgovara, pa su svakako podeljeni na dva tabora, za nas, kao treći tabor, niko nema mesta u srcetu. Kao treće, da smo pak mi odlučili da smrzavamo guzicu ka jugu ili još severnije odavde, išli bi kod teče koji još nije skont'o da je Sv. Nikola posna slava i kog redovno za slavu vata teranje, pa spopada dalje rođake, iako mu je tetka mali milion puta objasnila da to ne radi, jer ako i sapne neku od ucvrcanih suknji, može da ga stigne kazna Bož'ja. Severno bi išli kod čovekovih, i ja se ne bih bunila da i idem tamo, al' da celo popodne sedim na slavi, a da imam utisak da sam na daći, zaista ne bih mogla.
Tako sam odlučila da ne slavimo slavu i da nigde ne idemo. Svakako će mi u ponedeljak stići raport s obe strane ko se napio, ko se potukao i ko je koga skenjao i zbog čega. Niko od tih alapača neće poslati posne kolače, al' će zato da omrse po ogovaranju. Ipak, meni je drago što će se neki od famililje danas, posle mnogo vremen okupati, obrijati i promeniti gaće i čarape. Drago mi je što će neke žene iz familije napokon obući brushalter i slavske gaće, ostaviće po dugme više otkopčano, pa će večeras, kad gosti odu, a pijani teča nasrne na tetku koja se neće braniti, pasti i jedan od onih godišnjaka, koji se završi dok dlanom o dlan, na obostrano zadovoljstvo.
Sreća te sneg pada. Pokriće tragove zveri.
Srećna vam slava koje kude. U zdravlju se ožderavali, opijali, povraćali i u zdravlju kućama stigli.
'Ajd sad...