Dan kada je umro Novi nemački film

/ 11.06.2007. u 19:03

Komentari: 84
Čitanost: 13695
/
Preporuke: 2376
/

"Ljubav je najbolji, najpodmukliji i najefikasniji instrument socijalne represije" R. V. Fazbinder

Imao sam 13 godina kada je umro Fazbinder. Tada nisam shvatao koliki je to gubitak za kinematografiju. Teško sam se prihvatao filmove koji nisu bili na engleskom jeziku. Mladost - ludost.

A onda je sve nekako došlo spontano. Dok su moji vršnjaci trčali da gledaju američke heroje i filmove katastrofe, ja sam počinjao da upoznajem neke antiheroje i neke druge životne priče.

Otkrivao sam kinematografije Italije, Nemačke, Francuske, Japana... Bio je to jedan potpuno nov i čudesan svet, sasvim različit od onoga što nam je nudila Amerika.

Na svu sreću, tadašnji "javni servis" imao je ljude koji su voleli i poznavali film i koji su nam omogućili da gledamo prave umetnike. Jedan od takvih autentičnih umetnika je bio i Fazbinder.

Još uvek se jako dobro sećam serije Berlin Aleksanderplac i filmova kao što su Brak Marije Braun, Lola... Bila je tu i naša uistinu slavna Kinoteka koja je često puštala njegove cikluse u prepunoj dvorani. Što sam bio stariji, sve više sam shvatao genijalnost ovog reditelja.

Nedavno sam spominjao listu mojih omiljenih reditelja. Fazbinder je svakako na njoj.

U nedelju je bilo 25 godina od smrti jednog od najvećih evropskih i svetskih reditelja i buntovnika - Rajnera Vernera Fazbindera.

Umro je u 37. godini od prekomerne upotrebe kokaina i pilula za spavanje. Pronašli su ga pored nezavršenog scenarija o Rozi Luksemburg. I danas je ostala misterija da li je njegova smrt nesrećan slučaj. Njegovom smrću završila se i era Novog nemačkog filma.

Za svog života režirao je 44 igrana filma, dva kratka i petnaestočasovno epsko delo Berlin Aleksanderplac.

Bio je i glumac, snimatelj, kompozitor, dizajner, montažer, producent i menadžer. Otvoreno je bio homoseksualac, ženio se dva puta, optuživali su ga da je antikomunista, šovinista, antisemita, čak i da je homofobičan. U svakom slučaju bio je "enfant terrible" evropskog filma.

Rođen je u malom gradiću u Bavarskoj, u bogatoj porodici. Otac mu je bio lekar a majka prevodilac. Njegovi su se roditelji razveli kada je imao samo pet godina.

Od najranije mladosti bio je zainteresovan za film. Često je gledao, kako sam kaže, "tri filma dnevno, pet puta nedeljno" i to zato što je "film pružao porodičnu toplinu koju nije imao kod kuće"

Već s dvadeset godina snima prvi kratki film, tako što je od svog ljubavnika tražio novac u zamenu za ulogu. Konkurisao je i na Berlinskoj filmskoj školi, ali je bio odbijen.

To ga ipak nije sprečavalo da i dalje snima filmove. Imao je i podršku svoje majke koja je često glumila u njegovim filmovima. Posle nekoliko snimljenih filmova, Fazbinder se odlučuje da pohađa časove glume gde upoznaje Hanu Šigulu, njegovu najznačajniju glumicu.

U Minhenu, 1967. godine počinje da režira antidržavne pozorišne predstave u "Action teatru", zajedno sa Pirom Rabenom, Kurtom Rabom i Hanom Šigulom.

Sledeće godine, Fazbinder režira svoju prvu predstavu po sopstvenom tekstu - "Katzelmacher". Nekoliko nedelja kasnije, maja 1868. pozorište se zatvara zbog sve većeg Fazbinderovog uticaja.

Vrlo brzo osniva antiteatar sa još radikalnijom i provokativnijom koncepcijom.

Slede najplodnije godine Fazbinderovog života. Brilijantna karijera u pozorištima Nemačke, na filmu, televiziji čak i radiju. Glumio je i naslovnu ulogu kod Volkera Šlendorfa u adaptaciji Beketovog "Baala".

Fazbinder postaje međunarodna zvezda. Dobija nagrade na prestižnim međunarodnim filmskim festivalima, retrospektive u Parizu, Njujorku, Los Anđelesu. Iznajmljuje kuću u Parizu, čest je gost gej barova u Njujorku. Postaje kultna ličnost.

Njegov specifičan način života, otvoreno propagiranje homoseksualnosti, skandali, javni nastupi i samosažaljenja, obezbedili su Fazbinderu stalno prisustvo u medijima i u Nemačkoj. Njegov rad su kod kuće počeli ozbiljno da shvataju tek kada je strana štampa počela da ga uzdiže u nebo i da ga proglašava za genija.

Pomak u njegovoj karijeri bila je saradnja s iskusnim producentom u Zapadnoj Nemačkoj - Peterom Marteshajmerom. Pod njegovim uticajem, Fazbinder još snažnije se bavi Nemačkom i njenim problemima.

Tada snima svoju najpoznatiju posleratnu trilogiju o Nemačkoj: Brak Marije Braun, Lola i Veronika Fos.

Za film Veronika Fos dobija Zlatnog medveda u Berlinu 1982. godine.

Kao vrhunac karijere, mnogi svetski kritičari smatraju petnaestodelnu TV seriju Berlin Aleksanderplac koja je dobila loše kritike kod kuće.

Fazbinder je bio i motor i srce Novog nemačkog filma. Njegova iznenadna smrt simbolično označava i kraj jednog od najzanimljivijih i najuzbudljivijih trenutaka nemačkog filma još od 1920. godine.

Rainer Werner Fassbinder 31. maj 1945. - 10. jun 1982.

Atačmenti

0017386d.jpg / 57.83 / KB image/jpeg

postavite na |

Komentari (84)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

gordanac 19:35 11.06.2007

RWF

E, hvala ti, Srđane!
Baš. baš si pravu stvar uradio.Odličan post.

AlexDunja 19:36 11.06.2007

meni su

hana sigula i fasbinder jedno.
odlican post.da je vise mladih ljudi na ovom mestu...

Srđan Mitrović 19:38 11.06.2007

hvala vam

jedino mi je uvek žao što ovakvi tekstovi uvek nastaju nekim tužnim povodom. ali lepo je i setiti se nekih divnih, talentovanih i plemenitih ljudi.

la curva di fiume 00:52 12.06.2007

Re: hvala vam

Srđan Mitrović
jedino mi je uvek žao što ovakvi tekstovi uvek nastaju nekim tužnim povodom. ali lepo je i setiti se nekih divnih, talentovanih i plemenitih ljudi.

Ne moraju da nastanu samo tim povodom. 19.06.07 u izdanju The Criterion Collection izlaze dva filma D. Makavejeva, W.R. Misterije organizma i Sweet Movie, pa eto lepe prilike, pogotovo sto su to prvi filmovi nekoga sa ovih prostora u najboljoj filmskoj ediciji, bar sto se mene tice, na svetu, a bogami i sire.

www.criterionco.com jos ih i reklamiram, al' ne mogu da odolim

Radojicic 00:55 12.06.2007

Re: hvala vam

bravo za Maka
curva hvala na obavestenju, imam samo neke bedne kopije istih, sad cu se ponoviti

la curva di fiume 01:03 12.06.2007

Re: hvala vam

Radojicic
bravo za Maka
curva hvala na obavestenju, imam samo neke bedne kopije istih, sad cu se ponoviti

Ako imas dobar (brz) internet obavezno pogledati http://www. cinematik.net (torrenti).
Sve u DVD formatu.

nsarski 19:40 11.06.2007

Fassbinder, Herzog i Venders su,

po mom misljenju, dali neverovatnu novu snagu nemackom filmu u drugoj polovini XX veka i prakticno otvorili nove pravce u filmskoj umetnosti. U vreme kad je umro, Fassbinder je upravo zavrsio snimanje filma Querelle po Genetovom romanu.

Srđan Mitrović 19:42 11.06.2007

nsarski

sve su to bili mladi ljudi željni pravog filma. moram priznati da mi je fazbinder oduvek bio najomiljeniji. sa hercogom nikad nisam dobro komunicirao, a sa vendsersom imam malo odmos ljubav - mržnja.

AlexDunja 19:45 11.06.2007

Re: nsarski

kupujem ovo za Vendersa,bas tako

Srđan Mitrović 19:48 11.06.2007

Re: nsarski

zaboravili smo odličnog reditelja Volkera Šlendorfa! On je fenomenalan.

nsarski 19:53 11.06.2007

I za srdjana i za alexd.:

Ja sam se licno sa novim talasom sreo preko Herzoga, pa mi je zato najdrazi. Priznajem, imao je i mana, ali njegovi "Kaspar Hauzer", "Aguirre, der Zorn Gottes", "Fitzcarraldo" i nekoliko dokumentaraca su me oborili. Posle sam tek otkrio Vendersa, pa Fasbindera. Ovog poslednjeg najkasnije, nazalost.
Venders je, kao i ja u pocetku, bio fasciniran ogromnim prostorima Amerike - kisom isprani asfalt i zalasci sunca u preriji, nisko svetlo - to me je omadjijalo.

nsarski 19:55 11.06.2007

Re: nsarski

Da, naravno, Slendorf.
Jedan moj prijatelj, profesor filma na univerzitetu, je imao problema sa lokalnim vlastima zato sto je prikazivao "Limeni Dobos" na casu. Navodno, zato sto ima golotinje.

Srđan Mitrović 19:57 11.06.2007

Re: I za srdjana i za alexd.:

herzog zaista pravi odlične dokumentarce. mislim da se i venders u poslednja dva filma vratio u pravu formu. mene je Land of plenty prilični iznenadio.

AlexDunja 20:42 11.06.2007

Re: I za srdjana i za alexd.:

ja sam kaspara hauzera prvi put gledala kada sam bila veoma mlada.
jos uvek imam u glavi slike koje su mi tada ostale u secanju.i onaj neverovatan osecaj izmestanja iz stvarnosti.
mislim da zbog toga posle nisam propustala nista iz Nemacke.

Srđan Mitrović 20:44 11.06.2007

alexd

nemci su dali velike reditelje i glumce. neki su radili u nemačkoj, neki u holivudu. Daglas Sirk i Marlen Ditrih za početak.

nsarski 20:46 11.06.2007

Re: alexd

FRITZ LANG.

Srđan Mitrović 20:48 11.06.2007

Re: alexd

Leni Rifenštal, ma šta mnogi moji drugovi pričali o njoj, ona je jedna od NAJVEĆIH...

Zelena Knjiga 21:30 11.06.2007

Re: LENI :)

Znate li mozda gde u Beogradu mogu da se nadju Hercogovi dokumentarci, i eventualno ovi noviji od Leni (podvodni, Afrika...)?

Srđan Mitrović 21:35 11.06.2007

Re: LENI :)

zvanično nigde. uglavnom iz privatnih kolekcija. ja se ipak najviše uzdam u www.amazon.co.uk

Zelena Knjiga 21:39 11.06.2007

Re: LENI :)

Hvala. :) a jel ona Brana na Amazonu stoji jos uvek, ili je to sredjeno? Ne stizem bash da procitam sve vesti...

Srđan Mitrović 21:44 11.06.2007

Re: LENI :)

bojim se da nije, ali uvek postoji način. pošaljem dvd drugarima u nemačkoj npr, a oni mi pošalju ili autobusom ili prosto privatnom pošiljkom...

milandez 00:20 12.06.2007

Re: LENI :)

Znate li mozda gde u Beogradu mogu da se nadju Hercogovi dokumentarci, i eventualno ovi noviji od Leni (podvodni, Afrika...)?

Ovim raspolazem (a mozete i vi):

Aguirre.Der.Zorn.Gottes
Cobra Verde
Die.beispiellose.Verteidigung.der.Festung.Deutschkreuz
Echos.aus.einem.düstern Reich.Echoes.of.a.sombre.empire
Auch.Zwerge.haben.klein.angefangen.Even.Dwarfs.Started.Small
Fata.Morgana
Fitzcarraldo
Gesualdo,Death.for.Five.Voices
Grizzly.Man
Herakles
Herz.aus.Glas
Lebenszeichen
Lektionen.In.Finsternis
Mein.Liebster.Feind
Nosferatu.Phantom.Der.Nacht
Stroszek
The White Diamond
The.Wild.Blue.Yonder
Wings.of.hope.Julianes.Sturz.in.den.Dschungel
Wo.die.grünen.Ameisen.träumen.Where.the.Green.Ants.Dream
Woyzeck

Srđan Mitrović 00:22 12.06.2007

Re: LENI :)

svaka čast majstore. veoma impresivno. imaću te na umu

milandez 00:31 12.06.2007

Re: LENI :)

A ovo je komemorant:

RAINER.WERNER.FASSBINDER
<DIR> Angst.essen.Seele.auf
<DIR> Der.Amerikanische.Soldat
<DIR> Der.H„ndler.der.vier.Jahreszeiten
<DIR> Die.Bitteren.Tr„nen.der.Petra.von.Kant
<DIR> Die.Ehe.der.Maria.Braun
<DIR> Die.Sehnsucht.der.Veronika.Voss
<DIR> G”tter.der.Pest
<DIR> Handler.Der.Vier.Jahreszeiten
<DIR> Lili.Marleen
<DIR> Lola
<DIR> Querelle
<DIR> Warnung.vor.einer.heiligen.Nutte

la curva di fiume 00:34 12.06.2007

F. W. Murnau

jedino Murnaua niko da pomene. Poginuo je vrlo brzo po odlasku u Ameriku, ali iza njega su ostali Nosferatu, Faust, Sunrise...

Srđan Mitrović 00:38 12.06.2007

Re: F. W. Murnau

la curva di fiume
jedino Murnaua niko da pomene. Poginuo je vrlo brzo po odlasku u Ameriku, ali iza njega su ostali Nosferatu, Faust, Sunrise...

pa kad ima toliko toga

Jeste bio veliki gnije. Sunrise je genijalan i za to vreme veoma napredan fiim.
o tome kako je poginuo ima jedna vrlo zanimljiva priča, ali nije baš za blog. ..

Srđan Mitrović 00:40 12.06.2007

Re: LENI :)

e sad je već srce počelo da mi preskače. mislim da sam imao previše uzbuđenja za jeno veče.

Lado 12:16 12.06.2007

Re: nsarski

Schloendorff je super - moj omiljeni film - Der Fangschuss.
PS: Neko spomenuo Querelle - meni je, iskreno, to najdosadniji Fassbinderov uradak.

tnosugar 13:20 03.08.2007

Re: nsarski

Srđan Mitrović
sve su to bili mladi ljudi željni pravog filma. moram priznati da mi je fazbinder oduvek bio najomiljeniji. sa hercogom nikad nisam dobro komunicirao, a sa vendsersom imam malo odmos ljubav - mržnja.

klize u patetiku ponekad i voli da objasnjava ono sto je hteo da kaze.

dracena 20:31 11.06.2007

Fasbinderovi

Fasbinderovi filmovi zrače retkom vrstom uzdržane, odmerene poetičnosti. Njegov postupak je krajnje čist i pošten. Nema nikakvih efekata i obmane, samo čista ljudska priča koju on izlaže sa dubokom saosećajnošću. Mali ljudi iz njegovih filmova su "fasbinderovski" tragični, ne zbog toga što su nešto pogrešno učinili, što je život okrutan prema njima, niti pak što su smrtni, nego što čovek, bio mali ili veliki, jako malo može uticati na svoj život. Saosećajnost prema toj uslovnoj tragičnosti je izvedena i ugradjena kao Fasbinderov lični pečat, a mene je bukvalno opčinjavala u svemu što sam od njegovog rada gledala.

Srđan Mitrović 20:40 11.06.2007

Re: Fasbinderovi

Tužno je to da su Nemci umjesto pristojne građanske zahvalnosti FFasbinderu, ocu njihovog novog kulturnog identiteta, želeli da on kao autor uopštee ne postoji. Ili barem da s njima ne deli isti nacionalni predznak. 'Ljubav je hladnija od mržnje', njegov prvi celovečenji film, dožvieo je pravi fijasko na Berlinalu 1969. Publika je glasno i uporno zviždala statičnom crno-belom filmu bez muzike i gotovo bez reči.
I kao što sam kaže: 'Svi su me uvek smatrali čudom od deteta pa sam tome i sam želio barem malo doprineti.'

Jelica Greganović 20:43 11.06.2007

Volem

Fasbindera, a tek što volem Lili Marlen...Srđane, ulešsao si mi veče ovim postom, hvala.

Srđan Mitrović 20:47 11.06.2007

Re: Volem

Jelica Greganović
Fasbindera, a tek što volem Lili Marlen...Srđane, ulešsao si mi veče ovim postom, hvala.

jelice, za tebe ... Lili Marlen u izvođenju Fazbinderove glumice Hane Šigule

angie 20:57 11.06.2007

Re: Volem

jbte Srki, zamalo da stavim ovaj yuotube, stalno imamo iasti izbor podloge za post:)))

Srđan Mitrović 20:59 11.06.2007

Re: Volem

jedna duša a dva tela

angie 21:03 11.06.2007

Re: Volem

pa sh'a reci?!:)))

Jelica Greganović 21:41 11.06.2007

HVALA TI

Srđane!!! Kakva carica! Baš si me obradovao, ozbiljno,
ljub
Jelica

Srđan Mitrović 22:00 11.06.2007

Re: HVALA TI

ma,
ko će kome ako ne svoj svome. da ne spominjem onu drugu srpsku sa bratom i sestrom

drago mi je ako sam tebi i još ponekome ulepšao dan. ja sam inače ceo dan nešto sentimentalan. Proćiće me.

angie 20:55 11.06.2007

savrsheni dvojac,

Shigula & Fasbinder!

vladimir petrovic 21:07 11.06.2007

Cestitka

Pridruzujem se svima koji vam, Srdjane, cestitaju za ovaj dobar vecerasnji blog. Neka je tuzna prilika koja vas je inspirisala, vazno je da ste napravili solidnu stvar i probudili u nama lepa osecanja. Fasbinder je bio mali genijalac, i nekako mi je logicno sto je rano otisao sa ovoga sveta. A za to kratko vreme ucinio je mnogo.
Hvala jos jednom.

Srđan Mitrović 21:20 11.06.2007

Re: Cestitka

hvala i vama

Vesna Knežević Ćosić 21:15 11.06.2007

eh

dodash fazbinderu vendersa, larsa von triera, bunjuela, tarkovskog, pazolinija, rasla i bergamana, zamisliish ofucanu salu u kosovskoj i ponekad doma omladine (kad je vozio cikluse a la nedeljna talijsnkog, ili nemackog filma), a posle kolarac i poslednju shansu za cakulanje i dobijesh chitavu jednu generaciju klinaca sineasta, bash pravih folmofila, koji su delili, pored strasti prema filmskoj umetnosti i podrazumevajuci kosmopolitizam i bili operisani od rasnih, etichkih, polnih i verskih tabua i prerasuda...

Srđan Mitrović 21:19 11.06.2007

Re: eh

fest + bitef + bemus i još sijaset festivala.
moje detinjstvo-dečaštvo-maldost su najviše obeležili kinoteka i FEST. (sa sve hronikom festa i Đukelićem).
mislim da je najveća gužva koju pamtim iz Kinoteke je ona za Paklenu pomorandžu. a pričali su mi da je bilo i većih. I naravno čuvena Vukica Đilas koja je sinhrono prevodila filmove u Kinoteci.

nsarski 21:27 11.06.2007

Re: eh

I, naravno, Bosko Colak-Antic koji je maestralno prevodio filmove na Festu. Nekada su filmovi isli direktno sa aerodroma u salu, pa nije bilo vremena da se prevode, sem simultano.

dkrstic 21:48 11.06.2007

Odlican post!

Sjajan omaz jednom od navecih reditelja. Podsetio si me da prosetam kroz arhivu... vidim, i ja sam svojevremeno mudrovao na slicnu temu:

"Setih se epizode iz vremena kad' ja sam bio mali... Elem, pre nešto više od dvadeset godina, u vreme Tita, politike nesvrstavanja i "Crvenog barjaka samouprave", kada smo na "malim ekranima naših TV prijemnika" gledali samo dva programa, u udarnom terminu prikazan je ciklus filmova Rajnera Vernera Fasbindera.

U obimnom stvaralštvu ovog klasika evropske kinematografije, tadašnji urednici filmskog programa uočili su dokumentarnu autobiografiju pomenutog autora. Ne ulazeći mnogo u detaljePoznat kao homoseksualac, Fasbinder je filmovanu biografiju začinio eksplicitnim scenama svoje intimne svakodnevice. Radnici, seljaci i ostali posteni pregaoci socijalizma, sa gnušanjem su gasili televizore proklinjući dan kada su to "čudo" uneli u kuću.

iz privatnog života umetnika, TV poslenici su kako i dolikuje, ciklus započeli baš ovim ostvarenjem...."
Pozdrav
De Krsticev kodDe Krsticev kod

Srđan Mitrović 21:58 11.06.2007

Re: Odlican post!

pozdrav i tebi

ja se sećam gledanja Berlin Aleksanradplaca sa sve roditeljima, braćom i babom. posle svake epizode bila je jedna neprijatna tišina koji je uvek nekako prekidala moja majka rečima: Hoće neko kafu?
Posle petooktobarske revolucije, negde se pročula vest da će oslobođena bastilja ponovo pustiti ovu seriju. Ja još uvek čekam....

Srđan Mitrović 22:03 11.06.2007

PS

srećna godišnjica, sa malim zakašnjenjem

Doctor Wu 22:35 11.06.2007

Uuuuu, majstore

svaka čast. Mogao bi u sledećem nastavku o vezi Fasbindera i američkog filma (bio je opsednut Sirkom), pogotovu one centralno evropske provenijencije. Citacu ovo jos najmanje 10 puta. Hvala.

Srđan Mitrović 22:37 11.06.2007

Re: Uuuuu, majstore

da znaš da sam razmišljao o jednom ozbiljnijem eseju o fazbinderu... pogotovo što sam i ja malo opsednut sirkom

Doctor Wu 22:47 11.06.2007

Re: Uuuuu, majstore

Da, moglo bi malo o toj ekipici: Vajlder, Sirk, Lang, fon Šternberg, Siodmak, Preminger (američki film, :)), da ne pominjemo Marlenu.

Srđan Mitrović 22:53 11.06.2007

Re: Uuuuu, majstore

potrudiću se... nešto mi je kišlovski na pameti ovih dana. moraću ponovo da pogledam dekalog. kakav genije. šteta što on nije režirao trilogiji Raj-Pakao-Čistilište. Prosto ode čovek....

Badenac 08:04 12.06.2007

Re: Uuuuu, majstore

Sto nas dovodi do film noir-a,najbolje stvari,odnosno nastavka onog najboljeg sto nam je nemacki film dao a to je filmski ekspresionizam(Dr. Vu zaboravili ste nesrecnog fon Strohajma i Vilija Vajlera).
Odlican tekst Srdjane.Nadam se da cete nam u sledecem na slicnu temu objasniti Fasbinderovu fascinaciju Sirk.I ne samo njegovu.Tu se "upecao" i almodovar.
Hvala jos jednom.
Branislav J. Ciric.

Radojicic 23:56 11.06.2007

Mein liebster Feind

dokumentarni o jos jednom geniju Kinskom, ima materijala sa snimanja njihova 4 filma i jos poslastica

dunjica 00:07 12.06.2007

Re: Mein liebster Feind

O odnosu Werner Herzog - KKinski se puno pisalo i govorilo, a legende i danas žive...

nsarski 00:09 12.06.2007

Re: Mein liebster Feind

Klaus mi je drag, ali mi je Nastasja jos draza...

Srđan Mitrović 00:12 12.06.2007

Re: Mein liebster Feind

nsarski
Klaus mi je drag, ali mi je Nastasja jos draza...

naročito u Cat people

Radojicic 00:21 12.06.2007

Re: Mein liebster Feind

dunjica
O odnosu Werner Herzog - KKinski se puno pisalo i govorilo, a legende i danas žive...

ma da, a ovaj "ludak" mu je bio podstanar kad je Herzog imao 13 pa mu je razvalio stan
dobra je i scena kada je Herzog za vreme snimanja scene vecere u fickaraldu rekao indijancima da Kinskom sapnu na uvo da ce ga ubiti da bi izvukao reakciju. A tukli su se stalno
Snimak Kinskog s kraja kada igra s leptirom genijalan

la curva di fiume 00:26 12.06.2007

Re: Mein liebster Feind

Radojicic
dokumentarni o jos jednom geniju Kinskom, ima materijala sa snimanja njihova 4 filma i jos poslastica

Najbolja scena iz ovog filma je deo kad Indijanci nude Herzogu da ubiju Klausa i to besplatno.

Radojicic 00:28 12.06.2007

Re: Mein liebster Feind

evo ih

nsarski 00:32 12.06.2007

Kaspar Hauser

Moram da kazem nesto o njemu sada.
Pojava Kaspara Hausera se desila u Ninbergu 1820-ih i o njoj postoje mnoge price, legende i mitovi. Definitivan tekst o njemu se moze naci u knjizi Jakoba Wassermanna "Caspar Hauser or the Inertia of the Heart", koja je pisana 1860-ih, dakle u vreme kad je jos uvek mogao da nadje neposredne svedoke tog dogadjaja. Ako ste citali Vasermanovu knjigu (ja je imam da pozajmim ako je neko zainteresovan), i gledali film, jasno vam je da se Herzog doslovce drzao teksta. I napravio sjajan film.
Evo linka na Vikipediji.

Radojicic 00:39 12.06.2007

Re: Mein liebster Feind

Najbolja scena iz ovog filma je deo kad Indijanci nude Herzogu da ubiju Klausa i to besplatno.

evo je

la curva di fiume 00:43 12.06.2007

Re: Mein liebster Feind

Imam film nazalost samo u dvix formatu, ali sjajno je sto i drugi mogu sad to da vide.

Radojicic 01:07 12.06.2007

Re: Mein liebster Feind

nsarski
Klaus mi je drag, ali mi je Nastasja jos draza...

i meni je dosta draga

nsarski 01:27 12.06.2007

Re: Mein liebster Feind

Hvala majstore!
Ovo je iz "Paris, Texas", roze dzemper, susret sa sinom. Hunter: "Your hair is wet".

Radojicic 01:40 12.06.2007

Re: Mein liebster Feind

nsarski
Hvala majstore!
Ovo je iz "Paris, Texas", roze dzemper, susret sa sinom. Hunter: "Your hair is wet".

evo i iz pip soa
uzas

dunjica 14:56 12.06.2007

Re: Mein liebster Feind

Herzog je pokazao svoju ljudsku veličinu i profesionalnost izdržavši toliko dugo s Kinskim. Kinski ima neosporno ogroman talent, ali mu je priroda / Bog na drugom mjestu, karakternom, ostala dužna. Šteta.

BebaOdLonchara 00:03 12.06.2007

!

hvala na postu i informacijama. od svega ovoga sam gledala samo mornare (i nisam ni znala sta gledam...blam).

surabya johnny 00:22 12.06.2007

srdjane,

da li sticajem okolnosti, ili stoga shto ovih dana establishment uchestalo, zbog 25-godishnjice njegove smrti, spominje Fassbindera- baveci se tek povrshno i chesto naravno bez istinskog razumevanja njime i njegovim filmom, pogledao sam ovih dana ponovo dva-tri filma i mogu reci da mi je Fassbinder blizak. F-a je establishment zanimao samo kao, na betonskoj platformi sporo delujuca i ubitachne mashina malogradjanske asfalt-kulture; posmatrao ga je najradje iz perspektive iz zatvora otpushtenog greshnika i jednorukog ubice Franza Biberkopfa sa Alexa (Alexanderpaltza). i to u jednoj beshcutnoj, uzurpiranoj zemlji, u kojoj je potiskivanje i cutnja prozimala i najsitnije pore drushtva, pre sve njegove ivice, svojom sveprisutnoshcu.

pogledajmo sinopsis filma "satansbraten": Walter Kranz (kurt raab) upada u predsoblje svojeg izdavacha, histerishe i verbalno terorishe sekretaricu, ali ipak ne dobija akontaciju... iz osvete piski u rezervoar izdavachevog auta... Neobichni pesnik (der Außergewönliche, ja bih ga nazvao enfant terrible) ima ljubavnicu: nimfomanku Frau von Witzleben... on ima i prijatelje: rutinirano promiskuitativan par Lisa i Rolf... on ima porodicu: njegovu istroshenu zenu Luisu...i Ernsta, masturbirajuceg, naizgled idiotskog brata, koji skuplja mrtve muve i daje im imena iz hobija...

vidish, to nema veza sa Novim Nemachkim Filmom- Fassbinder je jednostvano Fass. filmovi Herzoga I wendersa, a o Schlöndorfu da i ne prichamo, njihov nachin zivota i pozicija u drushtvu nemaju nikakvih dodirnih tachaka sa Fassbinderom i njegovom anti-ekipom. dakle, kod njih je, tj. kod njega (on je bio shef i institirao na tome) je glavni glumac mogao u isto vreme da bude i rekviziter: u filmu jesve je uneobichajeno, ali ipak tako realno. to moze samo fass. iz americhke perspektive moze se mozda govoriti o Novom Nemachkom Filmu, tj. njujorshke; ali, mi smo ipak evropljani, jebiga. neko je vec pomenuo- mi smo odrasli izmedju kinoteke i gladi, nasilja i bede- mi ipak imamo prikladnu texturu osecajnosti na koju leze jedan fass.
ne zelim da kazzem da su ostali pomenuti paceri i diletanti- mada, i fassbinder je i sam to chesto bio- ali ipak tu ima ipak neke beskompromisne odanosti tu-bitku , povijesnosti u razmishljanju i pravdi kao istini, tj. istini kao pravdi.

fass je rodjen nas dan isteka poslednjeg meseca Vaterlanda (otadzbine) kao mesta zakona, koji je nastavio sasvim paradoxalno i sablasno da prebiva u srcima i dubokim traumama roditelja. deca ne samo da nisu bila dostojni i razumni slushaoci, koji bi roditeljima pomogli kako bi ovo pitanje isplivalo na povrshinu, i eventualno bilo rashchisceno:pitanje: - kAKO je samo , dodjavola, moguce da se tako neshto monstruozno i banalno istovremeno desilo sa i u vama???, vec su agresivno prebacivali svojim greshnim zachetnicima njihovu neslavnu proshlost, koju ovi i tako nisu mogli da podnesu, pa su je sasvim prirodno ignorisali i potiskivali. u takvom jednom dobu stasava fassbinder; u dobu instant-denacifikacije, klasichne farse; onda izmedju razvedenih roditelja: napushta shkolu i smuca se od majke do oca: otud mozda njegovo razumevanje za nemachku sudbonosnost- on je sa roditeljima mogao otvoreno da cuti o tome. kod drugih je to bilo jedno neprijateljsko i napeto cutanje, ili neznanje- shto je naravno mnogo gore.
njegova mama, tako krasno veshtachki prirodna u sinovljevim filmovima, chesto sa pundjama nastojnica i KZa, 25 puta igrala je u njegovim filmovima, vrlo sporedne ili vaznije uloge. osim toga, prekucavala je knjige snimanja i kasnije se brinula o njegovoj zaostavshtini. ovih dana to chini njegova poslednja sekretarica i zivotna saputnica, koja je upravo ovih dana izdala digitalno re-osvetljenu DVD-kolekciju "berlin-alexanderplatz", tu televizijsku seriju snimljenu nechuveno bezobzirnim stilsko- tehnichkim sredstvima i reshenjima- i to od novca pretpaltinka. ovi mu to, izgleda, nikada nece oprostiti :) originalna verzija je je sablasno tamna punih 13. sati trajanja. neki bivshi saradnici fassovi ljubomorno se prse po feljtonima i kazu da se radi o grubom skrnavljenju umetnichkih dela. rekao bih da su u pravu, kada iz njih ne bi virela zavist shto oni ne upravljaju zaostavshtinom.

uh, mogao bi dugo o fassu. ali kasno je, a valja rano ustati.

za kraj evo citata u jednom razgovoru o umetnosti i filmu:

"za mene je uvek bilo vazno da snimam filmove o ljudima i njihovim okolnostima... odnosima zavisnosti, i drushtvu. ovisnost chini ljude nesrecnim i kada na to ukazete, onda radite, jebiga, socijalno (dakle, zalazete se za druge , pomazete im -malo sam promenio ovaj citat, ali samo radi boljeg prevoda u ovu zlu uru.)

ciao

Spiridon 07:30 12.06.2007

Jos jedan iz plejade sjajnih nemackih stvaralaca

Klaus Maria Brandauer

Marijana Ćosić 09:23 12.06.2007

Angst essen Seele auf

Ja sam svoj Fassbinderov opus otvorila sa ovim divnim, toplim, introvertnim filmom. Zaista se radujem sto jos toliko toga nisam videla i toliko toga jos ne znam. Apsolutno fantastican osecaj radoznalosti kao crvic me prozdire. Zelim da znam, znam,z nam, da cujem, da vidim, da procitam i Fassbinder definitivno spada u moju top listu rezisera.

Mali info u vezi ovog filma... radi se o zeni, Nemici, shezdesetih godina, koja radi kao cistaica, ima copor dece i zivi usamljenickim zivotom. Igrom slucaja, dok je padala kisa, ona upada u kafic gde se skupljaju gastarbaideri, tu upoznaje Alija, Marokanca. Lagano, oni upadaju u vrlo intimnu vezu. I naravno izlozeni su stalnim predrasudama, besu, rasizmu i nerazumevanju okoline.

Na zalost Marokanci u Nemackoj kao i u Holandiji su oznaceni kao crne ovce, smatraju ih kriminogenim, neprilagodljivim i jos sto sta. U ovom filmu se ruse dve zestoke predrasude, jedna je starija zena u vezi sa mladjim muskarcem, a druga rasna predrasuda o nemesanju., pa film predstavlja razbijanje etnickog tabua, a la "prst u oko". Drustvo ne dozvoljava da se diskriminise javno etnicitet Marokanaca, ali zato tiho podrazumeva da ne mozes da se mesas sa njima. Osudjujes, pre nego upoznas.

Fasbinderov prisan kontakt sa dobrim glumcima koji sa svojom lakom i neopterećenom igrom, uživljenošću u likove, jedni nadovezuju na druge, uklapaju se kao puzle i daju publici utisak uverljivosti i snage. Scene su izgrađene na kvalitetnoj, emotivnoj glumi, koja dolazi iznutra. Vidi se da je glumac proživeo lik, da mu je "ušao pod kožu", da ne mora da se koristi klasičnim teatralnim jezikom da bi publici dočarao introspektivnu dramu. Savršeno kretanje u kadru, odličan osećaj za prostor, izbalansirana intonacija glasa, dobro odmerene pauze u dijalozima, jos više pojačavaju nevidljivi ali čvrsti kontakt između glumaca i publike. Glumačke bravure, istinski smešne (ili tužne) odišu iskrenošću i proživljenošću definitivnim razumevanjem karakatera i lika. U ovom filmu nema brzopoteznih trikova, površnih i potrošenih gegova i miljea, nema kalkulantskih baratanja poznatim šablonima i trikovima, jeftinih efekata. Glumačka rešenja su čista i stilski prefinjena, a izraz glumaca vrcav, nadahnut, sa cistim sukobom (sami protiv svih i licemerje), sa univerzalnim značenjem.

Kombinacija fantastičnog timskog rada glumaca i univerzalne priče je i više nego dovoljan razlog za lični i emotivni doživljaj koji se odigrava na filmu i u nama. Biti srećan ili ne? Od čega zavisi sreća? Pitanje je. Da li su je glavni likovi iz "Angst essen Seele auf" nasli, ne znamo, ali sigurno vredi pogledati i podsetiti se da još uvek imamo pitanja i prigušene snove.

Srđan Mitrović 09:47 12.06.2007

marijana

hvala ti.

Ivan Bevc 09:25 12.06.2007

Srđane,

svaka čast na ovom omažu velikanu. Nemački film je 70tih bio jedan od najboljih na svetu, spomenuti autori su, međutim ubrzo nestali iz žiže, sa delimičnim izuzetkom Vendersa koji je, po meni, od druge polovine filma Do kraja sveta postao negledljiv. Šlendorf i Hercog su u svojim američkim fazama tek senke onih autora...

Mada, prvo Tikver, a sada i Donersmark (Životi drugih) vraćaju nadu da ćemo ponovo uživati gledajući filmove koji nisu na engleskom

Mene je u stvari ošinula činjenica da je Fazbinder imao samo 37 godina kada je umro...a toliko toga je stvorio i doživeo...prava rock zvezda (mada one umiru sa 27)....da ne spominjem činjenicu da imam samo 2 godine manje nego on tada... a gde sam bio, šta sam (u)radio?

www.ivanbevc.blogspot.com

Srđan Mitrović 09:50 12.06.2007

ivane

u ja se nadam da dolaze bolji dani nemačkog filma. "Život drugih" spada u najbolje filmove koje sam gledao ove godine.
Nekako autori u srbiji su uvek mladi. Ja gde god idem, predstavljaju me kao mladog autora.
A kad pomislim da je Orson Vels režirao "Građanina Kejna" sa 26 godina, gde smo onda mi?

Ivan Bevc 10:29 12.06.2007

Re: ivane

sve znam Srđane, ali to su redovni nusprodukti odloženog sazrevanja generacija koje su izgubile deceniju...doduše, mnogi to koriste i kao izgovor za sopstvenu lenjost, ali fakat je da su mnogi talentovani ljudi ozbiljno oštećeni.

Zato skidam kapu svakom ko ovde nešto uradi...klinci koji su napravili Šejtanovog ratnika su carevi, na primer.

www.ivanbevc.blogspot.com

Srđan Mitrović 10:36 12.06.2007

Re: ivane

meni je drago da se pojavila čitava generacija klinaca kojima nije "glupo" da snimaju film na DV-ju, koji ne čekaju Spilberga i 35mm traku. pogotovo mi je drago što se ti klinci (a neki su i naših godina) bave horor filmom. Imali smo sreće da dosta tih radova relativno skoro visdimo u Domu omladine. Ja se ovih dana spremam za akciju prikupljanja ovih kratkih horor filmova kako bih napravio selekciju za festival fantastičnog filma u Briselu sledeće godine. Mislim da je red da im se pruži šansa.

Ivan Bevc 11:11 12.06.2007

Re: ivane

to je super vest! Imamo brdo klinaca koji razmisljaju i delaju skroz kao u anima crtanom filmu, odrasli su samoobrazujuci se i rezultati ce tek stici...jos kada bi imali podrsku nadleznih... za novac odobren Dragojevicu za Azdahu moglo je da bude snimljeno 10-15 nizebudzetnih filmova mladih autora...al ajde, Srdjan Dragojevic jos i nekako, al kad vidim ko sve stalno dobija novac za snimanje uvek istovetno besmislenih filmova (sifra: Smoki/Koljevic/Milosavljevic....dopisite sami) uhvati me muka.

www.ivanbevc.blogspot.com

dunjica 15:02 12.06.2007

Re: "Život drugih"

je romantizirana, nostalgična slika jednog zločinačkog režima. Mnogi svjedoci mi rekoše da grižnje savjesti kod sluga i službenika StaSija gotovo nemoguće da je bilo. Bila je potrebna potpuna uvjerenost da se radi za ispravnu "stvar".

Utoliko je "Das Leben der Anderen" jedna priča, napravljena na podilazi DDR-nostalgiji, ili barem ublaži sjećanja, ali i da bi (moja oretpostavka) bila lakša za probavu gledalaca izvan Njemačke.

vladimir petrovic 11:31 12.06.2007

Nije bio homoseksualac, vec je bio i homoseksualac

Hocu kratko da prokomentarisem vase reci: "Bio je i glumac, snimatelj, kompozitor, dizajner, montažer, producent i menadžer. Otvoreno je bio homoseksualac, ženio se dva puta, optuživali su ga da je antikomunista, šovinista, antisemita, čak i da je homofobičan. U svakom slučaju bio je "enfant terrible" evropskog filma.
Postoji ljudi koji pridaju vaznosti Fasbinderovoj seksualnoj preferenciji, isticuci cesto u prvi plan da je on bio homoseksualac. Zato ja kazem: On nije bio homoseksualac, nego je bio i homoseksualac, dakle bio je covek i umetnik, a nekako usputno i homoseksualac, ali ne sme se toj cinjenici pridati preveliki znacaj, pa da ispadne da je to bilo kod njega najvaznije, a nije, premda je bilo od znacaja.

Rip Kirbi 13:52 12.06.2007

Ne znam tačno zašto...

ali od mnogih Fazbinderovih filmova koje sam gledao, najveći utisak na mene ostavili su "Lola" i "Gorke suze Petre fon Kant".

Prvi film je neka vrsta "Plavog anđela", ovog puta u posleratnoj Nemačkoj, a drugi sjajna psihološka drama, mada izgleda kao "snimljeno pozorište".

Ostao mi je još u sećanju film "Svi drugi se zovu Ali", sa provokativnom temom (ljubav stare Nemice i mladog Arapina), koji nije među najboljima.

"Berlin Aleksanderplac" nisam gledao - bio sam dete. Sećam se samo neke mračne atmosfere, koja je izbijala iz slika.

Srđan Mitrović 14:40 12.06.2007

Re: Ne znam tačno zašto...

kad kažeš "plavi anđeo", ja pomislim na Marlenu.

Pedja Rafailovic 17:20 12.06.2007

Sjajan post, Srdjane

Setih se FEST-a ('79 ili '80). Bili smo klinci, gimnazijalci, cekali u redovima za karte u tadasnjem "svetskom cudu"- Sava Centru. Skoro sve karte su bile razgrabljene, osim za "Bracni zivot Marije Braun"...
Sala je bila poluprazna, film odlican, a nama, klincima nije bilo jasno zasto nema publike. Na kraju je ovaj film bio proglasen za najbolji film FEST-a te godine :))

Nemacki film (generalno, i evropski) neopravdano slabo je zastupljen kod nas, pogotovo na TV kanalima. Ako mogu da nam ispiraju mozak raznoraznim americkim smecem B i C produkcije, zasto ne repriziraju barem, npr. Fazbinderovu trilogiju? Neko pomenu "Berlin Alexanderplatz"? Geteov Institut u Beogradu redovno, vec godinama ima sjajne filmske cikluse, ali njihova sala je malog kapaciteta i nije svima dostupna (nedavno je i ostecena u pozaru). Potrebno je samo malo sluha u pogledu uredjivacke politike filmskih programa televizijskih kuca... ali to je tema za novi post (mozda ovog dugog toplog leta).

dunjica 17:40 12.06.2007

Die Sprache

Kada čujem nadsinhroniziranog Fassbindera (mislim na njegove filmove), čupam kosu i isključujem aparat.

Fassbinderovi filmovi imaju poetiku koja idealno korespondira sa senzibilitetom njemačkog jezika, a njemački, opet, savršeno paše uz opčinjujuću distanciranost retorike njegovih junakinja i junaka. (npr. Die bitteren Traenen der Petra von Kant)

Radojicic 17:47 12.06.2007

Re: Die Sprache

ako se dobro secam u Nemackoj sinkuju sve filmove

dunjica 18:44 12.06.2007

Re: Radojčić

da, istina je, na mainstream kanalima SVE. "Arte" i još neki lokalni (rbb npr.) nude ponekad filmove u originalu.

Što se tiče kino-projekcija, moguće je filmove gledati u originalu, prije svega u većim gradovima, u programskim kinima (posebno filmove manje poznatih kinematografija) i kinima specijaliziranim za prikazivanje filmova s engl. govornog područja.

To sinkroniziranje filmova će vjerojatno biti na kraju jedina stvar koju u Njemačkoj NIKADA neću moći prihvatiti i prestati "meckern".

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Srđan Mitrović

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi