Старачки менталитет

Особине оваквог стања духа су: смањење круга интереса, пад радозналости, понашање искључиво по устаљеном моделу без погледа у непознато, страх од новог, крутост у начину размишљања, одуговлачење при доношењу одлука, неупуштање у икакве ризике, уходан ритам свакодневних активности, сужавање круга пријатеља, па и родбинских веза...

Једино што стварно помаже је промена филозофског приступа животу, ослањање на преостале животне способности, дружење с младим и по природи оптимистичним светом, задржавање интереса за околину до крајњих граница, физички контакти...

Imam zadovoljstvo da prenesem fenomenalan tekst genijalnog Petra Bokuna.

Да израз „млади старац" није таутологија одавно се зна. Mање је познато, међутим, да постоје читава раздобља у историји човечанства која су обележена особинама старачког менталитета. Управо пролазимо кроз један такав период. Особине оваквог стања духа су: смањење круга интереса, пад радозналости, понашање искључиво по устаљеном моделу без погледа у непознато, страх од новог, крутост у начину размишљања, одуговлачење при доношењу одлука, неупуштање у икакве ризике, уходан ритам свакодневних активности, сужавање круга пријатеља, па и родбинских веза, страх од уласка у нова познанства, сумњичавост према непознатим особама али и према ближњима, подозривост при предлозима за промену стања ма како добронамерни били, шкртост и при свакодневним неопходним издацима, све чешће окретање у „бољу прошлост" која поприма све идеализиранију форму, а све гласније рогоборење, бронтулање, па и цинични осврти на актуелне догађаје.

Такво стање духа од утицаја је на физички изглед човека. Преко лица прерано остарелих душа не прелази осмех, њихове очи не зраче сјајем радозналости, брзина рефлекса се смањује, корак је све краћи. Такве особе се осећају некомплетнима ако са собом немају наочаре, кишобран, штап, кутије лекова, појас преко бубрега, капу или слушни апарат. Све им је подређено, до степена хипохондрије у чувању преосталог здравља. О својој опстипацији (затвору) спремни су сатима разглабати. Из егоцентричности произлази шкртост, уцењивачки однос према наследницима, јер се тестаменти пишу кад је душа у носу. Пословни подухвати су већ давно иза њих, све се своди на ишчекивање поштара с пензијом у коју су најчешће прерано ушли. Супруге су одавно претворили у покорне слушкиње њихових наводно здравствених проблема. Због страха од смрти, који је у позадини многих душевних манифестација, погодни су за све врсте манипулатора који им продају многобројна средства за подмлађивање, одржавање здравља, спречавање старења, наводно делотворне оријенталне супстанце. Шарлатани под видом оригиналних произвођача фармацеутских препарата који „сигурно" делују заузели су већ сада 50 одсто стелажа у апотекама. Упркос до параноидности изоштреног опреза у свакодневном животу, диспропорционално су лаковерни кад је било који облик побољшања њиховог стања у питању.

Резигнација која из таквог става према животу произлази додатно их онеспособљује да уживају у радостима живота. Сексуална активност и у младости подразумева одређени степен лакомислености и релаксације, што је за њих мисао из плусквамперфекта. Старачки менталитет је као стање кад упаднете у бунар али никако да погледате горе, где сунце још сја и звезде су на небу. Опасност од оваквог стања и консекутивног понашања лежи у његовој сугестибилности, подложности ширењу негативних вести (смањиће пензије, поскупеће ово и оно...), што додатно уверава особе с таквим склоностима да поверују у безизлазност свог стања и спирални пут у ништавило. Као да се путем самозаваравања желе уверити да „овај живот није вредан живљења" олакшавајући тако болност неминовног одласка из ове, како су религиозни манипулатори давно рекли, „долине суза".

Медицински модел изласка из тог стања није нарочито ефикасан, мада је веома проширен. Антидепресиви, као и други психоактивни лекови могу помоћи тек нешто више од плацеба. Једино што стварно помаже је промена филозофског приступа животу, ослањање на преостале животне способности, дружење с младим и по природи оптимистичним светом, задржавање интереса за околину до крајњих граница, физички контакти - од полних односа до напорног рада докле се год може, неподлегање владајућем нихилизму који шире властодршци широм света који катастрофичним предвиђањима и повременим паникама држе масе све старијег човечанства у покорности. У садашњем тренутку старачки менталитет је у власти енормних количина новца и власти, својим нечињењем и затварањем очију пред очигледним промашајима довео је до развоја финансијског краха берзе, неповерења у банкарски систем, одласка у провалију читавих држава. Људи се почињу ирационално, инстинктивно понашати, скупљајући се у групе (демонстрације, штрајкови).

Док је живот кратко трајао сенати у Риму, или, како ће се понеки југоносталгичар сетити, Савет федерације, имали су неког смисла, али данас млади старци на власти болују од српског синдрома, то јест не слушају паметне савете.

Autor: Petar Bokun

Izvor: Politika