Fond za razvoj

MUP Srbije je uhapsio službenika Fonda za razvoj i još šest osoba zbog malverzacija s kreditima Fonda za razvoj koji su bili namenjeni privrednicima.

Isto kao što je komunizam bio dobar u teoriji, ali na žalost propao u praksi (po zagovornicima zbog toga što čovek još uvek nije dostigao taj nivo svesti), isto važi za državne službenike koji investiraju novac poreskih obveznika u privredu. Zvuči super. Samo sistemski ne radi. Niti će ikada moći sistemski da radi.

Fond za razvoj "raspolaže" sa više od pola milijarde evra novca poreskih obveznika. Novac "investiraju" državni službenici po "programima" koje prave političari. I uvek je služio i danas služi za političke projekte i izbore. Na papiru služi razvoju nerazvijenih, pomoći privrednicima, startup kreditima za početnike itd. U praksi služi za sve i svašta. Od kredita društvenim preduzećima u večitom restrukturiranju da zakrpe rupe u nepovezanom stažu "zaposlenih", od kredita "privrednicima" sa poslovnim planovima koji ne zadovoljavaju ni najosnovnije zahteve analize tržišta i konkurentnosti, kredita koje dobijaju oni sa odličnim vezama, pa sve do ovih kredita za letovanje koje je na našu sreću MUP prekinuo.

Nikada niko ne meri efekte tih pola milijarde evra (to je 500.000.000 €) niti nekome pada na pamet da se time bavi.

Državni službenici ne umeju da investiraju, niti će ikada umeti. Nisu njihove pare. Kada neko investira svoje pare, deset puta meri, a jednom seče. A onda se brine za svoju investiciju. Svakodnevno.

Državni službenici ne umeju da investiraju nigde u svetu. Ni u najrazvijenijim zemljama. Fondovi slični našem Fondu za razvoj su vic i u Kanadi. I tamo služe političarima da se slikaju i pričaju priče. Nikakvih pozitivnih efekata po društvo i ekonomiju od njih nema. Umesto efekata, postoje razne šeme kako se do tih kredita dolazi. Postoje provereni ljudi koji vas uvode kod proverenih državnih službenika, investitora i evaluatora. Ti isti provereni ljudi vam pomažu da pišete poslovne planove koji se dopadaju državnim službenicima/investitorima. Oni znaju kako. I tako dolazite do povoljnih sredstava. Od tih sredstava, poreski obveznici nemaju ništa. Imaju političari i vi, odnosno vaša firma. Govorim iz iskustva i iz prve ruke.

Ta ista Kanada ima i razne programe za primenjenu nauku u privredi. I tu je ista šema. Isti ljudi. Isti programi. I ponovo, ni nauka ni poreski obevznici nikakve koristi nemaju. Imaju političari i vi, odnosno vaša firma. Govorim iz iskustva i iz prve ruke.

I niko ne meri uspešnost ovih programa. Niti njihove efekte. Ni u Kanadi. Pa kada je recesija, ovi programi se seku, jer svi znaju da ničemu ne služe. A kada ima novca, onda se on rasipa i na ovakve stvari. Razlika u Srbiji je samo da je to kod nas obratno. Kod nas se na ovakve programe arči više novca kad je kriza. Pod parolom da je u ovome spas. Moja pretpostavka bi bila da su u vreme krize svi ostali izvori finasiranja presušili. Bolje išta ...

Kada sam se vratio u Srbiju pre 4 godine, radio sam sa ministarstvom nauke na podršci inovacijama u Srbiji. Imam dosta iskustva u pokretanju i gradnji kompanija baziranih na inovacijama, i dosta iskustva sa svim fazama rasta i finansiranjem koje mora da prati rast takvih kompanija. Inače rasta kompanije neće ni biti. Finansijska industrija koja se ovim bavi u Americi (i Kanadi) se zove Venture Capital industrija. Mi smo te Venture Capital fondove preveli kao: Fondovi rizičnog kapitala. I nije neki prevod, ali za bolji ne znam. A i odomaćio se pomalo.

Ni Venture Capital fondovi nisu monolitni, već se fokusiraju na razne faze rasta. Pa tako imate:
- Inicijalnu fazu (fazu garaže)- Seed fondovi, angel investitori, inkubatori, sopstvena sredstva
- Ranu fazu - Early VC fondovi
- Fazu rasta - VC fondovi
- IPO fazu - izlazak na berzu.
Nemam nameru da u ovom tekstu to detaljnije obrazlažem. Jedna faza hrani drugu. O ovome sam i pisao nešto ranije.

Moj rad je počeo sa idejom da pokrenem prvi Early stage VC fond u Srbiji. Kada pravite investicioni fond, i za njega pišete poslovni plan kao i za svaki drugi poslovni poduhvat. Poslovni plan ovakvog fonda mora da ima konstantan priliv poslovnih planova inovatora od kojih će odabirati njabolje i u njih investirati. Tako da sam od toga i krenuo. Za rani VC fond, izvor projekata su seed fondovi. A Seed fondovima, izvor su sami inovatori. Gde da nađete inovatore u Srbiji?

To me je dovelo do ministarstva nauke. Pošto inovatori u Srbiji nemaju nikoga drugog da mu se obrate za investiciju (banke ne finansriaju njihove projekte, ne samo kod nas nego nigde u svetu), okupljaju se oko ministarstva nauke. A ministarsto nauke je u to vreme, a i danas, inovatore kanalisalo kroz program Najbolje tehnološke inovacije, odnosno godišnjeg takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju. Program je bio, i danas je, veoma vredan i dobar početak i pokušaj. Uključio sam se projekat i kao recenzent i kao predavač na treninzima o tome kako se pišu poslovni planovi.

Na žalost, jalov je. Nakon što pobedite, ili budete drugi, ili treći, ili deseti, nema ništa posle. Dobijete neku kintu i kraj. Ovaj komentar o jalovosti nije nikakva kritika ljudi koji su osmislili tamičenje i koji na njemu rade. I dalje u programu učestvujem kao recenzent. Međutim.

U cilju prevazilaženja jalovosti, ministarstvu sam predložio program sličan programu koji je država Izrael sprovela početkom devedesetih godina prošlog veka. Ime projekta je Yozma. Ovaj program je najzaslužniji za kreiranje hi-tech industrije u Izraelu u periodu od 15 godina.

Ukratko, suština projekta je da država ne daje kredite, niti investira direktno u komapanije, već da umesto toga kreira fond fondova. Taj fond fondova investira u privatne Venture Capital fondove, koji onda investiraju u kompanije. Čitav koncept je osmislio Yigal Erlich koji je bio CTO Izraelske države krajem osamdesetih. Njegov zadatak je bio kreiranje hi-tech industrije u Izraelu. U tom vreme Izrael nije imao hi-tech industriju. U svojoj analizi on se prvo okrenuo Americi i postavio pitanje: zbog čega inovacije uspevaju u Americi, a u ostatku sveta, not so much. Odgovor je bio (pojednostavljno govoreći naravno) je: u Americi postoji deo finansijske industrije koji služi inovacijama. Venture Capital industrija. Njihov poslovni model je da odabire uspešne tehnologije i inovatore i da im finansijski i na sve druge načine pomaže da postanu uspešni i veliki. Mnoge velike kompanije u svetu koje su zasnovane na inovacijama je iznedrila ova industrija. Iznedrila, jer mladi inovatori malo znaju o tome kako se prave kompanije. Treba im pomoć. Treba neko da ih uputi i kanališe njihovu energiju. A za to vam treba iskustvo.

Pošto državni službenici ne umeju ni da daju dobre kredite, a kamo li da investiraju u kapital kompanija, jer niti umeju da odaberu niti posle umeju da nadziru i prate, umesto toga, ideja je da se novac investira u VC fondove koji će onda taj novac poreskih oveznika, zajedno sa svojim novcem, investirati u komapnije, vršiti odabir i svakodnevno voditi računa o svojoj investiciji. Kako je državni novac zaštićen? Pošto država daje "samo" trećinu kapitala tih fondova, ostale dve trećine su privatan novac velikih kompanija, banaka, bogatih pojedinaca. A oni vode računa o svom novcu.

Sa istom argumentacijom sam pokušao da napravim istu stvar kod nas. Yigal Erlich je dao punu podršku i bio je spreman da učestvuje u projektu i prenese nam sva Izraelska iskkustva. Veliki ljudi se raduju uspehu drugih ljudi. Samo je bio malo skeptičan da će naša država to prihvatiti. Ja sam ga uveravao da greši.

Napisah projektni plan, odbranih plan ispred državne komisije sastavljene od svih relevantnih ministarstava, odobrismo sredstva, doduše jedna desetina traženih sredstava, a i plan je morao da se razvodni jer niko nije imao iskustva sa ovakvim stvarima, ali je još uvek bio prepoznatljiv i ... Pade vlada.  Onda poče nova vlada, a novi ministar ... I onda pade još jedna vlada, a novi ministar ...

Projekat sam davno napustio. Odmah nakon pada prve vlade. A sa njim i stvaranje Venture Capital fonda. Jer nema osnovne pretpostavke za stvaranje fonda: priliv kvalitetnih poslovnih planova i inovatora koji stoje iza njih, koji poznaju ne samo tehnologiju već i tržište i znaju šta hoće. Yigal Erlich je razumeo. Bilo mu je žao, ali već je sve to video na drugim mestima. To što je Izrael od poljoprivredne zemlje na početku devedesetih postao hi-tech industrija, to očigledno nije od nekog velikog interesa. Naša objašnjenja su: to je sigurno od vojne industrije, nekih tajnih američkih fondova itd. Jer naša ideja ekonomskog razvoja je teorija sise: ekonomski razvoj počinje sa pronalaženjem sise. Najnovija sisa kod nas su pristupni EU fondovi.

Sreća naša, umesto svih ovih gluposti imamo Fond za razvoj i razne subvecnionisane kredite za sve i svašta. A i nepotrebni pokrajinski administratori imaju svoje ideje za razvojnu banku, pa čak i razvojnu banku u Hrvatskoj. Kad je bal nek' je maskenbal.