Ravna zemlja Nizozemska

PS: Hvala na svim doprinosima. Da razjasnim termin Skandinavija na pertinentno pitanje "fropiusa".  Dok je tačno da Skandinaviju sačinjavaju Norveška, Švedska i Danska, Finska, pa čak i Estonija se često takodje smatraju delom Skandinavije iz istorijsko, kulturoloških, političkih i ekonomskih razloga. Isto se odnosi na termin "nordijske zemlje" koji se odnosi na Norvešku, Švedsku, Dansku ali i Finsku i Island kao "pridružene" teritorije. Dok su švedski, danski i norveški jezici iste lingvističke grupe, finski je za sebe (Finno-Lapic) deo uralske grupe jezika.

Jel' ima zemlje na svetu sa više vode i kanala od Holandije? Teško. Holandija u osnovi pluta.

Jel' ima zemalja koje su iskusnije, visprenije, otvorenije, pa i drčnije od Nizozemske? Odnosno naroda drčnijih od holandjana koji baš nemaju dlake na jeziku? Teško. 

Možda tu postoji neka čudna, perverzna korelacija u Evropi izmedju  veličine zemlje i njene motivacije da uspe. Švajcarska je postala finansijska sila, od čega? Holandija je postala kolonijalna sila, od čega? Slovenija je postala uspešna država, od šega? Prst na čelo, čitaoče...

U svakom slučaju Nizozemska, ili te Holandija, prosperira. Treba izmisliti gvint - Holandjani su izmislili svoju nišu već vekovima - u trgovini, finansijama, slikarima, delft keramici i lalama. U dvadestom veku su komercijalizovali i uspešno prodali medjunarodno pravosudje (i bogme zatvore) za šta kod srba nisu postali ništa popularniji, a naročito nakon mišljenja o Kosovu...Švajcarci su usavršili banke, skijanje uz  jodlanje, čokoladu, fondu od sira i skupi turizam...Slovenci su izdumali kako da budu bolji i pametniji od svih u regionu i zavladaju balkanskim tržištem...

To se zove strateško planiranje malih država. Ali ih ipak nešto povezuje - rad, rad i samo rad (ako mislite da sam zadrti komunista ili pak fašista varate se). Kunst je u jasnoj ideji, osmišljenoj strategiji, pregovaračkom smislu, društvenoj koheziji (što nije teško u malim državama), konsensusu oko osnovnih ekonomskih interesa i fleksibilnosti u brzom prešaltavanju da bi se savladale prepreke ili iskoristtile nove mogućnosti.

A nacionalni ponos i identitet deluju kao prećutna, neprikosnovena okosnica i potka - to se podrazumeva, kao i prefinjeni patriotizam (osim na fudbalskim utakmicama). Zašto prefinjeni? Zato što se susedima nikada ne nabija na nos! Kod nas je obrnuto - nacionalni ponos, identitet i dostojanstvo (omiljena reč) na sva zvona a onda ćemo definisati  dugoročni nacionalni interes, koji nužno ne mora biti strateški ali trenutačno izgledno najbolji. Zaboravi širu perspektivu. Kod ovih gornjih je to bar konstanta - vlade došle, vlade ošle, a mi, kažu holandjani, švajcarci, slovenci izdurali, postojani kano klisurine. 

Holandska krajlica nikome ne smeta- što je loza starija tim je manje napadna jer to vam je kao i sa „novim" i „starim" bogatašima... Holandjani je vole. Holandska zastava je takodje skromna, „obična" i  jednostavna - uspravne pruge plave, bele i crvene boje. Nema grba.  A kod nas i crnogoraca, bez obzira što nemamo ustavnu (ili bilo kakvu) monarhiju i što smo republike na sred zastava se nalazi monarhistički grb. Kao i kod rusa i albanaca.Orlova koliko te volja i u svim „samo nama svojstvenim" izdanjima! Kažemo - to je naša proslost i naše obelešje... Fine. Ali kakvo je naše dvadesetprvovekovno obeležje?  Oglasi se i odredi se čitaoče! Ali unapred, a ne unatraške.

Kada se,  zahvaljujući opšte državnoj konfuziji i uz prećutno, neustavno/nezakonito, odobravanje g.dina Miloževića počeo vraćati ostatak kraljevske porodice u domovinu, najveći dobitak je bio za srbe „povraćaj istorije i nacionalnog srpskog ponosa" i napokon mogućnost da i mi, drevni srbi, možemo u žutoj štampi tračati o kraljevskoj porodici ili pak je veličati „adanja style". Na kraju krajeva, nismo mi makar ko! The King is dead, long live the King; le roi est mort, vive le roi...(kralj je mrtav, živeo kralj).

Pa kada prestanem da se čudim holandskoj kraljevskoj prizemnosti i uzdržanosti, ne mogu se načuditi holandskim parkovima, uredno zasadjenim alejama i rondelama lala i sitnog cveća, pokošenoj travi, neopisivo velikim crvenim bulkama. Rad, rad i samo rad...

Medjutim, stvari nikada nisu jednostavne. Prijateljica je htela da zasadi cveće na balkonu i potražila je u telefonskom imeniku gde ima baštovanski centar (garden center). Našla je adresu najbližu njoj i odfurala se bicikom da kupi cveće. Nadje broj kuće, i zazvoni. Nakon malo čekanja na kapidžik izadje razbarušeni bosonogi mladić. Moja draga prijateljica tek tada shvati gde je došla - zapahne je miris marihuane a u dvorištu društvo duva. Stigla na pogrešno mesto! Pa i to je Holandija. Al' čitaoče nemoj da ti ovo dā neke ideje ili podstakne na makar šta...javno objavljujem da ne preuzimam odgovornost.

Lepo vreme pa se odbiciklam do mora i plaže u Sheveningenu (srbi, hrvati, bosanci i ostali u sheveningenskom zatvoru samo mirišu to severno more) a ono čovek do čoveka, kuče do kučeta, zmaj do zmaja viori se na vetru, serfer do serfera. Morski miris meša se sa mirisom pržene ribe, ali svi uživaju u to malo sunca. Pravi letnji raspored sunca i oblaka, vetra i zavetrine, baba i deda, dece i roditelja, turista i starosedeoca. Očevi nemilosrdno voze decu na biciklima, u prikolicima i na štanglama i niko se ne uzbudjuje, jer ne samo da postoje lenije za bicikliste, već i za pešake! Uredno.

Nakon što mi se jedan deo guzice (onaj što nije bio na suncu) smrznuo od hladnog severnomorskog vetrićka, koga je teško zaobići, odlučih da nešto prezalogajim. Opet francuski roze, hladan kako treba. Sveže ostrige na pet načina - natur (samo otvorene i sa sopstvenom morskom vodom), sa sitnim lukom, sirćetom i bosiljkom, sa kečapom i hrenom, sa sitno seckanim sirom i komadićima pržene slanine, sa jakim japanskim wasabi senfom...A onda ostrige na žaru sa istim tim začinima, pa pohovane ribice, kolutovi liganja, škampi. Baš nemam mere. Ali, mere mi, ostrige su bile sjajne. Za časak su me podsetile na ostrige u francuskoj za Božić, kada bi svako veče posle skijanja počinjalo šampanjcem i svežim ostrgiama koje su tog jutra stigle iz Bretanje. Čitaoče, javi ako hoćeš koji recept...

Boja holandskog neba i oblaka, kućice iz sedamnaestog veka, bašte - su slike za sebe ovekovečene u holandskoj prirodi i od holanskih slikara. Ta neverovatna vezanost, skoro paorska, za grudu i zemlju koju stalno povećavaju i pobedjuju, kao izvor svakodnevnog ljudskog života, daje dojam da holandjani, ako išta rade, onda stoje sa dve noge na zemlji. Možda su zato veliki rastom, jaki i rasni...

Do slušanja. Vaša globetrotterica.