Moj grad

Beograde, lopove, izvukoh ti nerešeno!

marco_de.manccini RSS / 09.08.2010. u 17:50
So you go, and you stand on your own 
And you leave on your own
And you go home
And you smile
And you want to read

Ha! Beo-grad, kako da ne. Prljav, ružan, u raspadu. I skroz siv, siv, siv. To mi je, kao klincu, uvek padalo na pamet kad bih izlazio iz železničke stanice. Utisku nije pomagao prolazak pored autobuske, izbegavajući šibicare, pa kroz park ispred Ekonomskog, izbegavajući pedofile, pa uz Kameničku, izbegavajući džeparoše i preskačući kore od lubenica, pa na sedamdesetdvojku. Jeste, moglo bi i na 601 odmah ispred železničke, ali su mi sve one bolnice, pošte, magacini i ostale zgrade u raspadu na Savskoj oduvek izgledale kao još gora opcija. 

Поменуо сам утисак. У суштини, није се радило о утиску. Град који ми је украо драгоцени део живота није имао никакве шансе.

Негде од своје девете године сам проводио по два до три месеца годишње у Београду, код оца, који је ту живео. Велики део лета и многе празнике.

* * *

Аутобус стаје код Блока 21. Ту је, одмах иза шест каплара, отац прво живео под киријом кад се доселио у Београд. Држао је једну собу у неком стану. Тамо сам био два пута. Прво с мајком, а потом сам. Због неког неспоразума око времена мог доласка отац ме није сачекао на железничкој. Не знајући о чему се ради, отишао сам пешице до стана, пронашавши некако Бранков Мост. Оца није било ни тамо. У међувремену је отишао на станицу да ме чека. Седео сам на прагу и чекао. Био је избезумљен кад је дошао. Што ниси сачекао - нисам знао шта бих - па ја сам полудео кад те није било из воза - па и ја сам полудео кад тебе није било на железничкој, … 

Испоставиће се да ће шетња улицама, одлазећи са једног места где ме нико није чекао на друго исто такво, бити управо начин на који ћу провести већи део свог времена у Београду.

Био је љут. Касније, много касније, је с поносом причао пријатељима да је његов син, са девет година, кад је по други пут у животу био у Београду, пешице са железничке отишао у стан на Новом Београду у којем је пре тога био само једном.

Линија која раздваја родитељску љутњу од поноса је крхка и нестална, а младост је не препознаје најбоље. Тако родитељи на крају ипак имају на шта бити поносни.

* * *

Аутобус се зауставља пред зградом СИВ-а. Уосталом, све су сиве. И зграда у Ивана Милутиновића где је мој отац радио у некаквом заступништву/продавници за аутомобиле и аутомобилске делове. Следеће лето сам провео тамо. Сваког јутра смо заједно ишли на посао. Ја нисам имао шта да радим тамо, на велико разочарење мог оца аутомобили и њихови делови ме нису занимали уопште. Играо сам фудбал понекад иза зграде са клинцима из тог краја. Кад би их мајке дозвале кући, ја сам одлазио да лутам, до Београђанке, до Ташмајдана, до Теразија, понекад и даље, па назад код оца на посао. Јели смо често код Ловца па кући, на Дорћол, двадесетчетворком. Сваки пут кад би аутобус ушао у Француску, отац би ми то значајно напоменуо. Француска улица, хеееј, није то мала ствар. 

Мислим да је ту негде почело. Он је јако волео Београд и желео је да га и ја заволим. Његов план је био да се сви ту преселимо. Мени је било сасвим добро у широкој породичној кући, далеко, на југу, с двориштем, огромном терасом и кајсијама. Шта смо ми тражили у том тамном собичку у некој страћари на Дорћолу никако нисам могао да докучим. Одупирао сам се како сам знао, јогунасто, дечачки, и потпуно затворио срце Београду и, посебно, Београђанима.

Можда је и незаинтересованост за аутомобиле била део те неке несвесне дечје стратегије. Ако се заинтересујем за те француске аутомобиле у очевом заступништву, можда се заинтересујем и за Француску улицу и онда … ко зна шта све може да буде. 

* * *

Аутобус поново стаје. Људи излазе и крећу ка својим становима, руку пуних кеса. Пролазе поред рекламе за стамбене кредите, не обраћајући пажњу. Када је у предузећу, крајем седамдесетих, после замене шупе на Дорћолу за подрум у Малом Мокром Лугу, па затим за подрум у Јове Илића, стигао на прво место на листи за стан отац се, уместо за стан на Новом Београду, макар и мали какав су му нудили, одлучио за кредит ”под изразито повољним условима”. Решио је да направимо своју својцату кућу на Трешњи, викенд насељу поред шуме на пола пута између торња на Авали и радара на Космају, на десет минута пешице од куће своје рођене сестре. Отац, дете сточара подно Динаре, и мајка, дете пољопривредника са Пчиње, су се радовали идеји куће на чистом ваздуху, далеко од гужве и буке, с баштом и воћњаком, али ја нисам. Рођеном и одраслом у граду нису ми требли ваздух и парадајз, требала ми је гужва и бука, шкрипа аутобуских кочница, хук непресушне реке људи и догађаја. 

Новац од кредита је био потрошен а да је једва и прва плоча била постављена. После тога се ритам градње свео на ”једна плата, једна врата”, а главни (и често једини) извођачи смо били отац, мајка и ја.

Београд и ја смо ревносно одржавали наше паралелне егзистенције. Један уз другог, годинама, понекад на пар дана, понекад и на пар месеци у цугу, премеравајући улице, књижаре и паркове данима, а да се нисам упознао нити поразговарао с никим. Знао сам милион и један кутак а да нисам знао како се зову. Имена ми нису служила ничему. Откуд знам како се зове пролаз од Кнез Михајлове поред Филозофског па према ПМФ-у? Мени је то био пролаз где сам куповао Алан Форд и Астерикс са плочника и ишао у ону фантастичну књижару одмах ту, десно, где се могло листати и копати по књигама сатима, где се могла попити кафа, па продужити листање док се не одабере следећа књига за понети кући. Док сам био у Београду концепти додељивања имена местима, мерења времена, планирања, заказивања, сусрета, нису постојали. Постојала је само бесконачна шетња од једног места на којем ме нико није чекао до другог истог таквог.

А отац, као да је знао за моје игнорисање београдске номенклатуре, се није предавао. Ово ти је Риге од Фере, Тадеуша Кошћушка, оно онде испред Техничких Факултета је споменик Николи Тесли, Бајлонова Пијаца, Црква Светог Марка, Народно Позориште, … Знаш, сине, шта симболизују она два споменика испред Скупштине? 

У Скупштину од коња не може се ући
још горе је што их нит’ можеш извући


Омиљене дестинације су постале књижара у СКЦ-у, подрумски део књижаре у Палати Албанија (где су биле стране књиге), књижара код Платоа или како се већ зове то место, и књижара код ПМФ-а. Кафа у Москви, паркић испод Теразија и поглед на реке код Победника.

* * *

Силазим одмах после Гандијеве. Лево, кроз пролаз између оних дугачких војвођанских кућа и башта иза њих, до једне од милион зграда у Блоку 63. Стан, на једанаестом, има само две собе и кухињу. Није био наш, али ту смо се коначно скрасили на дуже, док не завршимо кућу иза Авале, тамо близу тетке, исте оне којој је стан припадао. 

Кад сам одлазио за Београд, одлазио сам не остављајући мој телефон ником. Ни друговима, ни девојкама, ником. Пажљиво сам чувао своја два света потпуно одвојено. Ту сам, током петнаестак година, довлачио књиге из београдских књижара и, у тишини, читао. Гледао у плафон. Спремао најтеже испите.  

Али негде између девете и деветнаесте нешто се кренуло мењати. Почеле су да ми се допадају и неке друге ствари осим шетњи и књижара. Неке безазлене као радио програм, шпица дневника, она ”Нелетова”, Пекабелин сладолед, Себастијанова продавница, поглед на долину са терасе куће која је полако расла на Трешњи, парадајз још топао од сунца, … а неке много дубље. 

Потпун мир моје београдске оазе у којој телефон никада није звонио за мене, ништа се од мене није очекивало, нити је на мене чекало, непостојање времена, имена, плана, циља, трке, потпуна једноставност, готово калуђерски квалитет живота окренутог унутра, док око мене пулсира милион људи. Оно чиме сам се несвесно светио граду, укидање комуникације, враћало ми се стоструко и обогаћено кроз ентузијазам који сам јако добро осећао око себе. Не придавајући ни важност ни време покушају да изборим неко своје место, прожимали су ме ритам и енергија града, у неку руку много непосредније него да сам даноноћно копао рукама и ногама да се уклопим. А Београд у енергији и радости живота није оскудевао. Од непрестане потребе да се нешто покрене, да се нешто уради, да се нешто створи или догоди, до искричавих очију самосвојних Београђанки (избегавао максимално, јер је од искре до Француске улице само трептај, а пораз би био коначан и монументалан), увек је било вишка који се преливао на мене, вишка који ме држао још дуго по повратку у град који је био заиста мој. 

У једном граду сам живео, ишао у школе, излазио, дружио се, љубио, бивао вољен, бивао сломљен, а у другом био неприметан и обнављао се.

Боје су се вратиле.

* * *

Не пењем се у зграду. Нисам уопште сигуран ко сад живи тамо. После пар минута се враћам на станицу и поново чекам седамдесетдвојку. Ипак улазим у 601. Аутобус излази на аутопут. Некадашње Братство и Јединство.

Отприлике у време кад сам завршио факултет и кућа је коначно била завршена (под кровом, омалтерисана и с паркетом) и усељива завршило је и некадашње братство и јединство. Отац и ја смо, вољом закона, постали држављани различитих земаља. Књижаре су нестајале, па је чак и места за пешачење по тротоарима нестајало. Оцу су, на име излазне таксе, еуфемизма за једну од свакојаких варијанти безочног грабежа који је настао, на граници почели тражити немогуће суме да би нас посетио, а мени се у тај и такав Београд није више долазило. О селидби више није могло бити ни говора. 

* * *

Из аутобуса одлазим до кола, која ме чекају паркирана код железничке, улазим и возим на Трешњу. Проверавам да ли сам понео кључеве. За разлику од стана у Блоку 63, знам ко сад живи тамо. Нико.

* * *

Отисак који сам утиснуо у београдски асфалт је практично непостојећи. Осим књига и плоча које сам однео на југ, све сам оставио како сам и нашао (кућу иза Авале не рачунам, то и није Београд, видим пола Шумадије са терасе). С друге стране, отисак Београда на мене је био много већи него што сам икада планирао да допустим. И ако сам некада био љут на родитеље што су ме стално вукли ка Београду, временом се показало да је и линија која одваја љутњу деце од захвалности такође крхка и непостојана. Београд јесте украо велики део мог детињства и младости, али понешто сам и добио. И још имам. 

Мислим да смо нерешено.



Komentari (165)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

marco_de.manccini marco_de.manccini 17:50 09.08.2010

the smiths

marco_de.manccini marco_de.manccini 17:55 09.08.2010

белешке

Овај текст не би био написан да није обећан Кросоверу. Једном давно сам поменуо на блогу да је мој отац живео у Блоку 21 (а можда сам рекао и 23 - како рекох нисам баш поуздан што се тиче имена по Београду) а Кросовер се обрадовао и питао да објасним детаљније како смо то и кад били комшије. Тад сам обећао да ћу некад писати о свему томе. Како се види, баш и нисмо били комшије, јер сам ја у том стану био једном (још ако сам тад стварно рекао Блок 23, онда му ни мој тата није био комшија).

Такође, кад смо већ ту, овај текст рашчишћава неке од других недоумица које су се понекад стварале. Није важно другима, али јесте мени. На пример, поменуо сам једном ту кућу између Авале и Космаја, на шта је Макса реаговао да је то лепо место за одрастање. Одговорио сам и тад Макси да нисам тамо одрастао, али је сада ваљда јасније.

На блогу званом Промашај сам поменуо чекање аутобуса после школе на булевару преко пута Техничких Факултета и наш стан близу Рузвелтове. Све је то било тачно тако (осим што се Бојана и Симона нису тако звале), само није било у Београду. Има булевара, Техничких Факултета и Рузвелтових (па и Француских!) улица и другде.

На мом профилу од првих дана регистрације стоји да погрешно тумачите део који каже ”Математичка. ПМФ.”
Biljana 77 Biljana 77 18:05 09.08.2010

Re: белешке

Има булевара и Рузвелтових (па и Француских!) улица и другде.


Možda pogrešno tumačimo profil, ali pažljivo čitamo tekstove.
stari92 stari92 18:21 09.08.2010

u drugom neprimetan i obnavljao se (A-HA)

marco_de.manccini[/quote




marco_de.manccini marco_de.manccini 19:09 09.08.2010

Re: белешке

Biljana: Možda pogrešno tumačimo profil, ali pažljivo čitamo tekstove.

Marco: Можда је и незаинтересованост за аутомобиле био део

Још кад би их ја пажљиво писао.
Jukie Jukie 19:25 09.08.2010

Re: белешке

marco_de.manccini
На мом профилу од првих дана регистрације стоји да погрешно тумачите део који каже ”Математичка. ПМФ.”


Kad smo kod PMF, meni lepo piše u CV da sam završio Biološki fakultet u Beogradu, i onda su me SVUDA gde sam lično predavao CV pitali da li je to PMF (gledaju u onaj CV i čude se).

Ja im kažem "ne, Biološki fakultet u Beogradu, kao što piše".

"Ali, da li je to PMF?"

"Ne, PMF je u Novom Sadu, ovo je Biološki fakultet u Beogradu."

"Pa to je PMF!"

E pa hvala vam što ste mi objasnili, jer sam ja neuk posle šest godina studija verovao da se na PMF nisam nikada ni upisao niti sam i jedan dan tamo studirao. Znam naravno da se nekada davno taj BF odvojio od velikog beogradskog PMF, ali to je za mene ipak istorija. Kao što nisam studirao ni na Velikoj školi.

I tako na svakom mestu gde sam predavao CV. Onda na kraju kad su nas prošle godine prebacili sa strukovnih biroa Službe za nezapošljavanje na teritorijalne biroe (tj. sad se vodimo po opštinama), devojka na šalteru nije umela da pronađe gde ja biolog spadam tj. pod kojom šifrom treba da me vodi, pa je išla da pita šeficu da joj to pronađe u knjizi kodova.
marco_de.manccini marco_de.manccini 19:25 09.08.2010

Re: u drugom neprimetan i obnavljao se (A-HA)

aha.

(летос нисам могао да објасним једној клинки шта је то толико значајно око овог видеа. њен став је био ”чудна ми чуда”. панта реи је био у праву.)
crossover crossover 20:20 09.08.2010

Re: белешке

marco_de.manccini
а Кросовер се обрадовао и питао да објасним детаљније како смо то и кад били комшије.


Како се не бих обрадовао, ем смо били колеге, ем комшије, помислио сам - сигурно те знам. Уствари, у једном тренутку сам био потпуно уверен да те познајем. После сам се чудио шта сам то погрешно интерпретирао и шта се бре овај толико штекује, вероватно да сам га некад одрао на преферансу или у фудбалу па га је блам . Драго ми је ако сам макар мало крив за овај блог.
Да, рекао си Блок 23, стопосто сам сигуран
marco_de.manccini marco_de.manccini 20:38 09.08.2010

Re: белешке

Драго ми је ако сам макар мало крив за овај блог.

шта мало, кривица ти је потпуна (укључујући и штампарске грешке).
marco_de.manccini marco_de.manccini 00:24 10.08.2010

Re: белешке

Kao što nisam studirao ni na Velikoj školi.

како сам ја укапирао та Велика Школа није била за бацање. чим завршиш одмах запослење.
stari92 stari92 07:53 10.08.2010

za iz X u 1 treba,ponekad,za ubeđenje

marco_de.manccini

[url=http://ključ][/url]

stari92 stari92 08:49 10.08.2010

Re: za iz X u 1 treba,ponekad,za ubeđenje

stari92

marco_de.manccini[url=http://fr.ključ][/url]


stari92 stari92 08:57 10.08.2010

.. a , možda ..




(klonir'o Mi se comentar,pa da se ne baci))
stari92 stari92 09:02 10.08.2010

O5



* marco,translate na ћирилиЦу !
Biljana 77 Biljana 77 18:00 09.08.2010

Načekasmo se,

al' vredi.

marco_de.manccini marco_de.manccini 18:09 09.08.2010

Re: Načekasmo se,

ко сунце сјаш (родни граде ваш)
Biljana 77 Biljana 77 18:25 09.08.2010

Re: Načekasmo se,

родни граде ваш)

видим пола Шумадије са терасе
Tu smo mi, u prvoj polovini.
marco_de.manccini marco_de.manccini 18:38 09.08.2010

Re: Načekasmo se,

Знам, Биљо, да није ни твој, него ... ’нако.

Чији је да је, ја ставио под ”мој град”. Ако се ко љути, вратићу му га.
Biljana 77 Biljana 77 18:44 09.08.2010

Re: Načekasmo se,

да није ни твој

Ispade da je nekako pomalo svih nas... i naš.
borislavadespic borislavadespic 18:31 10.08.2010

Re: Načekasmo se,

Brankovina / Božiji ljudi

Pa šta ako mi se J. smejala. I ja sam njoj iako sam, ali više nego upola manje, učestvovala u prepadu u Pop-Lukinoj.
Ala nas je taj dobro procenio!
Drži neku autobusku kartu i kaže:
Ja sam iz Brankovine, bolestan mi brat, operisan na Kliničkom, za život se bori, a ja nemam para da se vratim. Evo, pogledajte – pa pokazuje kartu na kojoj sve lepo piše - treba mi 500 dinara.
J. je dala petsto, a ja, sumnjičava što se vraća i što ne ostane uz brata, samo (onih istorijskih) dvesta – za pljeskavicu.
Neka vas blagoslovi Desanka – a nama bilo krivo što nije pomenuo Matiju Nenadovića i, dakako, Ljubu, volimo ga zbog onog rđe nemačke, kamo klupa.
Zanete svežeučinjenim, na semaforu u Kralja Petra smo trućale o tome koliko puta smo ih pročitale i konstatovale kako dobro razlikujemo prave od lažnih. Naročito one koji na dolaznom BAS-u prave sačekuše i žickaju autobuske karte, a kažu vam da je to da bi od socijalnog izvukli koju kintu na ime putnih troškova za pratioca na skeniranje bubrega. Pa one kojima fali sto dinara, al ne za kartu do Banje Luke ili prtljag do Osijeka, nego za unuče. I za one koji tri dana nisu jeli, a dah ih odaje i brci im od bureka masni.
J. je ekspert za provaljivanje onih:
Izvinite, koliko je sati, porodila mi se bratanica.
A ja sam se hvalila kako ih provalim po akcentu i kako im očitam lekciju kad mi kažu:
– Ja sam izbjeglica iz Kosovske Mitrovice.
Jedan mi je Sarajlija, pošto sam ga, detaljno se upustivši u dijalekatsku parcelaciju, izgrdila, rekao:
A šta ako sam ja izbjegao u Mitrovicu!
Mene si našao, mislim se, pratim ja, bre, metanastazička kretanja prilježnije od ovih naših dijalektologa:
Ne biste imali redukciju jer biste bili iz Krajine!
Ne služi mi na čast, ali je istina da se trudim da me ne vuku za nos. Platim uvek onima koji rade. Uvek platim kada u subotu ujutru uplivam u Knez, a odatle neka Biljana platno beleše, pogotovo ako je kiša.
Platim kada rade. To me naučio čika S. Jednom davno, dakako u Knezu, kad je Piksi frulisao ispred ..., knjižare koje nema. Zagegao se, zarumeneo, zavukao ruku u džep i šapnuuo:
Moram da mu dam dinar!
Avramov. E-hej! To su onda pare bile.
A ne kao BMN.
On ima fond za semafore. On svima plaća. I onima što bi da čiste, pa im plati da ne očiste; i onima što bi da mu prodaju oglase, pa im plati da mu ne prodaju oglase; i onima što samo ispruže dlan. Jeste, bolje da im plati nego da mu u znak odmazde ubljuzgaju šoferku, ali pre će biti da se plaši onih njihovih kletvi.
KC plaća da ćute u troli. I svađa se sa gospođama koje ih ućutkuju, a neće da im plate da bi ućutali. Boli me glava, molim te, molim te, nemoj da pevaš – pa izvadi hiljadarku. Bolje da je išao taksijem.
Neću da me ispsuju kao J. kada samo što je ne biju:
Šta da radim s dvajes dinara!
J. uvek loše proceni koliko.
Kažem joj:
Minimum je pedeset, inače si nagrabusila.
Onda se ona smeje za onih mojih 48. Jeste tako bilo: mlada narkomanka, registrovana, ušla mi u ofis i tražila četrdeset osam dindži, a ja je pitala što baš četrdeset osam.
Toliko mi fali da imam pedeset.
Hvalimo se, tako, danima kako smo naletele na pravog, davimo, ugušismo sve oko sebe, a onda nas E. pita:
A je li taj imao teget odelo, plavu košulju i bujnu sedu začešljanu kosu i je li vas sačekao kod apoteke Varoš kapija?
marco_de.manccini marco_de.manccini 23:49 10.08.2010

Re: Načekasmo se,

а знаш оно кад је нека жена на семафору пришла колима и кроз отворен прозор каже тугаљивим гласом ”дај ми добри човече 50 динара за дете” на шта се овај сажали и да, а она му тутне дете у руке и оде.
borislavadespic borislavadespic 07:26 11.08.2010

Re: Načekasmo se,

Ha! Divan vic za dobro jutro!
Moj drug BMN, onaj koji ima fond za semafore,ovo mora da pročita.
Tek, u istoj toj Pop-Lukinoj ordinira jedna sa dvoje dece ispred Prizme. Pravi sačekuše penzosima koji dolaze po aparate za pritisak i merenje nivoa šećera u krvi. S njom ide ovako:
- Daš mi neki dinar za decu, lepoto, krasoto, da ti Bog da sreću da ti da kakva li si ubava li si!Kako sam unapred napravila smorenu facu, lako mi je da slegnem ramenima:
- Nemam, na žalost - i gledam u mobilni.
- Au, sestro, a kaži mi bar koliko je sati!
-
Pet i sedam - uvek isti odgovor na isto pitanje.
niccolo niccolo 18:02 09.08.2010

Znači

Мислим да смо нерешено

produžetci
marco_de.manccini marco_de.manccini 18:11 09.08.2010

Re: Znači

produžetci


гле њега, брзомислећег, није лоша идеја, али тешко. јесте да још имам ону кућу, али мени ни држављанство не следује.
antioksidant antioksidant 19:54 09.08.2010

Re: Znači

али мени ни држављанство не следује.

даћу ти ја шумадијско а за нови београд се снађи код неког другог
marco_de.manccini marco_de.manccini 20:44 09.08.2010

Re: Znači

ма она кућа је пре у шумадији него на новом београду, тако да ми је шумадијско држављанство потребније.
bauer. bauer. 01:51 10.08.2010

Re: Znači

јесте да још имам ону кућу, али мени ни држављанство не следује.

Mislim da je po medijima bilo reči da će srpsko državljanstvo moći da dobije svako ko govori srpski, nisam siguran. Nije zgorega probati, to mesto na Trešnji bi moglo biti interesantan kutak, nekada u penziji.

Meni se, nekako, skockalo, da su mi u lepoj uspomeni ostali i gradovi u kojima sam živeo i u kojima sam učestalo letovao, pored svih njihovih nedostataka. Koliko me danas privlače neki novi, toliko bih se i onim potonjim rado vratio, čini mi se. Nekima na duže, a nekima na kraće vreme. Drugim rečima, živeo bih u svima njima, kada bih mogao.
marco_de.manccini marco_de.manccini 02:01 10.08.2010

Re: Znači

Mislim da je po medijima bilo reči da će srpsko državljanstvo moći da dobije svako ko govori srpski

значи нема наде ни за ЊКВ?
bauer. bauer. 02:36 10.08.2010

Re: Znači

on ima pedigre.
marco_de.manccini marco_de.manccini 04:00 10.08.2010

Re: Znači

хеееј, па кад се већ гађамо с тим, нисам ни ја било ко, не заборави да сам од Манчини.
docsumann docsumann 15:48 10.08.2010

Re: Znači


Припадник српског народа који нема пребивалиште на територији Републике Србије има право да буде примљен у држављанство Републике Србије без отпуста из страног држављанства, ако је навршио 18 година живота и није му одузета пословна способност и ако поднесе писмену изјаву да Републику Србију смaтра својом државом

To bi bilo lijepo da CG vlast ne pravi probleme oko dvojnog državljanstva.

P.S. Marko pozdrav
antioksidant antioksidant 07:47 11.08.2010

Re: Znači

To bi bilo lijepo da CG vlast ne pravi probleme oko dvojnog državljanstva.

nije lepo a ni covecanski
to prvo
a drugo, postoje 2 nacina da se taj "problem" resi:
1 - da zaigras fudbal kao dragan dzajic
2- da se srpski zakoni pocnu primenjivati na teritoriji crne gore



salim se, meni je ova odredba zakona ..... (suzdrzacu se)
Domazet Domazet 18:11 09.08.2010

Ovo uopshte nije ...

...loshe. Pri tome ne mislim na The Smiths. Bozhe, proshlo je dvadesetpet godina od kako sam ih prvi put chuo...
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 18:39 09.08.2010

Re: Ovo uopshte nije ...

Doma, zaista imash neobichnu sklonost da napishesh neshto shto me uvek maksimalno iznenadi, i to traje godinama...

Bozhe, proshlo je dvadesetpet godina od kako sam ih prvi put chuo...
marco_de.manccini marco_de.manccini 18:41 09.08.2010

Re: Ovo uopshte nije ...

Ovo uopshte nije ... loshe.

нерешено, а?
jinks jinks 18:51 09.08.2010

...

Baš sam pre desetak minuta pričao kako zavidim onima koji mogu kad god požele da se prošetaju Beogradom (ko nema fiksno radno vreme, na primer, i kome najlepši deo dana ne protekne u firmi).

Danas sam uspeo (prvi dan odmora) da ukradem od Beograda najlepši deo dana i uživao sam svakog trenutka u tome.
marco_de.manccini marco_de.manccini 19:13 09.08.2010

Re: ...

кад је отац брзо после Ивана Милутиновића прешао да ради у Димитрија Туцовића више нисам ни одлазио код њега на посао. нису ми се допадале шетње одатле.
vishnja92 vishnja92 18:56 09.08.2010

hahm

pricao si ti i o tom stanu, jednom.
ne o tom prvom nego o ovom utisanom :)

hola
marco_de.manccini marco_de.manccini 19:12 09.08.2010

Re: hahm

свашта ја причам, изгледа. и, да, у праву си, сећам се да сам поменуо.

(мада, мислим да сам једном Реаниматору рекао Блок 65, а не 63)
marco_de.manccini marco_de.manccini 19:17 09.08.2010

и умало да заборавим.

Унфе, оно о концерту је такође скроз тачно. Обојица јесмо били на Азрином концерту октобра 1981. Само на оном мојем се појавио и Влатко као гост. У-та-та.
Unfuckable Unfuckable 20:10 09.08.2010

Re: и умало да заборавим.

dakle, obojica smo gledali Azru ali nismo videli isto: kod tebe Vlatko, kod mene neki klinac iz publike koji će ta 3 sumanuto otpevana minuta "Balkana" pamtiti do kraja života.
(i ne samo on, očigledno)
Pa posle nek' neko kaže da se sve najbolje dešava Beogradu

Još jedan mali prilog tezi da je Bregović besomučno krao ideje od Džonija: dve godine kasnije, dotični Vlatko mu je kao gost odsvirao par stvari na verovatno najboljem albumu u karijeri.
Mene baš onako kopka šta je mladi Vlatko odabrao da odsvira sa Džonijem - njihove energije u tom periodu razvoja su mi na prvi pogled poprilično nespojive.

Što se bloka 63 tiče, pod uslovom da nema još negde na svetu tih Novih Beograda - izgleda da smo jedno vreme bili komšije.
Mada su to u stvari bila različita vremena.

marco_de.manccini marco_de.manccini 20:35 09.08.2010

Re: и умало да заборавим.

ето, видиш, ти памтиш тачно шта је гост радио на твом концерту, а ја не памтим на мом. могуће је да си ипак добио упечатљивији перформанс.

а можда и има везе што си био сам, а ја сам био са мојом иваном мало ... дкхм ... деконцентрисан.

(а што се тиче слагања њих двојице, што се два скопљанца не би лако разумела и сложила?)
marco_de.manccini marco_de.manccini 21:15 09.08.2010

Re: и умало да заборавим.

pod uslovom da nema još negde na svetu tih Novih Beograda

ал’ смо данас у суптилном моду, умал’ да не приметим. нека, нека, само ти зезај.
Unfuckable Unfuckable 06:59 10.08.2010

Re: и умало да заборавим.

amajokbre, ništa ne paziš na času - to je bio samo mali i nevešti dodatak bravuri sa tvog profila koju si dešifrovao u par komentara.

ps: znam za jadac, Vlatko je iz Prilepa

ps2:
"Потпун мир моје београдске оазе у којој телефон никада није звонио за мене, ништа се од мене није очекивало, нити је на мене чекало, непостојање времена, имена, плана, циља, трке, потпуна једноставност, готово калуђерски квалитет живота окренутог унутра, док око мене живо пулсира милион људи. Оно чиме сам се несвесно светио граду, укидање комуникације, враћало ми се стоструко и обогаћено кроз ентузијазам коју сам јако добро осећао око себе. Не придавајући ни важност ни време покушају да изборим неко своје место, прожимали су ме ритам и енергија града, у неку руку много непосредније него да сам даноноћно копао рукама и ногама да се уклопим."

Da, to je To.
marco_de.manccini marco_de.manccini 07:26 10.08.2010

Re: и умало да заборавим.

pazim, pazim, zato sam i rekao da me suptilno zezaš (ako ima francuskih ulica i drugde, što ne bi bilo i novih beograda).

a ono s vlatkom si me skroz porazio. prilep???? nisam imao pojma.

i šta sad, štulic je skopljanac, a vlatko iz prilepa? još mi reci da je mladen iz zagreba.
Unfuckable Unfuckable 07:39 10.08.2010

Re: и умало да заборавим.

pa naravno, tajrad - kad već Beograda ima svuda naokolo, tek sa tim novotarijama treba biti na oprezu!
I pokojni Toše Proeski je iz Priliepa, pa ti vidi koliko tu ima dobrih muzičara po glavi stanovnika.
Ako mislimo na mladena, koji i nije mladen - pa zar on nije iz Ruskog cara?
I, da li uopšte mislimo?
marco_de.manccini marco_de.manccini 07:52 10.08.2010

Re: и умало да заборавим.

ne mislimo uopšte, to si dobro ukapirao. mladen i nije mladen, i to si dobro ukapirao. bre, ne moram više ni smislene rečenice da pišem.

(nekome je vreme za spavanje, očigledno.)
iris.davidovich iris.davidovich 15:56 10.08.2010

Re: и умало да заборавим.

Što se bloka 63 tiče, pod uslovom da nema još negde na svetu tih Novih Beograda - izgleda da smo jedno vreme bili komšije.
Mada su to u stvari bila različita vremena.

bili smo. to sto je bilo u razlicito vreme, ne znaci nista.
svi putevi idu preko 63.
marco_de.manccini marco_de.manccini 17:31 10.08.2010

Re: и умало да заборавим.

негде 1980-1995, с тим што сам избегавао мало тих последњих година.

не знам зашто ми је пало на памет, али тих последњих година, купио у истом дану и по истој цени пиво у Москви и јакну у продавници пар корака даље. јакна је била фантастична, пиво и тако и тако.
Unfuckable Unfuckable 20:11 10.08.2010

Re: и умало да заборавим.

ja kad odem u Moskvu obavezno kupim kafu sa šlagom a jakne ni ne gledam.
Sto ljudi - sto ćudi, a koliko li tek Moskvi.
marco_de.manccini marco_de.manccini 20:20 10.08.2010

Re: и умало да заборавим.

ма знаш ти добро која москва (кад знаш ко је младен који и није младен не бринем се кад бар погодим име).
JJ Beba JJ Beba 19:37 09.08.2010

otisci na asfaltu




Јели смо често код Ловца па кући,

Lovac je bio dobar izbor.Odlično mesto


Откуд знам како се зове пролаз од Кнез Михајлове поред Филозофског па према ПМФ-у?

sad se zove Akademski plato i tu su se nekada prodavle knjige, stripovi.
U knjižari Plato u koju si išao, u stvari ispod nje, tamo gde je devedesetih bio klub Industrija, otvorena je knjižara Plato Ilegala .

super što je nerešeno

dirty old town

ps
ja i na Trešnju stižem dvojkom

myredneckself myredneckself 19:58 09.08.2010

Re: otisci na asfaltu

Beograd skoro da ni ne poznajem
To je jako velika varoš, za mene Bačkulju

Ivo Andrić o BG:

"Nebo je nad Beogradom prostrano i visoko, promenljivo a uvek lepo; i za zimskih vedrina sa njihovom studenom raskoši; i za letnjih oluja kada se celo pretvori u jedan jedini tmurni oblak koji, gonjen ludim vetrom, nosi kišu pomešanu s prašinom panonske ravnice; i u proleće kad izgleda da cvate i ono, uporedo sa zemljom; i u jesen kad oteža od jesenjih zvezda u rojevima. Uvek lepo i bogato, kao naknada ovoj čudnoj varoši za sve ono čega u njoj nema i uteha zbog svega što ne bi trebalo da bude."

ivana23 ivana23 20:21 09.08.2010

Nebo nad Beogradom





marco_de.manccini marco_de.manccini 20:41 09.08.2010

Re: otisci na asfaltu

Lovac je bio dobar izbor.Odlično mesto

имаш штампарску, хтела си ваљда да кажеш месо.
myredneckself myredneckself 20:47 09.08.2010

Re: Nebo nad Beogradom

So you go, and you stand on your own
And you leave on your own
And you go home
And you smile
And you want to read

Марко, кажи ми чије су ово речи?
Испоставиће се да ће шетња улицама, одлазећи са једног места где ме нико није чекао на друго исто такво, бити управо начин на који ћу провести већи део свог времена у Београду.

Постојала је само бесконачна шетња од једног места на којем ме нико није чекао до другог истог таквог.

Док сам читала твој пост, не знам зашто, кроз главу ми је пролетело ово...


marco_de.manccini marco_de.manccini 20:54 09.08.2010

Re: Nebo nad Beogradom

речи не иду баш тако. у оригиналу иде

So you go, and you stand on your own
And you leave on your own
And you go home
And you cry
And you want to die

то је она "how soon is now" песмица, бај д смиц, што каже макса. ено је окачене у првом коментару, бачкуљо.
JJ Beba JJ Beba 21:08 09.08.2010

Re: otisci na asfaltu

Beograd skoro da ni ne poznajem
To je jako velika varoš, za mene Bačkulju

evo, upoznaj

jedna fotka na dan


myredneckself myredneckself 22:33 09.08.2010

Re: Nebo nad Beogradom

marco_de.manccini
речи не иду баш тако. у оригиналу иде

So you go, and you stand on your own
And you leave on your own
And you go home
And you cry
And you want to die

то је она "how soon is now" песмица, бај д смиц, што каже макса. ено је окачене у првом коментару, бачкуљо.


признајем да нисам отворила линк, журила да причам
а не знам песму
myredneckself myredneckself 22:52 09.08.2010

Re: otisci na asfaltu

JJ Beba
Beograd skoro da ni ne poznajem
To je jako velika varoš, za mene Bačkulju

evo, upoznaj

jedna fotka na dan



Hvala JJ, počela
1. Stokholm-Belgrade 1:2
2. Skadarska je mnogo lepa ovako bez gužve
Lepi blogovi
marco_de.manccini marco_de.manccini 23:49 09.08.2010

Re: Nebo nad Beogradom

признајем да нисам отворила линк, журила да причам

како би теби успело да ћутиш онолике године по београду питам се?
JJ Beba JJ Beba 00:11 10.08.2010

Re: otisci na asfaltu

vishnja92 vishnja92 04:56 10.08.2010

Re: otisci na asfaltu

bebo,

myredneckself myredneckself 08:44 10.08.2010

Re: otisci na asfaltu

JJ Beba
Hvala JJ, počela

evo, možeš i live s mostova da gledaš Grad

i još, da se zna

The Most Romantic Getaways To Fall In Love



pa vi vidite


Belgrade's positive vibrations
Very eye caching
myredneckself myredneckself 09:37 10.08.2010

Re: Nebo nad Beogradom

marco_de.manccini
признајем да нисам отворила линк, журила да причам

како би теби успело да ћутиш онолике године по београду питам се?



Не знам. Али, ћути се лепо и по НС, а онда кад ми се једном сместио у срце, нема нерешено, д винер из... зна се. Има јако верну децу
Трол оф, извини Марко
mirelarado mirelarado 15:31 10.08.2010

Re: Nebo nad Beogradom

И пут од Трешње до Београда и натраг...



П.С. Дивна прича о Београду и (у) теби, Марко.

marco_de.manccini marco_de.manccini 15:33 10.08.2010

Re: Nebo nad Beogradom

Трол оф, извини Марко

ih, trol, i nije baš, s novim sadom nisam gubio vreme, zaljubio sam se iz cuga.

(i čekaj da se malo pohvalim pred dečacima, još pri prvom susretu smo proveli noć zajedno.)
iris.davidovich iris.davidovich 16:00 10.08.2010

Re: otisci na asfaltu

myredneckself

to je ta slika, mila moja seljancice
JJ Beba JJ Beba 16:00 10.08.2010

Re: otisci na asfaltu

vishnja92
bebo,


samo za tvoje oči
marco_de.manccini marco_de.manccini 17:09 10.08.2010

Re: Nebo nad Beogradom

Дивна прича о Београду и (у) теби, Марко.

какав, бре, у мени, је л’ ти видиш шта тамо пише
... и потпуно затворио срце Београду

реко би човек, лектор, преводилац, чита пажљиво и све разуме, кад оно ...
mirelarado mirelarado 18:16 10.08.2010

Re: Nebo nad Beogradom

marco_de.manccini
какав, бре, у мени, је л’ ти видиш шта тамо пише
... и потпуно затворио срце Београду

реко би човек, лектор, преводилац, чита пажљиво и све разуме, кад оно ...


Видим, видим, али ми је за око запало и ово:


marco_de.manccini
С друге стране, отисак Београда на мене је био много већи него што сам икада планирао да допустим.


А и знам како је мој Београд заводио све који у њега дођу: натенане, никад на прву лопту, увуче ти се под кожу, кришом, а да то и не опазиш. Главно оружје му никад није била лепота, већ притајени шарм.

Додуше, откако га воде ове дрвосече, и тог шарма је све мање... :(
myredneckself myredneckself 18:45 10.08.2010

Re: Nebo nad Beogradom

П.С. Дивна прича о Београду и (у) теби, Марко.

А мени је ово место, овај блог, много лепши кад си ти ту мирела
mirelarado mirelarado 19:21 10.08.2010

Re: Nebo nad Beogradom

МРНС,
marco_de.manccini marco_de.manccini 19:39 10.08.2010

Re: Nebo nad Beogradom

ма разумела си све.

и, да, то што је мрнс рекла.
tyson tyson 21:19 09.08.2010

Greška.


Београд и ја смо ревносно одржавали наше паралелне егзистенције.

Mnogo toga si propustio.



marco_de.manccini marco_de.manccini 21:23 09.08.2010

Re: Greška.

ко ће га знати, можда је београд пропустио?
AlexDunja AlexDunja 21:26 09.08.2010

:)

marco_de.manccini marco_de.manccini 21:34 09.08.2010

Re: :)

a da samo znaš koliko sam to pokušavao izbeći. umalo da mi uspe.
AlexDunja AlexDunja 21:35 09.08.2010

Re: :)

umalo da mi uspe.

umalo
omega68 omega68 21:40 09.08.2010

hm

ne može se reći da obožavam BGD
Zbog toga sam i odbio 3 ( tri ) puta da se uvalim u njega, zbog sve te te gužve, larme , ludnice...
могло би и на 601 одмах испред железничке,

ali voleo sam šestokeca
na putu do babe i dede na Bežaniji sam u njemu uvek video više lepih devojaka nego u KG-u za dva meseca
Ovakav tekst može da napiše samo neko ko voli taj Grad
marco_de.manccini marco_de.manccini 21:46 09.08.2010

Re: hm

odbio 3 ( tri ) puta

Је л’ оно беше три пута по нашки?

А оне девојке у шестокецу, па пола их је било из Крагујевца, ишле кући у Студентски.
antioksidant antioksidant 07:33 10.08.2010

Re: hm

па пола их је било из Крагујевца, ишле кући у Студентски.

:)
vidi se da si pazio
marco_de.manccini marco_de.manccini 17:42 10.08.2010

Re: hm

ја сам лепо рекао да сам јако пажљиво посматрао свет око себе. а времена на претек.
kukusigameni kukusigameni 22:20 09.08.2010

Posteni lopov

Nego sta?! Super je Beograd. Ima nesto u sebi beogradsko.
Pozdrav.

marco_de.manccini marco_de.manccini 00:12 10.08.2010

Re: Posteni lopov

јесте, поштен, фер.

и ја сам увек био фер. ево рецимо према звезди и партизану. гледао сам и једне и друге. губили су од хајдука само тако.
kukusigameni kukusigameni 07:02 10.08.2010

Re: Posteni lopov

гледао сам и једне и друге. губили су од хајдука само тако.


Mislis, ovaj rad?

marco_de.manccini marco_de.manccini 07:49 10.08.2010

Re: Posteni lopov

taj, taj, mužinić, jerković, peruzović, buljan, katalinić, šurjak, ... beše i neki džoni ... ma pojma nemam, meni je bilo svejedno, nego ocu se išlo pa da nije sam.
kukusigameni kukusigameni 07:52 10.08.2010

Re: Posteni lopov

A jeste li usput kupovali stare novine da sedite na njima?
To je bila prava ekologija. Procitaju ljudi novine, a onda sede na njima po utakmicama.
marco_de.manccini marco_de.manccini 23:08 10.08.2010

Re: Posteni lopov

има још тих новина из осамдесетих тамо у шупи на трешњи.

него, погледао мало, и магловито сећање ме није преварило, хајдук је стварно пеглао и партизана и звезду седамдесетих.

тад је хајдук имао 4 титуле, звезда 3, партизан 2 (железничар 1). у купу је још горе, хајдук 5, звезда 2, партизан 0 (ријека 2).

нема везе, опоравио се отац после петнаестак година проведених у београду па смо ишли да гледамо звезду у куповима кад је било забавно, панчев и компанија. имао тата неког друга, шапчанина, који је некако био ”близак круговима управе” па је налазио карте.

онаог малог стојковића су се опасно бојали. кад год би примио лопту онај други тим би се, до једног, аутоматски повучкао 5 метара. ама сваки пут.

а покушавајући да нађем колико је ко титула освојио седамдесетох налетео сам на податак да је панчев други стрелац првенстава у СФРЈ. само сантрач је дао више голова.

и шта сам још оно хтео. а, да, негде у то време, чак и мало пре звезде, је и партизан (гронинген генерација) такође био милина за гледати, поготову онај богдановић.
milisav68 milisav68 00:34 11.08.2010

Re: Posteni lopov

него, погледао мало, и магловито сећање ме није преварило, хајдук је стварно пеглао и партизана и звезду седамдесетих.

U ukupnom medjusobnom skoru je zatvoren krug.
Zvezda drala Partizan, Partizan drao Hajduk, a Hajduk drao Zvezdu.
kleinemutter kleinemutter 22:27 09.08.2010

ljubav

Sve zavisi u kokvom su raspolozenju covek i grad.
O Bg imam dva utiska. Ranije kad sam imala ekipu i dolazila u provod i sada kad zivim tu.
I unazad par godina, kad god bih se vracala u posetu Novom Sadu, srce bi mi lupalo od srece.

Vikend provedoh u NS i bilo mi je kao i uvek super, ali ne vise kao kod kuce i dok sam cekala 78 u povratku, prvi put sam se radovala Beogradu.
I sama sam se iznenadila i pitala se sta mi se desava.

Ljubav i navika, sta li?
marco_de.manccini marco_de.manccini 23:51 09.08.2010

Re: ljubav

реклама!

а не да лажу!
mladen.mladen mladen.mladen 23:14 09.08.2010

...

au. jbt. blown away. hvala.
marco_de.manccini marco_de.manccini 00:07 10.08.2010

Re: ...

ништа, ништа, изволите и други пут. (мада, не верујем да ће ми се десити да се опет дурим на неки град. кад си дете онда имаш велике амбиције. сад се дурим на ситнице.)
JJ Beba JJ Beba 00:39 10.08.2010

dorćol

Ха! Бео-град, како да не. Прљав, ружан, у распаду.

ovako?


ili ovako?
marco_de.manccini marco_de.manccini 00:46 10.08.2010

Re: dorćol

овде продају разгледнице са кућицама као на оној твојој првој слици, с тим што наштампају на њој

"Mom, we finally found a place we could afford!"
kakapo kakapo 12:29 10.08.2010

Re: dorćol

Mislim da ta kuća nije na Dorćolu, nego na savskoj padini, u ulici Svetozara Radića (ako se još tako zove), između Karađorđeve i Crnogorske. Inače, kuća je sjajan primerak bondručare i narodnog graditeljstva i takve su retke čak i po selima. Pod zaštitom je (što se vidi i sa slike). Baš su je zaštitili! Ukoliko je ipak na Dorćolu, onda postoje dve slične, i voleo bih da znam gde je tačno ta dorćolska.
JJ Beba JJ Beba 15:43 10.08.2010

Re: dorćol

JJ Beba JJ Beba 15:51 10.08.2010

Re: dorćol

kakapo
Mislim da ta kuća nije na Dorćolu, nego na savskoj padini, u ulici Svetozara Radića (ako se još tako zove), između Karađorđeve i Crnogorske. Inače, kuća je sjajan primerak bondručare i narodnog graditeljstva i takve su retke čak i po selima. Pod zaštitom je (što se vidi i sa slike). Baš su je zaštitili! Ukoliko je ipak na Dorćolu, onda postoje dve slične, i voleo bih da znam gde je tačno ta dorćolska.

evo

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana