Svetski intelektualac

Ha!? Eno ga još jedan koji ništa nije razumeo! Ja sam dva puta pročitao post. Srećom, nije previše dugačak. I dalje ne kapiram. Valjda je o onome što je ostalo iza baby boomersa?

Ja sam dva puta pročitao post

nesretniče

Unfuckable

Meni tebe nije ni zao, a, jbt, mislio sam da sam altruist...

ćao Pero, šta ima?

Unfuckable

ćao Gero, šta ima?

Sto ludujes bez potrebe, jbt?

e da znaš da sve vreme samo o tome mislim, naporno (a kako bi drugačije razmišljanje moglo da protekne kada je glava zabodena u pesak?)

U kratkim momentima kada se prevarim i dozvolim da realnost u punom sjaju zabljesne (pa i prepadne) moj mali um, zatrpan samozavaravanjima i osećajem grešnosti prema pokolenjima (s čime ćemo pred Miloša, Olija Rena, ...dopisati po volji)
shvatim da bih morao da potražim ozbiljnu stručnu pomoć jer po 155. put naslov ovog bloga doživljavam (jer, to puko čitanje i nije: doživljaj je to!) kao
"Švedski intelektualac"
Podsves' or boles' - det is d kveščn

"Švedski intelektualac"

Ja kad vidim Švedski - pomislim na stol.
Ali kad sam vidjela svjetski intelektualac u naslovu, došlo mi je (kad se već ispovijedamo) da napišem: "Unfe, ti li si? Uspio si!"

Ali da ne trolujem više Tonija i temu:
"Koliko je vas devet meseci nosilo dete, sest meseci dojilo, placalo jaslice ili nanny $20,000? Ostajalo kod kuce kad se dete razboli?"

Odjavljujem se u neznanju i bez mogućnosti da se ispoljim kao tranzitna generacija.

Topcat, the generacija kojoj su sve, SVE, S-V-E, oduzeli.
(smajli patetikus)

"Švedski intelektualac"

Ja kad vidim Švedski - pomislim na stol.

a ja na šveđanke

a ja na šveđanke

lokomotive?

Dottore, ovog puta si, totalno, promašio temu. Ja sam, pažljivim čitanjem, ukapirao...

(nevarajte se, mnogi iz naše post-1990.elite su se školovali po poznatim svetski školama kao što su Cambridge (pogodite ko?), Oxford, Harvard (pogodite takodje ko) itd., predpostavlja se zahvaljujući parama koje su nasledili od svojih dedova i očeva (da li mi verujete?)

...da je autorica posta bivša riba Vuka Jeremića. Sad, ko je tu, kome, ostao dužan... ostaje da se vidi. A i ne mora, baš.

(Oxbridge nikada nisu bili drzavni univerziteti)

Ciji su bili? Ko ih je osnovao? Ko ih finansira? Ko ih kontrolise? Ko odredjuje visinu skolarine?

da je autorica posta bivša riba Vuka Jeremića.

Znaci, svemu je kriv los (ili suvise dobar?) sex.

Doctor Wu

Tony Judt se u svojim sećanjima na školovanje na Cambridge-u, osvrnuo na egalitarnu posleratnu Englesku gde je on, kao dečko iz skromne jevrejske porodice iz East End-a

je posledica Drugog svetskog rata i trajao je relativno kratko, od 1945. do pocetka 70-tih. On nije stvorio samo 'drzavne', zapravo grammar i comprehensive, srednje skole (Oxbridge nikada nisu bili drzavni univerziteti) nego i jedan od najskupljih, najneefikasnijih i najgorih zdravstvenih sistema na planeti (NHS). Nastao je, najverovatnije, kao posledica nemackih bombardovanja Londona i ostalih engleskih gradova kao i potreba za racionisanjem hrane (tj sprecavanja socijalnih nemira).

Kad su posleratna drustva pocela normalno i nesmetano da se razvijaju, do raslojavanja je doslo u svim zemljama (ukljucivsi i one skandinavske), a pogotovu u Engleskoj, u kojoj je klasna pripadnost sve i igra ogromnu ulogu u najglupljim stvarim, pocevsi od akcenta, boje glasa, drzanja, hodanja, umesnosti baratanja priborom za jelo, kvalitetu zuba, nacinju oblacenja... Meni su posebno slatki ti Eastenderi, kojima su usta puna komunizma i koji su svi u cockney 'Oi!' fazonu, a nikada im ne bi palo na pamet da se odreknu privilegija, bogatstva i preskupih kuca na Notting Hillu do kojih su dosli slepo postujuci norme, konvencije i pravila drustva cije osnove tako zestoko kritikuju.

taj posleratni 'egalitarizam' (ja ga ne bih tako nazvala) ipak ima malo dublju i ozbiljniju istoriju, i ustvari je pokusaj da se liberalna demokratija reformise posle katastrofalnog drugog svetskog rata i posle velikih politickih i ekonomskih kriza u medjuratnom periodu koje su na velika vrata uvele nacizam/fasizam i komunizam (dva inace vrlo razlicita pogleda na svet) - najzesce i najopasnije kriticare liberalizma. dakle, posleratna welfare state (ili nanny-state, zavisno od ideoloske pripadnosti) nastala je kao pokusaj da se povrati kredibilitet modelu liberalne demokratije (koji je u evropi gotovo potpuno propao i pre nego sto ga je hitler sasvim dokrajcio), i to tako sto drzava nece biti samo 'night watchman' nego ce preuzeti veliki broj socijalnih funkcija i odgovornosti, i aktivno ucestvovati u redistribution of wealth. i rezultat toga nije samo (neefikasni) zdravstveni sistem u uk, nego i siroko prihvaceno verovanje da svaki gradjanin ima prava na neki minimum: pravo na obrazovanje, osnovnu zdravstvenu zastitu, pravo na rad itd., i da drzava ima obavezu taj minimum da obezbedi. to nije bio komunizam vec upravo pokusaj da se odbrani od komunizma (i moguceg neonacizma) posle 1945., da se spreci neka nova politicka radikalizacija ukoliko dodje do nove krize i poostravanja ekonomskih razlika, a osnove drzave blagostanja postavili su ne levicari vec evropski konzervativni politicari.
judt je bio levicar ali i anti-komunista. jedno od njegovih poslednjih predavanja bilo je upravo o tome kako socijal-demokratiju vratiti u americki javni diskurs kao legitimnu ideolosku opsicju. tu je meni najupecatljivija bila njegova vera u progresivni potencijal drzave kao takve, njegova vera u drzavu blagostanja (sto je u americi, gde je ziveo, veoma kontroverzno) i njena dostignuca upravo u posleratnoj zapadnoj evropi.

Doctor Wu

Znaci, svemu je kriv los (ili suvise dobar?) sex.

uvek

to nije bio komunizam vec upravo pokusaj da se odbrani od komunizma (i moguceg neonacizma) posle 1945., da se spreci neka nova politicka radikalizacija ukoliko dodje do nove krize i poostravanja ekonomskih razlika, a osnove drzave blagostanja postavili su ne levicari vec evropski konzervativni politicari.

Da, samo redosled poteza nije isao tako kako ti pises nego malo drugacije. Fasizam je bio vojno porazen i nije predstavljao nikakvu pretnju. Sa komunizmom su stvari stajale drugacije. Postojala je komunisticka imperija koju su simpatisali mnogi intelektualci na zapadu (pogotovu u UK, Francuskoj, Italiji ali i USA) i trebalo je izaci sa sistemom koji bi predupredio revoluciju. Nadjeno je resenje u obliku welfare state koji nije bio nista drugo nego potkupljivanje, korumpiranje blue collars. Tokom vremena je ta welfare state evoluirala pa se odrzavanje socijalnog mira odrzavalo uvozom bronjnih imigranata koji su u zamenu za niske nadnice radili slabo placene poslove dok je native populacija napustala blue collar poslove i postajala sve vise srednja klasa menadzera i kucevlasnika. Ideoloski, medjutim, nista se nije menjalo, i usta su, do pre neku godinu, bila puna ljudskih prava, humanosti, medjukulturalnosti, i ostalih blebetanja.

Odrzavanje welfare state je uzasno skup biznis, i za njeno odrzavanje je potrebno izdavati puno drazvnih obveznica. Dugovi su vremenom rasli, ali je sve bilo prividno OK dok je zapad imao tehnoloski edge nad istokom i dok nije krenula eksplozija Kine (iako je i ranije bilo hiccupa, pogotovu oko naftne krize 70-tih). Tada je dosao kraj roll overovanju dugova, i oni su dosli na naplatu. Zapad trenutno zivi krizu koju je sam stvarao decenijama. Ideoloski je vidljiva potpuna regresija, pa imamo situaciju u kojoj Francuska sprovodi fasisticka proterivanja Cigana iz Francuske za Rumuniju (Milosevic je zbog mnogo manje manifestnih radnji otisao u Hag), imamo fasiste u holandskom, nemackom, austrijskom parlamentu, fasiste koji bukvalno danas marsiraju ulicama Bradforda u Yorkshireu

Prema tome, levicarite koliko hocete, ali bolje prvo razmislite da li ce biti koga da plati sva ta glupiranja.

Doctor Wu

Da, samo redosled poteza nije isao tako kako ti pises nego malo drugacije. Fasizam je bio vojno porazen i nije predstavljao nikakvu pretnju. Sa komunizmom su stvari stajale drugacije. Postojala je komunisticka imperija koju su simpatisali mnogi intelektualci na zapadu (pogotovu u UK, Francuskoj, Italiji ali i USA) i trebalo je izaci sa sistemom koji bi predupredio revoluciju. Nadjeno je resenje u obliku welfare state koji nije bio nista drugo nego potkupljivanje, korumpiranje blue collars. Tokom vremena je ta welfare state evoluirala pa se odrzavanje socijalnog mira odrzavalo uvozom bronjnih imigranata koji su u zamenu za niske nadnice radili slabo placene poslove dok je native populacija napustala blue collar poslove i postajala sve vise srednja klasa menadzera i kucevlasnika. Ideoloski, medjutim, nista se nije menjalo, i usta su, do pre neku godinu, bila puna ljudskih prava, humanosti, medjukulturalnosti, i ostalih blebetanja.

ja i dalje mislim da je problem dublji, i da welfare state nije jednostavno neki takticki odgovor na sirenje komunizma u istocnoj evropi (ako sam dobro shvatila tvoj post). fasizam je i nakon poraza bio mnogo ozbiljnija trauma nego sto to izgleda iz danasnje perspektive, a kriza u koju je evropski liberalizam zapao tridesetih godina bila je fokus mnogih ekonomskih i politickih rasprava u britaniji, recimo, za vreme rata. zapadni ekonomisti su najozbiljnije savetovali da se prouci ekonomski program treceg rajha (hitlerova nemacka je imala tu jaku socijalnu drzavu, ako ste 'prave' rase i sl., i zbog toga bila dosta popularna u velikom delu evrope pre pocetka rata), i da se u posleratna resenja za zapadnu evropi ukljuci nesto od tog modela (minus rasizam, naravno, bar deklarativno). to sto je tridesetih u evropi jedva ostalo nekoliko drzava koje nisu bile desnicarske diktature bilo je vrlo vazno za one koji su razmisljali o posle-hitlerovskoj evropi i njenoj stabilnosti.
tako da je welfare state, po mom misljenju, nastala kao jedan relativno konstruktivan odgovor na krizu evropske liberalne demokratije i kapitalizma, krizu koja je imala tako katastrofalne politicke posledice da se evropa jos od njih nije oporavila. i welfare state je odgovor na fasizam, bar istorijski gledano, a svakako i na mogucnost komunisticke revolucije, narocito posle 1948., to postaje sve vaznije, ali se, recimo, beveridge report, pojavio 1942., cini mi se, mnogo pre kraja rata.

e sad, sto se tice ovog potkupljivanja blue collar radnicke klase - to glediste meni nije strano uopste (pravi marksisticki odgovor, good job!), samo sto ja mislim da je vazno imati na umu kakve su ogromne ekonomske razlike postojale u medjuratnoj evropi, i sa kakvim je siromastvom, neuhranjenoscu, nepristupacnoscu obrazovnog sistema itd. ta welfare state morala da se izbori odmah posle rata, i kako je evropska stabilnost 1945. izgledala krhko, a ekonomski prosperitet bio samo jedna od mogucnosti, i to ne bas mnogo verovatna. ne bih ja to nazvala glupostima, ni levicarenjem - to je rezultat ozbiljnih promisljanja. sto se mene tice, izbor je izmedju veceg profita/jeftinije drzave i neke vrste redistribucije, tj. obezbedjivanja nekog egzistencijalnog minimuma za vecinu stanovnistva. tvoj post zvuci kao da je welfare state izvor svih ekonomskih i politickih kriza i zala posle 1945. ja mislim da postoje razliciti modeli sa razlicitim stupnjem efikasnosti u zapadnoj evropi, a kao sto sam rekla, drzava blagostanja je odgovor na jedan oblik kapitalizma koji je i pre rata upao u duboku krizu, a i danas se drzi vrlo lose. ja zivim u njujorku i ne mislim da je resenje za glomazne welfare drzave da preuzmu taj model, sa takvim ogromnim ekonomskim razlikama, i za mene sokantnim siromastvom i bedom velikog dela stanovnistva.
i welfare state je, naravno, u krizi, a to o imigrantima je meni jako zanimljiva tema, i vazna. postoji ta teza da welfare state uspeva samo u etnicki (a i socijalno) homogenim sredinama (skandinavija, npr.) - 'zahvaljujuci' hitleru, posle 1945. zapadna evropa manje-vise je resila svoj 'problem' sa etnickim manjinama, postala kontinent etnicki cistih drzava, sto je situacija sa imigrantima zakomplikovala, i naravno da je evropska desnica opsednuta imigrantima i da je to ogroman problem sada za welfare state, narocito u kontekstu ekonomske krize. samo sto je to po meni posledica nikad rasciscenog i priznatog evropskog rasizma i kulturnog rasizma koliko i welfare state neefijasnosti.
i ovo sa promenom znacenja pojma 'radnicka klasa' je vrlo zanimljiva tema, samo sto je ovaj komentar sad postao stvarno predugacak.

bila je fokus mnogih ekonomskih i politickih rasprava u britaniji, recimo, za vreme rata.

Britanci su za vreme rata manje raspravljali a vise ratovali. I u tome su bili vrlo jedinstveni. Ideoloski arhineprijatelji su postajali najblizi politicki saveznici, Orvel je pisao govore za Cercila, Keynes-u nije bilo mrsko da radi sa torijevcema, sve je bilo podredjeno odbrani zemlje.

Sto se tice sudbine drzave blagostanja kao koncepta i uzroka i uslova njenog nastanka, tu stvar je potrebno sagledati u kontekstu. Ona nije nastala 30-tih godina, kad je bujao fasizam, nego kasnije, krajem 40-tih, kad je postojala realna opasnost da komunisti osvoje vlast na izborima u nizu evropskih zemalja. Ona je trajala dok je postojao SSSR. Kad je nestao SSSR tad je prestala i potreba za takvim uredjenjem. Mozemo sad raspravljati da li je ova kriza mehanizam kojom se krupni kapital resava welfare drzave kao koncepta, ali da ce ona nestati, to je sigurno.

Sustinski, problem drzave blagostanja je sto ona ne podstice efikasnost. Covek je u proseku cudna, sebicna zivotinjka, koja se brzo navikava na arcenje, nerad i lenstvovanje a, u principu, samo ganja sopstveno zadovoljstvo. Nesposobnost da ukapira tu preovladjujucu iracionalnu crtu svakog coveka je ono sto je ubilo marksizam.

Doctor Wu

Sto se tice sudbine drzave blagostanja kao koncepta i uzroka i uslova njenog nastanka, tu stvar je potrebno sagledati u kontekstu. Ona nije nastala 30-tih godina, kad je bujao fasizam, nego kasnije, krajem 40-tih, kad je postojala realna opasnost da komunisti osvoje vlast na izborima u nizu evropskih zemalja. Ona je trajala dok je postojao SSSR. Kad je nestao SSSR tad je prestala i potreba za takvim uredjenjem. Mozemo sad raspravljati da li je ova kriza mehanizam kojom se krupni kapital resava welfare drzave kao koncepta, ali da ce ona nestati, to je sigurno.

nastala je cetrdesetih, kad je svima postalo jasno da fasizam/nacizam nisu adekvatan dugorocni odgovor na krizu liberalne demokratije (to mnogima u evropi nije bilo jasno do pocetka rata). u medjuvremenu je komunizam postao mnogo vaznija i neposrednija opasnost, pa je kraj sssr-a ceo koncept uveo u krizu, da. ali da je nestala potreba za nekom vrstom (jakog) drzavnog regulatornog mehanizma - to, narocito danas, nije bas cinjenica.

ali da je nestala potreba za nekom vrstom (jakog) drzavnog regulatornog mehanizma - to, narocito danas, nije bas cinjenica.

Meni se pre cini da je u toku borba krupnog kapitala i drzave kao institucije. Drzava se trudi da opstane kao institucija i ne mrzi je da u to ime potpiruje nacionalizme/rasizme, podbunjuje sindikalne vodje, podilazi najnizim porivima najmasovnijeg dela glasacke masine (kao sto vidis, Milosevic tu nije bio bas nikakav izuzetak).

Odmah da se izjasnim: ja mislim da ovaj svet pripada ljudima a ne drzavama i da svi ljudi treba slobodno putuju, rade i zive gde to pozele. Mislim da su individualne slobode, u meri kojoj ne ugrozavaju istu takvu slobodu drugih ljudi, neprikosnovene. Kad cujem 'drzavni regulatorni mehanizam', odmah mi brrrr oko srca. Ma sta mislio o Reganu kao liku (a ne mislim mnogo toga dobrog), potpuno se slazem sa njegovim izborom 9 most terrifying words in the English language: "I'm from the government, I'm here to help."

Doctor Wu

Odmah da se izjasnim: ja mislim da ovaj svet pripada ljudima a ne drzavama i da svi ljudi treba slobodno putuju, rade i zive gde to pozele. Mislim da su individualne slobode, u meri kojoj ne ugrozavaju istu takvu slobodu drugih ljudi, neprikosnovene. Kad cujem 'drzavni regulatorni mehanizam', odmah mi brrrr oko srca. Ma sta mislio o Reganu kao liku (a ne mislim mnogo toga dobrog), potpuno se slazem sa njegovim izborom 9 most terrifying words in the English language: "I'm from the government, I'm here to help."

ovo je bas dobro, jer je i judt citirao regana da opise taj odnos prema drzavi (u americi najvise), narocito prema jakoj drzavi. judt je cesto pricao o tome kako treba prevazici tu odbojnost, i da postoje mnogi razlozi zasto je ljudima hladno oko srca na pomen drzave (obama je nazi i communist, naizmenicno), ali je institirao na zapadnoevropskoj posleratnoj welfare state da bi istakao neke redeeming qualities of the state. on je verovao u takvu socijal-demokratsku drzavu kao agent progresa, sto mnogi smatraju naivnim, ali sto se mene tice u toj njegovoj prici ima necega.
evo da se i ja izjasnim: ja sam za konacno odumiranje drzave u besklasnom drustvu, ali u medjuvremenu mi je besplatno skolstvo i zdravstvo sasvim ok, i ta judtova koncepcija welfare drzave bliska.
a da se ne lazemo, krupni kapital itekako ima koristi od tih raspirivanja koje pominjes, i u njima igra ogroooomnu ulogu.
p.s. sad sam se setila, u svedskoj je neka vrsta welfare state jos od tridesetih godina, na vlasti su socijal-demokrate bili i tada.

p.s. sad sam se setila, u svedskoj je neka vrsta welfare state jos od tridesetih godina, na vlasti su socijal-demokrate bili i tada.

Da, welfare state koja se 30-tih i 40-tih godina odrzavala prodavanjem celika Hitleru (a mislim da znamo za sta je Hitler koristio taj celik). Za takve drzave blagostanja kao sto su Svedska ili Svajcarska (koja je Hitleru i nacistickim generaima omogucavala da u trezorima pohranjuju zlato i umetnine opljackane/otete od pobijenih Jevreja) bi ipak trebalo koristiti neki adekvatniji izraz.

Doctor Wu

p.s. sad sam se setila, u svedskoj je neka vrsta welfare state jos od tridesetih godina, na vlasti su socijal-demokrate bili i tada.

Da, welfare state koja se 30-tih i 40-tih godina odrzavala prodavanjem celika Hitleru (a mislim da znamo za sta je Hitler koristio taj celik). Za takve drzave blagostanja kao sto su Svedska ili Svajcarska (koja je Hitleru i nacistickim generaima omogucavala da u trezorima pohranjuju zlato i umetnine opljackane/otete od pobijenih Jevreja) bi ipak trebalo koristiti neki adekvatniji izraz.

naravno, i vrsila sterilizacije 'nepodobnih' i zasnovala svoj zdravstveni sistem na nekim eugenickim principima. evropa je tridesetih godina bila vrlo zajebano mesto. ipak, drzava blagostanja je ponesto naucila iz rata. sa druge strane, to sto je evropa u dvadesetom veku zaista bila dark continent ne mora da znaci da je ceo koncept welfare drzave potpuno promasen.

Doctor Wu

... Ma sta mislio o Reganu kao liku (a ne mislim mnogo toga dobrog), potpuno se slazem sa njegovim izborom 9 most terrifying words in the English language: "I'm from the government, I'm here to help."

...na ovakve ispade, ako ima vukova samotnjaka shto ne bi bilo i ljudi. Medjutim, imam jedan mali problem. Pokushavam da zamislim Dottorea kako sa ovom terrifying parolom paradira po New Orleansu pre pet godina. Pa mi ne ide...

...makar ne previshe

Sustinski, problem drzave blagostanja je sto ona ne podstice efikasnost. Covek je u proseku cudna, sebicna zivotinjka, koja se brzo navikava na arcenje, nerad i lenstvovanje a, u principu, samo ganja sopstveno zadovoljstvo. Nesposobnost da ukapira tu preovladjujucu iracionalnu crtu svakog coveka je ono sto je ubilo marksizam.

Čovek jeste čudna, preovlađujuće iracionalna cvećka - pored ostalog, to potvrđuje i ova argumentacija. Nije sklon da rinta, sklon je da zabušava. U stvari, sklon je da uradi mnogo toga, samo da ne bi radio.
Međutim.
Kad jednom prihvatimo ovo kao činjenicu, šta dalje? Marksizam ne valja, pa - cilja ova argumentacija - sve treba prepustiti spontanim mehanizmima. To jest, istoj onoj čovekovoj ćudljivoj i iracionalnoj prirodi. Logično i racionalno, zar ne?
Marksizam je definisan i ovako i onako, i od marksista, i od tobožnjih marksista, i od onih drugih. Konačno, i sam Marks je izjavio da on nije marksista.
Bilo kako bilo, to za neprihvatanje iracionalnosti čoveka nije baš tačno. Po Marksu, otprilike, stvari stoje ovako:
Pored čoveka, takvog kakav jeste, i racionalnog, i iracionalnog, imamo na sceni još jednog igrača.
To je Kapital.
Sasvim poput čoveka, on je i racionalan, i iracionalan. Međutim, za razliku od čoveka, koji je beznadežno iscepkan ja jedinke, kapital je celovita, totalna pojava. I suštinski ravnodušna prema čoveku. Tako da njegove iracionalnosti, usponi i padovi, uzleti i zanosi, uzdižu i bacaju u bedu milijarde ljudi.
Pa je onda Marks zaključio, koliko god inertan, lenj, i nesklon opštem dobru čovek bio, na kraju će mu to udaranje o zid koje mu kapital stalno priređuje, konačno dosaditi, i smisliće neku alternativnu, društveno organizovanu i društveno upravljanu formu proizvodnje.
Daleko od toga da mora uspeti iz prvog, drugog, ili desetog pokušaja. Kapital će stalno biti tu da ga, kad odustane, još par puta zvekne kao vreću o zid.
Kako nastaje kapital? Pa, on je jedna "spontana" organizacija društvenog rada, koja nastaje putem uslova koji pristalice eufemistički zovu "ekonomskim slobodama".
Dakle, Marks je smatrao da će bolne posledice svih iracionalnosti nekom vrstom evolucije dovesti do jedne racionalnosti.
Liberalisti, naprotiv, smatraju da je čovek iracionalan, a kapital, naprotiv, vrlo dubokouman. Pa ipak, priznajući sopstvenu iracionalnost, nastavljaju da argumentišu kapitalu u korist.
Iracionalo, zar ne?
(Što je i trebalo dokazati.)

vera u progresivni potencijal drzave kao takve

Fantazije o "dobroj" državi poznate su od antičkih vremena, ali se u praksi ona isključivo pojavljuje kao ruka koja ti pod pretnjom zatvora izvlači porez iz džepa, i kao ruka koja drži pendrek.

Pokushavam da zamislim Dottorea kako sa ovom parolom paradira po New Orleansu pre pet godina. Pa mi ne ide...

NO i dogadjaji oko Katrine su bili kolaps americke drzave na vise od jednog nivoa. Pocevsi od (drzavno sponzorisane i nadgledane) 'odbrane' NO i 'gusenja' Atchafalaya reke, preko potpunog kolapsa (drzavno regulisanog) Corps of US engineers, uticaja na povecanju eroziju i divljacko preusmeravanje prihranjivanja priobalja sedimentima iz Mississipija, pa preko (drzavne agencije) FEME i, na kraju, Nacionalne garde (koja je poslata od strane nikoga drugoga do predsednika drzave Busha) i gradonacelnika rasiste. Mnogo kompleksniju vrstu inzenjerske odbrane od visokih voda Holandjani sa uspehom i bez ikakve pompe sprovode vec 4 veka; Amerikanci su sa svojom odbranom na jedvite jade sastavili 100 godina.

U neku ruku je Katrina prirodni nastavak 9/11 a prethodnik BP disastera i finansijske krize 08: slike propasti su utoliko jace ukoliko je ranija iluzija o mocnim USofA bila snaznija.

osnove drzave blagostanja postavili su ne levicari vec evropski konzervativni politicari

Ovo je netačno. Državga blagostanja nastala je iz socijaldemokratske tradicije, i njeni počeci padaju pre WW2. Tada su neke socijaldemokratske partije došle na vlast, i donele novine koje su za dotadašnji konzervativni um bile n3ezamislive - godišnji odmori, stroga regulativa radnog vremena, pravo na štrajk, penziono i zdravstveno osiguranje i slično. Posle WW2, tendencija je samo pojačana.

Dakle, Marks je smatrao da će bolne posledice svih iracionalnosti nekom vrstom evolucije dovesti do jedne racionalnosti.

Ima jedan aspekt ljudske prirode a i kapitala koji Marks nikako nije shvatao a to je: neizvesnost, rizik. Marks je u svom mehanicistickom verovanju smatrao da istoricizam, determinizam mogu objasniti sve odnose u svetu. Nije shvatao da je jedan od najbitnijih aspekata evolucije upravo stohastika, odnosno spontano i slucajno stvaranje malih promena koje ce stvoriti uslove za pobedu the fittest u trci koja se zove prezivljavanje. Otuda je marksizam imanentno nasilnicka ideologija, usmerena protiv zivota, protiv spontanosti (cini mi se da Marks ni najmanje slucajno nije odabrao naziv drustvenog uredjenja za koje se zalagao: diktatura proleterijata).

Marksu mozda nije zameriti, on je ziveo u 19. veku. Teorija evolucije je jos bila u povojima, ljudima generalno jos mnoga znanja i spoznaje nisu bila na raspolaganju. Sta, medjutim, reci o ljudima koji danas, u 21. veku, razmisljanja insistiraju na takvom pogledu na svet?

Nije shvatao da je jedan od najbitnijih aspekata evolucije upravo stohastika, odnosno spontano i slucajno stvaranje malih promena

Vidiš, zanimljivo je da je Marksov diplomski rad imao za temu razliku između Demokritove i Epikurove filozofije prirode. Ta razlika se inače sastojala u tome što je Epikur uveo "spontano i slucajno stvaranje malih promena koje ce stvoriti uslove za" promenu . Dakle, radio je diplomski upravo o onome što smatraš da nije znao da postoji.
Ali, ne treba gubiti prisustvo duha. Problemi su rešivi. Potrebno je samo da se svi nauče

"1) poslovnosti,
2) da je Klijent B O G,
3) da nije sramota biti bogat,
4) da su pred zakonom svi jednaki, i
5) da se nista ne dogadja slucajno.
Sve drugo sledi iz ovoga."

Šta god se mislilo o ovom dubokom "umu", očigledno je da ima veliki prokreativni potencijal Evolutivna prednost par excellence.

Domazet

...makar ne previshe

...jesi li to 100% siguran da bi ti radio taj svoj posao koji radis, da nema te tvoje USofA da te stiti kao nekog belog medveda? Mislim, onako iskreno, da se ta ispitivanja koja radis tu za tu drzavno sponzorisanu laboratoriju za koju radis puste na trziste, ne mislis li da bi, mozda, mnogo bolje i mnogo jeftinije mogli da ih rade neki meksicki, brazilski ili, ne daj Boze, kineski ili iranski klinci?

Vidiš, zanimljivo je da je Marksov diplomski rad imao za temu razliku između Demokritove i Epikurove filozofije prirode. Ta razlika se inače sastojala u tome što je Epikur uveo "spontano i slucajno stvaranje malih promena koje ce stvoriti uslove za" promenu . Dakle, radio je diplomski upravo o onome što smatraš da nije znao da postoji.

Tebi, gorrane, izgleda, ni logika a ni znanje nisu bas jaca strana. Nije svaka promena slucajna. Uncertainty, randomness je pojam koji se u ljudskom poimanju stvarnosti pojavljuje tek od Paskala, od 17. veka. Sve promene, pa cak i rezultati igara o kojima su ljudi do tada razmisljali su bile Bogom uslovljene, tj deterministicke.

Zasto stalno pozivas na smirivanje? Ti, izgleda, ove postove pises pod nekim emocionalnim pritiskom. Opusti se, samo pricamo, nismo na ispitu.

Tebi, gorrane, izgleda, ni logika a ni znanje nisu bas jaca strana

Izgleda da sam ipak samo čovek, i, kao takav, "preovlađujuće iracionalan". Ipak, slučaj se u filozofiji prirode pojavljuje upravo kod Epikura, u 3. veku pre nove ere, a ne kod Paskala, u 17. I - gle čuda - upravo je Marks o tome pisao diplomski, kao o velikom pronalasku.

Zasto stalno pozivas na smirivanje

Pogrešno si shvatio. A možda sam i ja - meni ti zvučiš kao da si neprekidno u grču. Meni je međutim ovo uglavnom zabavno. Npr malopre sam sa velikim zadovoljstvom čitao neki blog na kome su se skupile umetničke dušice, i, po njima je književnost otprilike kao neko takmičenje u izmišljanju
U svakom slučaju, želim ti puno uspeha u daljoj evoluciji putem slučajnih promena

gorran2

osnove drzave blagostanja postavili su ne levicari vec evropski konzervativni politicari

Ovo je netačno. Državga blagostanja nastala je iz socijaldemokratske tradicije, i njeni počeci padaju pre WW2. Tada su neke socijaldemokratske partije došle na vlast, i donele novine koje su za dotadašnji konzervativni um bile n3ezamislive - godišnji odmori, stroga regulativa radnog vremena, pravo na štrajk, penziono i zdravstveno osiguranje i slično. Posle WW2, tendencija je samo pojačana.

hvala, gorrane. hm, o ovom se moze raspravljati. pomenuli smo gore taj socijal-demokratski skandinavski model, koji je institucionalizovan pre wwii. u pravu si, naravno, da welfare state ima dublje korene - ja sam htela da kazem da, kada je uspostavljena u svom najsveobuhvatnijem obliku posle 1945. u evropi, to su ucinile i podrzale vlade koje uglavnom nisu bile levicarske. sa druge strane, meni se cini da je welfare state koncept za koji su se jednako cesto, a iz sopstvenih razloga, zalagali konzervativci i liberali - od bizmarkove reforme pa do lloyd georga, churchilla i beveridge-a. i pravili jasnu razliku izmedju svog i socijalistickog modela.
pozdrav.

gorran2

Npr malopre sam sa velikim zadovoljstvom čitao neki blog na kome su se skupile umetničke dušice, i, po njima je književnost otprilike kao neko takmičenje u izmišljanju

Ma шта кажеш, Горране2? Баш су тако дефинисале књижевност, те уметничке душице? Куд не наиђе раније, да их, сироте, упутиш у дефиниције књижевности, од Аристотела па надаље?

Nego, Domazete, prijatelju...jesi li to 100% siguran da bi ti radio taj svoj posao koji radis, da nema te tvoje USofA da te stiti kao nekog belog medveda? Mislim, onako iskreno, da se ta ispitivanja koja radis tu za tu drzavno sponzorisanu laboratoriju za koju radis puste na trziste, ne mislis li da bi, mozda, mnogo bolje i mnogo jeftinije mogli da ih rade neki meksicki, brazilski ili, ne daj Boze, kineski ili iranski klinci?

Dottore, oženi me! Dobro, ne baš da me oženiš, to je bilo više onako, figurativno. Da popijemo bar pivce, ako se nekada nađemo u istom gradu?

Ali, nemoj mnogo ni da grdiš Domija. Zapadna civilizacija je u problemu, izmeću ostalog, i zato što je izvozila radna mesta na ta tržišta, koje si pomenuo. Oni su zbog toga značajno prosperirali, ali mislim da i njih tek očekuje šok, po principu povratne sprege. Naime, u svetlu sveukupne krize, potreba za njihovim uslugama se znatno smanjila.

A da ne pričam o principu, gde Kina, sa (teorijski) najidealnijim društvenim uređenjem, surovo eksploatiše svoju radničku klasu zarad profita, a na kraju, najveći profit izvuku omraženi imperijalisti. Ima nešto trulo u sveukupnoj raspodeli dobiti, nesumnjivo. Hoću reći, svi imaju putera na glavi.

A kakav im je sistem zdravstvene zaštite, u Kini? To se ne usuđujem ni da pitam.

Ma sta mislio o Reganu kao liku (a ne mislim mnogo toga dobrog), potpuno se slazem sa njegovim izborom 9 most terrifying words in the English language: "I'm from the government, I'm here to help."

pre neki dan naidjoh na ovu recenicu:
Reagan had bankrupted the USSR and set America on the same path.

odredista neoliberalog ili boljsevickog puta kao da se ne razlikuju mnogo

Doctor Wu

u kojoj je klasna pripadnost sve i igra ogromnu ulogu

Ne mogu da izdržim:

The lords and ladies pass a ruling
That sons and girls go hand in land
From good stock and the best breeding
Paid for by the servile class
Who have been told all lie in state

Za takve drzave blagostanja kao sto su Svedska ili Svajcarska (koja je Hitleru i nacistickim generaima omogucavala da u trezorima pohranjuju zlato i umetnine opljackane/otete od pobijenih Jevreja) bi ipak trebalo koristiti neki adekvatniji izraz.

A Norveška ?

noboole

Ti harvard likovi(Mislis li na milosevica? Znam da je on bio negde na zapadu, ne znam tacno gde)...

Odakle ti ideja da se M. skolovao na zapadu?

noboole

Ti harvard likovi(Mislis li na milosevica? Znam da je on bio negde na zapadu, ne znam tacno gde), pogotovo oni sto su skolovali za destrukciju koja se desila izmedju dve nule,najverovatnije, umesto da trace vreme uzivajuci u carima multi-kulture po muzejima, parkovima i pabovima, nisu izlazili iz svojih malih odaja na cetvrtim, petim i sestim spratovima nekog generickog studentskog doma sve vredno uceci.

Generacija koja je zavsavala fakultete '60,'70 je generacija mojih roditelja i profesora. Dok su se njima raspadali zivoti, neki od nas su ipak odrastali u porodicnom okruzenju delimicno zasticeni od gadosti, dobili sjajno obrazovanje zahvaljujuci nekolicini sjajnih (gimnazijskih) profesora i imaju sansu da nesto
urade. Sta su vise mogli da nam daju?

Nevezano, ako postoji neki fakultet, kreator ________, to je Pravni. Zao mi je pravnici, ali Seselj, Vucic, i pola SRS-a. Ja bih dvaput razmislio pre nego sto upisem taj faks. Mozda ima neka psihoaktivna supstanca u farbi za zidove...

heheh nije farba u pitanju, nego mozak...
ti koji upisuju i zavrsavaju pravni su posebna sorta...
sto bi reko akademik dusko- ko je s njima ziveo, tom ni pakao nece tesko pasti....

heheh nije farba u pitanju, nego mozak...
ti koji upisuju i zavrsavaju pravni su posebna sorta...
sto bi reko akademik dusko- ko je s njima ziveo, tom ni pakao nece tesko pasti....

srecom, pa se na prste jedne ruke mogu nabrojati u danasnjoj vlasti.
zato nam valjda tako dobro ide?

Ti harvard likovi(Mislis li na milosevica?

Ne, misli na Jeremica. Milosevic je svoj Pravni zavrsio u Beogradu.

ivana23

noboole

Ti harvard likovi(Mislis li na milosevica? Znam da je on bio negde na zapadu, ne znam tacno gde)...

Odakle ti ideja da se M. skolovao na zapadu?

mozda se nije skolovao formalno ali je sve naucio od korice do korice

savremena drzava, te pojam jednakosti, solidarnosti i bratstva (fraternite) vuku korene od francuske revolucije i predstvajujaju osnov savremene drzave, drzave prava i ljudskih prava, te Evrope (bez obzira ko je na vlasti)

Osnovni osnov "savremene države" je, skoro sigurno, big business. Naravno, postoje razne sitnije pod-osnove, co-osnove, korenčić ovde, korenčić onde ...

Sto naravno ne pomera Dr Wu-a...

Treba ga prvo ubediti pa pomeriti, napiti pa iskoristiti, šta god da savremeni srpsho-hrvatsko ovde favorizuje :) Evo i ja ću da komentarišem na nekoliko njegovih reči:

Sustinski, problem drzave blagostanja je sto ona ne podstice efikasnost. Covek je u proseku cudna, sebicna zivotinjka, koja se brzo navikava na arcenje, nerad i lenstvovanje a, u principu, samo ganja sopstveno zadovoljstvo. Nesposobnost da ukapira tu preovladjujucu iracionalnu crtu svakog coveka je ono sto je ubilo marksizam.

Marksu mozda nije zameriti, on je ziveo u 19. veku. Teorija evolucije je jos bila u povojima, ljudima generalno jos mnoga znanja i spoznaje nisu bila na raspolaganju.

Ja se, možda prečesto, vraćam na, pa tako i dodajem, co-evoluciju, Stuart Kauffmanov "Adjacent Possible", multivarijantnost...

Ja sam ubeđen da je ljudskom rodu inherentna radoznalost, potreba za kreativnošću, akcijom, takmičenjem,....,do nivoa gde je to, sa još nekoliko principal faktora, bio osnovni skup koji je pogurao ljude u odnosu na ostaalo živo na ovoj planeti.

A Dr Wuomim argumentima se ne može mnogo prigovoriti.

Tako, očigedno je da da je geopolitičko-ekonomsko-tehnički, i koji god još kontekst od velikog značaja.

Gledajući kroz prizmu današnjeg konteksta Francuska Revolucija je baš davna prošlost. (naravno, na nekoj gomili konteksta kroz istoriju ne treba zaboraviti ni imperije, sile, hegemonije, razne projekcije raznih pljačkaških i podrabljivačkih, oportunih, a nezajažljivih poriva).

I kako se kontekst danas pomera - Dr Wu skreće pažnju, Kina je upravo postala druga svetska ekonomska sila, po kupovnom paritetu je to postala kolko prošle godine, kolko pre nekoliko godina se pričao da će prestići US oko 2050-te, a koliko pre n-sati, negde u svetu, birajte dvocifrenu "n"promenljivu, neko pametan je izrazio mišljenje da sada pričamo o 2020-tim.

Pa su tu Indija i ostali.

Tako, 50%+ public spending u prosečnoj, razvijenoj državi je skoro sigurno istorija, inače će država samo da drastično ubrza sopstveno, relativno propadanje na svetskoj sceni.

Ako ne bude kompetitivna ovako nekoj državi ukoro neće biti dovoljno ni 90%+ public spending u očajnom hvatanju za prošlost.

Tako, kompetitivnost sigurno nema previše veze sa preširokom ulogom države, negativnu selekciju nisu izmislili Marks i Komunizam, i osim školstva, gde je davanje dobre šanse svoj deci verovatno imutable potreba ekonomije znanja, teško je zamisliti bilo koju drugu oblast koja je "istorijski" bila po krilom države koja će u nekom srednjoročnom planu ostati "na sigurnom".

Dalja budućnost, tehnološka, nije sad tema, iako bi bila vrlo interesantna za povratak na one gore ljudske osobine što sam naveo, radoznalost, kreativnost, prsti koji svrbe....

I kako se kontekst danas pomera - Dr Wu skreće pažnju, Kina je upravo postala druga svetska ekonomska sila, po kupovnom paritetu je to postala kolko prošle godine, kolko pre nekoliko godina se pričao da će prestići US oko 2050-te, a koliko pre n-sati, negde u svetu, birajte dvocifrenu "n"promenljivu, neko pametan je izrazio mišljenje da sada pričamo o 2020-tim.

i pre jedno 30-tak godina japan je postao druga (ili treca ako su SSSR podaci bili tacni) svetska ekonomska sila sa prorocanstvima da ce 2010 postati prva ...

i sta se desilo ...
u medjuvremenu japanska mladez je shvatila da to ne vodi nigde jer iako japan postaje sve veca sila sila oni od toga nemaju mnogo vajde, konzumerizam ih ne cini srecnim, nacin zivota ih unistava intelektualno i emotivno ...

Pity Japan

krajnje vreme ja da mi shvatimo da svet moze biti drugaciji od onog koji nam se nudi

Tesko nama da je nema - uostalom videli smo sta se, samo nedavno, desilo sa mortgage krizom u Americi...sve krezubav do krezubavog...

Sto im nista nije smetalo da tako krezubi krenu na property ladder, sve u nadi da ce milioni (ilegalnih) meksickih imigranata i stranih studenata, desperate da zive u Americi, za skupe pare iznajmljivati sobe i otplacivati skupe kredite... Somewhere along the line su se malo zajebali.

konfuzija je maksimalna! Kako bi bilo da sagledate malo dalje od svoga nosa - savremena drzava, te pojam jednakosti, solidarnosti i bratstva (fraternite) vuku korene od francuske revolucije i predstvajujaju osnov savremene drzave, drzave prava i ljudskih prava, te Evrope (bez obzira ko je na vlasti). Znaci drzava blagostanja (bez obzira na svoje socijaldemokratske korene) je stvarnost. Ona je temelj savremene Evrope i EU (acquis?).

Tacno, konfuzija je maksimalna ali, cini se, pre svega u tvojoj glavi. Cim pocne prica o konkretnom zivotu, konkretnim stvarima, komunisti (kao, uostalom, i fasisti) odmah trk u istoriju, filozofiju, Epikure, Demokrite, velike (i vecne) Principe, Ideje (a takvih, sa velikim I, se posebno treba cuvati)... Koja je to drzava blagostanja, koja je to jednakost/bratstvo/solidarnost temelj savremene Evrope? Ona koja koja Cigane, 60 godina posle holokausta, juri po pariskim getoima, trpa ih u vozove i salje u za njih prikladniju buducnost? Koja u Svajcarskoj/Francuskoj/Spaniji/Holandiji/Danskoj poziva na hriscanske korene Evrope (zdaj)? Koja u severnoj Italiji poziva na bacanje africkih imigranat u more? Koja po Sloveniji lovi Cigane koji, u strahu za zivot, beze po sumama? Koja po londonskom tubeu upucava ljude koji su imali tu nesrecu da im koza ima malo tamniji ten?

u medjuvremenu japanska mladez je shvatila da to ne vodi nigde jer iako japan postaje sve veca sila sila oni od toga nemaju mnogo vajde, konzumerizam ih ne cini srecnim, nacin zivota ih unistava intelektualno i emotivno ...

Pity Japan

Pazi druga clana koji citira ultralibertarijanski the economist.

Kad se citaju ovakvi clanci-'analiticki komentari' mora se uvek i pre svega misliti na motive onoga ko ga je napisao: zasto je to napisao, za ciji racun i kome je ovo upuceno? Kad malo promislite i ukapirate da je ovo clanak koji targetira vase vrsnjake koji razmisljaju da li da u svoj portfolio ulaganja ubaci i malo Japana ili Kine a ovde mu se implicira VELIKI RIZIK ulaganja u iste (tj mu se indirektno porucuje, kupi americke/UK bondove) onda ce sve biti jasnije.

Ako ne bude kompetitivna ovako nekoj državi ukoro neće biti dovoljno ni 90%+ public spending u očajnom hvatanju za prošlost.

Pitanje je da li je to posao države - da bude kompetitivna? Sad su svi impresionirani Kinom.

Kina je upravo postala druga svetska ekonomska sila, po kupovnom paritetu je to postala kolko prošle godine, kolko pre nekoliko godina se pričao da će prestići US oko 2050-te, a koliko pre n-sati, negde u svetu, birajte dvocifrenu "n"promenljivu, neko pametan je izrazio mišljenje da sada pričamo o 2020-tim.
Pa su tu Indija i ostali.

Dakle, "mi" bi trebalo da opstanemo u njihovoj žestokoj konkurenciji, i zato nam treba država koja puno ne troši i ne košta puno.
Ali koja je njihova "tajna"? Za Kinu je prilično očigledno - najstariji recept na svetu: "povoljna klima" za kapital, investicije u infrastrukturu, plus politička diktatura, siromaštvo i obespravljenost radnika. Da bizarnost bude veća, sve to sa etiketom "komunizma".

I sad, "analitičari" proučavaju grafike, i sa nevericom i zebnjom gledaju gde će se preseći onaj kineski sa američkim.

To je prilično mehanički pristup. Ako nas istorija ičemu uči (a ne uči ), to je da su ovakvi uzleti ograničenog trajanja. Kad-tad, čak i Kinezi će se setiti da žele da žive, a ne samo da rintaju. Represivni sistem će se rastočiti ili srušiti, plate će krenuti na gore, a upotrebljivost radnika počeće da opada, i "kompetitivnost" Kine pašće na nivo ostalih "normalnih" zemalja.

Zanimljivo je kako je "kineski zmaj" dao novi podstrek neoliberalizmu. Kao što ga je osamdesetih hranila očigledna neefikasnost "države blagostanja", sad ga kanda podstiče istovremeni strah i divljenje prema Kini.

Što nas dakle dovodi do poslednje osnove svakog liberalističkog argumenta. Danas u Srbiji od poslodavaca možeš čuti paradoksalnu priču: gomila nezaposlenih, a kad tražiš radnika, ispostavi se da niko neće da radi. To je malo karikirano, ali do neke mere to je zajednički utisak u celom "zapadnom svetu".

Čovek j sklon lenjosti i iracionalnosti - dakle, treba mu ozbiljan podsticaj. Da bi država bila "kompetitivna", potrebno je da je privreda konkurentna, a politički sistem potiskuje bundžije. A da bi privreda bila konkurentna, neophodno je da imaš masu bednika spremnih da rintaju za par dolara.

To je dakle osnovna linija liberalizma: da bi neki opstajali i napredovali, potrebno je da neki slojevi budu izloženi verodostojnoj opasnosti od umiranja od gladi. Kao u "najbržće rastućim ekonomijama".

Socijal-darvinizam još nije spreman da umre.
Što je najgore, možda ima i neke supstancije u tome. Dr Wu-ovom argumentu se malo šta može prigovoriti.

i sta se desilo ...

Prestigla ih Kina 2010-te

Bila je i Britanija broj jedan nekad.

Znači, Kina napreduje ogromnim koracija, sad, i relativan napredak u odnosu na US ne usporava, nego ubrzava.

Uz to, US je de facto "bakrotirala". Ovo u debelim navodnicima, naravno, pošto je broj jedan sila, ekonomska pa vojna, pipci dolarske hegemonije su još uvek svuda.

Ali, Kina je polako počela da se ratosilja dolara, ako krene "juriš" na dolar tek onda ćemo svašta doživeti.

A teško je izaći iz paklene petlje u US, sad još kad se loši dugovi polako prebace na poreske obveznike ne ostaje mnogo osim protekcionizma, sile, poreza i pravih vrednosti, naravno, povećanja produktivnosti gde su US prvi majstori. Samo sve je tanji taj kolač sve veće produktivnosti.

E sad, naravno, jedno je pisati "lepršave" komentare - ja se ne kladim protiv US, ali moja penzija i ono što deci treba da ostane više ne ide tamo. Polako mi se to desilo, polako kao i thinning S&P trading volumea, gde taj S&P na prvi pogled izgleda zdravo onima koji ne obraćaju pažnju pošto ih ne interesuje posebno (na malom obrtu je lako iskusiti velike promene u cenama koje onda ne odražavaju pravo stanje, kao u mehanici, sa malo sile je lako pogurati laku stvar, ali teško tešku).

A Kina je samo proxy name za BRIC, koji je proxy name za još širi noviji svet.

Ni Ameri više ne srljaju u US, u trading, npr, nego u "US" prisutan u BRIC ekonomijama - the next best thing inertnijima i onima kojima je trading sekundarna aktivnost i koji, s pravom, vide rizik u direktnom investiranju u BRIC.

Pitanje je da li je to posao države - da bude kompetitivna? Sad su svi impresionirani Kinom.

Dakle, "mi" bi trebalo da opstanemo u njihovoj žestokoj konkurenciji, i zato nam treba država koja puno ne troši i ne košta puno.

Sve zaviti od cilja, naravno.

U "svetu", iole razvijenom i iole mobilnom, u proseku, mladi prosto neće da prihvate prosto-malo-proširenu egziatenciju - hrana, odeća, koliba i nešto kjniga, recimo Internet sad.

Neće ni odrasli iako često u mogućnosti da promene život "na bolje", a po onome što pričaju.

Žele neki progres, žele "više", i dok se ne zapati neka prava svetska vlada, bez navodnika, takmičenje je pravilo igre.

Šta je igra - ne mora da se veže za kineski model, mala zemlja je potpuno druga priča, samo mala siromašna zemlja može još manje da priušti veliku javnu potrošnju.

Zdrava kompetitivnost države nije samo u maloj potrošnji, premala potrošnja skoro sigurno više rizikuje nego što nudi, i tu je sigurno value-for-money, strategijska.

Potpuno su dve različite kvalitativne priče nepotrebna administracija, npr, i informaciona infrastruktura, pa ulaganje u školstvo itd.

To je prilično mehanički pristup. Ako nas istorija ičemu uči (a ne uči ), to je da su ovakvi uzleti ograničenog trajanja.

Oni sad imaju preko 2,000 milijardi dolara deviznih rezervi, mnogo veći rast od ostalih sila i ogroman trgovinski suficit sa ostatkom sveta. Teško je protiv ove mehanike, kao što je teško protiv gravitacije kad se okliznemo na planini ma šta pre toga čitali o levitaciji

i "kompetitivnost" Kine pašće na nivo ostalih "normalnih" zemalja.

Ok, naravno, prirodan trend da tok od većeg ka nižem potencijalu na kraju završi izjednačavanjem potencijala, kako generator presuši.

Samo, ti ovde navodiš samo stanje neke njihove buduće kompetitivne "realnosti". Deo tog budućeg stanja je i taj budući trenutak u vremenu (kad će se desiti) i koliko će oni tad biti jaki i bogati u odnosu na ostale.

To je dakle osnovna linija liberalizma: da bi neki opstajali i napredovali, potrebno je da neki slojevi budu izloženi verodostojnoj opasnosti od umiranja od gladi. Kao u "najbržće rastućim ekonomijama".

Socijal-darvinizam još nije spreman da umre.
Što je najgore, možda ima i neke supstancije u tome. Dr Wu-ovom argumentu se malo šta može prigovoriti.

Civilizacija, naravno, nije zero-sum game, nadam se da se tu slažemo. Zato što proizvodimo novu vrednost, pretvaramo energiju u rad, sirovu energiju u sofisticiranu energiju, kako god.

Svima je, u proseku, sve bolje kroz istoriju. Postoje glitches, naravno, nadajmo se da ih je sve manje.

Sumnjam da je previše jaka država pozitivna promenljiva u svetskom napredku.

Ja sam i dalje malo levo od centra ma kako me nervirala država koja jednog dana postavi road speed bumps da bi ih drugog dana skidala i stavljala nešto drugo, ili otvarala gomile šaltera gde odjednom moram da idem da bih kupovao dozvole za parkiranje u mojoj ulici za prijatelje koji mi dolaze u posetu.

Ja nisam za to da pošteni i vredni, a koji nisu street-wise gladuju.

Ali svet je kompetitivan, i ne želi da se udruži u nekom idealnom, efikasnom obrascu. I šta onda raditi u situaciji gde nema dovoljno novca za sve lepe i "lepe" ideje?

Ali svet je kompetitivan, i ne želi da se udruži u nekom idealnom, efikasnom obrascu. I šta onda raditi u situaciji gde nema dovoljno novca za sve lepe i "lepe" ideje?

Ne sporim ništa od ovoga što ste gore napisali - sve mi je to prilično prihvatljivo. Naravno, osim nabrojanih - lenjosti, iracionalnosti, radoznalosti, postoji i kompetitivnost kao neotklonjiva crta ljudske prirode.

(Ipak, iz principa se ne bih ne oslanjao na argumente zasnovane na "ljudskoj prirodi".)

Dakle, sa svime se slažem. Ovo što sam citirao, učinio sam iz jednog specifičnog razloga: da postavim jedno pitanje na koje me zanima kvalifikovan odgovor. (Nažalost, pitanje zvuči priliko široko i uopšteno, tako da nisam optimista u pogledu nekog konačnog odgovora, ali ipak bih ga podelio sa Vama.)

Naime, čisto na osnovu nekih dojmova (što naravno ne isključuje podatke, ali se ne zasniva isključivo na njima) - stekao sam utisak da možda

pri današnjem stanju i očekivanom razvoju tehnologije opstanak čovečanstva i koliko-toliko pristojan (da ne kažem opušten) život, uopšte nije tako teško dostižan cilj. Naprotiv, svi sastojci su već tu, nama ispred nosa.

Prema tom utisku, najveći deo tenzija, turbolencija, i konflikta, potiče od nedovoljno dobrog sistema za distribuciju društvenog rada, znanja, resursa i vrednosti - a ne od civilizacijske i tehnološke nerazvijenosti.

Ukratko, najveći deo pritiska pod kojim živimo, nametnuli smo sami sebi. Ne pojedinačno, nego kao delovi sistema. A inače bi se - kad bi se uklonile sve veštačke prepreke - pri ovom nivou razvoja moglo živeti prilično pristojno i prilično opušteno u svim delovima sveta.

Dakle, u ovom delu - uklanjanju prepreka - saglasan sam sa liberalističkom dogmom. Ipak, ispada da zbog nešega njihovo širenje napretka predstavlja, i pored nominalnog porasta vrednosti, istovremeno i širenje patološki napetog i konfliktnog načina života, a ne nekog kvalitetnog i koliko-soliko spokojnog i opuštenog.

Tj, možda smo mi kao civilizacija već pobedili u toj istorijskoj trci za opstanak, i već presekli ciljnu vrpcu - samo usled beznadežne upetljanosti u neurotične mehanizme kompetitivnosti i surevnjivosti, to jednostavno nismo u stanju da pojmimo, i da jednostavno počnemo da živimo pristojno i opušteno?

Možda ipak ima novaca za mnoge "lepe" stvari - ali mi eto trošimo bilione na oružje, policije, državne uprave, i ostale oblike društvene patologije...

pri današnjem stanju i očekivanom razvoju tehnologije opstanak čovečanstva i koliko-toliko pristojan (da ne kažem opušten) život, uopšte nije tako teško dostižan cilj. Naprotiv, svi sastojci su već tu, nama ispred nosa.

Da, al džaba kad nema kuvara Još je...

ali mi eto trošimo bilione na oružje, policije, državne uprave, i ostale oblike društvene patologije...

...kao što kažeš (mi sigurno nismo pre persirali, nego ja retko sad dolazim na blog pa si ti verovatno zaboravio :) patologija.

Mentalno bolesno je, valjda i uglavnom, iracionalno po definiciji. Šta reći kad krenu US, EU i Rusija da prave svako svoju GPS instalacije, umesto jedne, pa višestruki particle akceleratori, umesto jednog, pa kad n farmaceutskih firmi uloži n milijardi u jedno te isto istraživanje umesto da zajednički ulože jednu itd.

Mentalna dinamika moćnih, bogatih i ustoličenih je, očigledno, svet za sebe.

Bolji život je proces, kao što je uvek i bio, i iako ja uopšte ne sporim potrebu za socijalnim fer-playom ja sam ubeđen da nema algoritamskog optimalnog puta u tom procesu, suviše je kompleksan, probano, pogotovo ne nekog puta koji bi se mogao definisati na nivoima država, nego je osnovni sastojak, i ne možemo da pobegnemo od Dr Wua, fluidnost ljudi, kapitala i informacija.

To je, verovatno, jedini realan, kolko-tolko "mirnodobski" način da se razore granice na širem polju, i razaraju se. Polako, lenj je taj osnovni harmonik, ali civilizacija je masivna stvar.

Igre bez granica donose i trgovinu bez granica, tek da se dotaknem i srpskih monopolista i njihove vlasti nad cenama. Rasipničke karte je moguće igrati samo u sredinama gde granice štite rasipnike, među granicama uvek ima monopolista, manje ili više vidljivih - genije kreacije, u sredini bez granica zamenjuje genija manipulacije u punoj širini tek kad više ne moramo da izmišljamo toplu vodu, nego je kupimo od kog hoćemo proizvođača, pa izaberemo najboljeg, a mi se bavimo kompozicijom - komponujemo, kombinujemo ono što su drugi već napravili u nešto novo.

Kompetitivnost neke države, ma kako države specifične, uopšte ne mora da bude paralizovana trenutnom, istorijskom bedom ako postoji državna volja da se istorijska struktura koja je dovela do bede menja.

Primer - to da je broadband u svakoj kući isto što je nekada bila i struja u svakoj kući sad već i vrapci po većini sveta znaju. A opet se nađe državnik koji ne zna šta je to Internet.

Taman shvata da onomad nije moglo da se čita efikasno uveče bez struje, ali se muči sa shvatanjem da danas ne može da se čita bez Interneta, sutra bez broadbanda.

Srpska priča je druga, razumem, i lakši je primer iz UK - ovde stvarno ima lenjih ljudi, koji bi mogli da rade i ima posla, ali neće, lakše im je da žive od socijalne pomoći.

A tamo teško da su u poslenjih 23 godine, od kad sam ja otišao, nestali oni koji će radije da budu sa roditeljima i na roditeljskom trošku nezaposleni u Beogradu nego da odu negde na selo da rade. Ok, možemo i da brišemo ovo, kao da na selu cvetaju ruže, a možemo i da brišemo da neko ne shvati kao relativizaciju kriminalnog onih što su upropastili zemlju.

Samo kako napred? Ja posle nekoliko godina na blogu još nisam siguran da li smem ovako da pišem, pa potencijalno vređam ljude koji stvarno nemaju opcije, ili ne smem pa tako ne dodam kap u moru neke osobe koja se onda zamisli da li može da se malo trgne i učini nešto za sebe.

Zahvaljujem na
lepom i obuhvatnom odgovoru, ali nisam baš ubeđen.

Dr Wu i ti promovišete optimizam u pogledu koncepta tzv "ekonomskih sloboda" kao jedinog čudotvornog leka za razvoj civilizacije.

Razvojni kapacitet kapitalizma je očigledan i nesumnjiv, ali, kad se stvar pogleda pobliže, ostaju sumnje.


U suštini, to je neka vrsta matematičke problematike, a meni nije poznato da je do sada neko teorijski dokazao opravdanost tog optimizma.

Rezerve su brojne. Kapital sigurno ima interese koji su u određenom obimu paralelni sa interesima čovečanstva, ali su ipak suštinski različiti. I sami ste naveli jedan broj primera u kojima kapital arči resurse, duplira investicije, pokazuje nezainteresovanost prema mnogim oblastima od značaja.

U kapitalizmu postoje dva osnovna stanja: monopol i konkurencija. Stanje kooperacije ne postoji. Monopol teško da predstavlja razvojno poželjno stanje, dok ni konkurencija u pogledu vitalnih resursa izgleda ne daje najbolje rezultate.

Kapital ima logiku profita koja je vezana za trajanje ekonomskog ciklusa, dok je interes čovečanstva dugotrajan i uravnotežen održiv razvoj. Biznis isto tako nije u najboljim odnosima ni sa potrebom očuvanja prirodne sredine, životnog ambijenta, i srodnog seta pitanja.

Pored toga, kompleksna je i veza između "ekonomskih" i "političkih" sloboda, odnosno između kapitala i demokratije. Pokazalo se da kapitalu nije ni malo strano stanje represije i dominacije u društvu. Naprotiv.

Prema tome, hvala, ali ne, hvala. Poštujem tvoju reč i procenu, ali za sada ne bih kupio taj proizvod samo na osnovu Vaše vere.

Što ne znači da pokušavam da prodam nešto drugo - samo bih zadržao dozu nepoverenja i otvorenosti.

Edit: Iz toga što nema kuvara ne sledi da se mora pojesti sve što se nađe na putu

Ekonomski liberalizam i levica se u osnovi slažu oko povremenog razvojnog uzleta koji "ekonomske slobode" daju društvu. Razlika je samo u žanrovskom određenju filma: liberalizam smatra da se radi o melodrami, i da će svi na kraju biti srećni i maramicama brisati suze radosnice, dok levica smatra da je u pitanju horor, i da nas kapital samo tovi da bi nas na kraju progutao.

Na osnovu vlastitog filmskog iskustva, nisam u stanju još definitivno da presudim, ali mi neke rediteljske intervencije prilično snažno sugerišu horor.

Jasno je das u Kaiptal I Čovečanstvo dva različita subjekta, iliti stvorenja. Neko vreme idu zajedno, neko vreme se očigledno glože, ali jasno je da svako ima svoje interese, potrebe i bioritmove.

Kapital je “aktivan”, Čovečanstvo je za sada “pasivno”.
Liberalizam je slepa vera da će se ova dva bića na kraju zaljubiti, venčati, I živeti happy ever after. I zato staju na stranu Kapitala. Slepa vera, jer za sada još nisam vido ništa nalik na dokaz.
Neki pak veruju da se Kapital može pripitomiti, da može postati tovarna žoivotinja I da se na njemu može jahati.
Drugi naprotiv veruju da on od početka jaše na grbači Čovečanstva.
Ja bih se između ta dva dinosaurusa opredelio uza Čovečanstvo I stao na njegovu stranu.
Ali Čovečanstvo nije u stanju da se samo organizuje, I da se samo brine za svoje potrebe i bez Kapitala će sasvim sigurno propasti – to je omiljen, I jak, argument liberalizma.
Ma koliko ovo u praksi trenutno bilo uverljivo, u principu se ne slažem. To je na neki način ekvivalentno sa pitanjem da li je čovek odgovorno, razumno I slobodno stvorenje, ili mu treba spoljašnja mehanika da bi rešio sopstvene probleme.
To možda zvuči utopistički, ali ja se kladim na Čoveka I Čoverčanstvo, protiv Kapitala. Na njegov razum I moć da organizuje svoje osnovne potrebe.

gorran2
Pored toga, kompleksna je i veza između "ekonomskih" i "političkih" sloboda, odnosno između kapitala i demokratije. Pokazalo se da kapitalu nije ni malo strano stanje represije i dominacije u društvu. Naprotiv.

upravo to. šta se uradilo u latinoameričkim državama (ne jedini, ali najeklatantniji primer) da bi friedman i ekipa uspešno uveli eksperiment samoregulacije tržišta kao jedino održivog rešenja za zdravu ekonomiju? u čileu je npr. uvedena otvorena vojna diktatura. kažu da je tako moralo, jer "na početku boli", a "mase ne shvataju nužnost nepopularnih mera, jer jedino se time obezbeđuje zdrava i održiva ekonomija". ne mislim da su npr. čile, bolivija i argentina, ali ni ostale zemlje u kojima se ovaj model forsira(o) - paradigme demokratije. upravo suprotno.došlo je do ponižavajućeg, najstrašnijeg raslojavanja, a da zapravo nije pružena šansa konkurenciji, u koju se upravo gurui apsolutne samoregulacije tržišta, zaklinju. krupni kapital svakako nije otišao u ruke najsposobnijih i najpreduzimljivijih, već "najsnalažljivijih" i najokrutnijih (do psihopatski strukturisanih) ličnosti. i to legalno. zbog toga su i uvedene ili modelirane već postojeće diktature, kako bi obezbedile odgovarajući pravni okvir. ovo se pre svega odnosi na situaciju u zemljama latinske amerike, ali i na ostale zemlje u kojima, zbog različitih političkih i istorijskih razloga, savremene demokratske institucije nisu do sada uspele da se etabliraju i suštinski zažive.

To možda zvuči utopistički, ali ja se kladim na Čoveka I Čoverčanstvo, protiv Kapitala. Na njegov razum I moć da organizuje svoje osnovne potrebe

I ja, u stvari, nego se tebi i meni, izgleda, konteksti ne podudaraju. Naime:

Dr Wu i ti promovišete optimizam u pogledu koncepta tzv "ekonomskih sloboda" kao jedinog čudotvornog leka za razvoj civilizacije.

Ja ne pročitam pažljivo svaku reč koju drugi napišu (teško mi je obuzdati maštu dok čitam pa odlutam) pa komentarišem samo za sebe - ja pričam o sadašnjem vremenu, bliskoj prošlosti i ne predalekoj budućnosti, recimo moja deca i, možda, unuci.

Meni je teško da vidim bolji, a praktičan, znači izvodljiv način za značajan napredak danas nekoj prosečnoj državi osim kompetitivnog uključivanja u svetsku ekonomiju. Ovo bi, po meni, bio osnovni faktor, ne jedini.

Koliko je verovatno da će "nadprosečne" države, BRIC, US, Japan itd, da se značajno promene sledećih 20 godina, npr?

Male, veliki biznis je uzjahao politiku, uglavnom. Možemo slobodno da pričamo samo o ekonomiji, "analiziramo" bližu budućnost i ja mislim da ćemo biti ok.

Ovo, recimo, znači i to da je i demokratija postala objekat trgovine - koliko para toliko muzike, glasova. Pa je tu i negativna selekcija - u jednom stvarno ogavnom proseku krupnija, lepša, glasnija, agresivnija itd osoba, preko pažljivo podrđanih, plaćenih mass medija ima mnogo veće šanse protiv pametnije i bolje osobe a manje fizički ugledne, tiše, moralnije.

Da bi se, uopšte, dobila šansa da se priča sa glasačima na veliko mora se udružiti sa biznisom, parama, kanalima komunikacije.

Znači biznis, konkurencija su tu, fakat, i mi tu ne možemo ništa da uradimo.

Naravno da je ovo daleko od idealnog, ne treba ni navoditi primere.

Samo kretanje ka boljem je proces, sve su manje šanse za sistemik, revolucionarne promene (a znamo i sami šta su revolucije, uglavnom istorijski).

Ono najgore zlo liberalnog, koje ti ne voliš, a možda misliš da mnogi olako prihvataju, dok ja mislim da to nije slučaj nego to ljudi prihvataju kao nužno zlo, će baš biti podriveno samim liberalnim udruženim sa slobodom kretanja ljudi, kapitala i informacija, pa tehnološkim razvojem u širim okvirima Ja mislim.

Primer sa jednog kraja spektra, samo da na njega zaboravim - rudu će jednog dana kopati roboti, ne ljudi, znači muka tog tipa fizičkog "provociranja" čoveka će da nestane. A i sve više se koriste kompozitni materijali, plod naučno tehničke revolucije.

Tako, sa rudara kao najsvetlijeg primera zamisli da se pomerimo na neko fizički manje izazovno zanimanje, neko u uslugama, recimo informativne prirode (tj roboti će praviti i kuće, kuvati večere, spremati kuće itd).

Ako me poslodavac bude maltretirao u tako nekom svetu ja ću preko Interneta naći boljeg poslodavca, ili ću sesti i smisliti ideju pa sa tržišta kapitala zatražiti finansijsku podršku za implementaciju.

U društvu gde sve teče, liberalno, dosta će otupiti potreba da se bude "street wise". Danas ne mora niko da bude vižljast i spretan na "ulici" da bi bio kolko tolko pismen. Tako će, nadam se, jednog dana biti i sa idejama i njihovom realizacijom.

Ljudi umeju danas s pravom da pitaju "što da se maltretiram nekim malim, privatnim biznisom kad sam skroman i hoću normala, fer posao".

Ali ovaj sentiment je skoro sigurno rezultat, najvećim delom, baš logističkih teškoća koje stoje na putu da se neko ovako oslobodi.

Velikim konglomeratima je, dobre su šanse, u civilizacijskom smislu "odzvonilo". Ekonomije znanja i SMEs (small to medium size enterprises) su igra.

Ova igra ide protiv onog u liberalnom što nam najviše smeta, a uz pomoć ovih sloboda kretanja o kojima Dr Wu priča i na koje se ja često pozivam.

ja pričam o sadašnjem vremenu, bliskoj prošlosti i ne predalekoj budućnosti, recimo moja deca i, možda, unuci

Sukob, nepoklapanje interesa, Kapitala i Čoveka nije stvar neke daleke budućnosti. On je prisutan sada i ovde - ne samo u dalekim ili siromašnim zemljama.
Na primer, osnovni princip biznisa je širenje, povećanje proizvodnje i plasmana. Tako je, na primer, u interesu prehrambene industrije da ljudi što više konzumiraju njene proizvode. I tu onda naravno stupa na scenu inventivnost, i sve vrline slobodne ekonomije. Proizvodi se ogroman asortiman šarenih proizvoda, u slim oblicima, sa svim mogućim zamislivim i nezamislivim ukusima. Pa tako npr imate у rafovima pizza snacks sa ukusom paradajza, a na susednoj gondoli paradajz bez ukusa paradajza.

Pa onda dođe marketinška kampanja, pa sponzorisanje škola, pa se sve te "grickalice" podmeću deci na svakom koraku.

I sve se to onda završi ogromnim uspehom prehrambene industrije. To je jedan unosan biznis sa dobrom osnovom, prostorom za razvoj i visokom stopom rasta.

A Čovek? Po njega je rezultat te pobede prehrambenog biznisa očigledan: u USA je 30% ljudi predebelo (po nekima 60%), sa teškim posledicama po zdravlje i kvalitet života.

Naravno, sve ovo može se donekle korigovati kvalitetnim informisanjem i istraživanjima. Međutim, ne budimo naivni - informisanje i istraživanje su takođe biznisi, a novac je tu očigledno na strani Industrije, a ne Čoveka. Pa će ona očigledno dobiti i kvalitetno i blagonaklono informisanje.

Dakle: Biznis - cveta, Čovek - propada.

To nije samo bizaran izdvojeni slučaj. Taj sukob interesa Biznisa i Čoveka je sveprisutan - postoji na svakom mestu u svakom trenutku.

Ono što liberal-ekonomisti slatkorečivo zastupaju jeste da ovog svog podmuklog, ali zakletog neprijatelja, pustimo unutra i da mu se bezuslovno i sa slepim poverenjem predamo na upravljanje.

Još jednom: hvala, ali, ne, hvala.

Taj sukob interesa Biznisa i Čoveka je sveprisutan - postoji na svakom mestu u svakom trenutku

Ok, postoji svašta Ipak, ostavimo čoveka koji je izmislio Biznis, to će da "propadne", po mom mišljenju, i pogledajmo Čoveka je izmislio biznis.

Ja se upravo vratio sa godišnjeg. Bio na Fijiju, jugoistočni Pacific.

Tamo ljudi prosto žive, smireno, min temperatura izmerena ikad (ako nam je sagovornik bio u pravu) 17 stepeni, more 26 C, klot.

Nema struje po manjim ostrvima, nema TVa na većini ostrva (bar ovde gde smo se mi kretali)

Imaju, dakle, ostrva sa selima, u njima poglavica koji je vlasnik ostrva, tog jednog ili nekoliko u grupi (eng. chief).

E sad, s vremena na vreme dođe neko i kupi ostrvce od nekog od poglavica (ima preko 300 ostrva). Naravno, milionske cifre su u pitanju i mi pitamo lokalca kako oni gledaju na to da poglavice imaju sve a oni jako malo.


Mislim da on uopšte nije razumeo pitanje, gleda me u čudu i kaže da je tako uvek bilo.

Naravno, on je opušten, ovde raste ananas, kokosovih oraha više padne pa propadne nego što se iskoristi, kad je oseka može da se prošeta tamo gde se povukla voda i nakupi "mesa" za taj dan, pola sata posla.

Kad porodici ne rodi godina, tj ono što ne donosi more, podele ostale porodice sa ovom. Tj delenje je normalno stanje stvari.

Kad se ode u bolnicu ili je potrebna neka profesionalna usluga koja se ozbiljnije plaća poglavica plati.

Itd, raj znači. Soft coral capital of the world, ronjenje, pecanje itd.

Al mi još nećemo ići tamo da živimo

Ok, mi smo, skoro sigurno, flawed.

Ali odoše i njima u svet oni mladi najpametniji. Možda su samo "najpametniji" ali je verovatnije da mi odrasli ne primetimo kako se neminovno, i potrebno, menjamo kako starimo.

I kako smo stariji osećamo se i sve pametniji i od strasti nam je ostala, između ostalih, i ona da revlucionišemo život mladih oko nas.

Naravno, kad kažem mi tu pre svega mislim i na sebe.

A znam da je sve manje prostora da svet menjamo ideološki-revolucionarno.

Ovde u Londonu smo u "osinjem gnezdu", moga bi čovek pomisliti - ali ipak pazimo na hranu, kupujemo organic, male su razlike u ceni, mesa ionako ne treba previše.

Šta ga znam, ja krpice i patike nisam kupovao ni kad su mogle da budu značajna promenljiva. Kupim više knjiga nego što umem da pročitam ali nije mi tu big biznis kriv.

A deca, jezivo pametna, na desetine ih prodefiluje kroz našu kuću svakog meseca. Da ne poveruješ koliko su pametnija od nas nekad.

Ok, lutaju još uvek oko potrošačkog đubreta, ali se vidi da uče brzo i razumevaju. Kad odrastu njihovim trulim kapitalistima će skoro sigurno biti teže nego našim

Bio na Fijiju, jugoistočni Pacific.

Fiji je jugozapadni pacifik?!

zabuna je verovatno zbog onoga da je istocno od istoka zapad



skoro sva pacificka ostrva su pre dolaska zapadnjaka imala tkzv. Gift ekonomije i poprilicno lepo su ziveli, imali su manju smrtnost, dug zivotni vek, znatno manje sukoba sa jos manje posledica ...

zabuna je verovatno zbog onoga da je istocno od istoka zapad

Nije se teško zabuniti pošto su GMT +/- 12h

Mene je verovatno zbunilo što su formalno GMT+12

Ja sam bio na Taveuniju, kroz koji prolazi timeline.

A većina teritorije im je na istočnoj hemisferi.

Tako, pošto i add-hoc Google kaže da si u pravu, ja sam, očigledno, pobrkao orijentaciju u svetu i orijentaciju u Pacifiku :)