Zašto je dobro da se država komercijalno zaduži?

Srbija će ove godine imati budžetski deficit od 4,8% BDP-a. Pored toga, država mora da finansira i otplatu glavnice javnog duga u iznosu od oko 8-9% BDP-a ove godine. Dakle, potrebe za finansiranjem sumarnih državnih rashoda su znatno veće nego prethodnih godina, pre svega, zbog dospeća značajnih iznosa glavnica javnog dugova (a to će se dešavati i narednih godina).

Kako država pokriva ove rashode? Ministarstvo finansija, odnosno trezor, tj država, se pre svega finansira finansira izdavanjem trezorskih zapisa (trenutni stok je oko 140 milijardi dinara), iz sredstava od prolećnog komercijalnog zaduživanja (kod poslovnih banaka, inače domaćih pravnih lica), smanjivanjem depozita trezora kod NBS, kao i relativno malim dodatnim sredstvima od privatizacija ili pak po osnovu prihoda državnih, odnosno javnih preduzeća (što su, trenutno, vrlo mali iznosi).

Međutim, potrebna su dodatna sredstva. Hipotetički, Trezor bi mogao da ih namakne od intenziviranja relativno slabo uspešnih emisija trezorskih zapisa, tako što bi povećao ponuđenu kamatu. Međutim naša se država (opet) odlučila na alternativni (dodatni) način finansiranja svojih potreba - komercijalnim zaduživanjem.

Naime, ako republički parlament usvoji zakon, Srbija će se zadužiti u iznosu od 250 miliona evra kod KBC Banke, Nove Kreditne banke Maribor, Eurobanke EFG, Vojvođanske, Hipo Alpe Adria i Erste banke, i banaka koje su dale zajedničku ponudu: Inteza, Unikredit, Rajfajzen i Sosijete ženeral (u 25 partija po 10 miliona evra). Kamatne stope su sledeće: na referentnu kamatnu stopu (EURIBOR 6M = 1,14%), dodata je marža kod KBC banke 4,25%, Nove Kreditne banke Maribor 5%, Eurobank EFG 5,2%, Vojvođanske 5,25%, Hipo Alpe Adria i Erste banke 5,3%, koliko je i kod banaka koje su dale zajedničku ponudu. Kada se ovo sabere i uproseči trenutna kamata je nešto ispod 6,5% i vrlo je verovatno da se kroz godinu, imajući u vidu dosta fleksibilnu politiku Evropske centralne banke (a time i kretanje EURIBOR-a), neće bitnije promeniti (troškovi obrade kredita su 0,5 odsto iznosa, a otplaćivaće se polugodišnje. Rok otplate kredita je pet godina, u što je uključen i poček od 12 meseci).

Zašto smatram da je ovo mudra odluka države? Pogledajmo kako ide prodaja Trezorskih zapisa RS. Na poslednjoj aukciji 28.9.2010. prodato je oko pola milijarde (dvogodišnjih) trezorskih zapisa po kamati od 13,4% (prodata je četvrtina ponuđene sume, dakle, dosta loše ide). Neki dan pre toga, godišnji Trezorski zapisi prodati su u iznosu od 2,2 milijarde po 12,8% (74% emisiije). Samo neki dan pre ove prodaje tromesečni Trezorski zapisi realizovani su po kamati od 11% (57% emisije).

Sve u svemu, ovo je vrlo skup način da se finansiraju državne potrebe. Razlo je jasan. Tržište, odnos kupci Trezorskih zapisa anticipiraju značajnu depresijaciju dinara (ili pak inflaciju, ili oboje), vrlo verovatno veću nego što će ona biti. Razliku, ako se pokaže da je ova moja procena tačna platili bi mi, poreski obveznici. Naime, kupci Trezorskih zapisa, na neki način, u svojim (legitimnim) proračunima, izjedanačavaju efektivnu kamatnu stopa na komercijalna sredstva u evrima (koja država pozajmljuje od banaka) sa očekivanom nominalnom godišnjom depresijacijom dinara od 6%, što je verovatno nerealno. Ovo sve upućuje da se komercijalno zaduživanje čini povoljnijim od onoga putem domaćeg finansijskog tržišta, koje faktički uračunava očekivanu depresijaciju dinara od 6% godišnje (ovo implicira kurs od čak 112-113 dinara za evro početkom oktobra 2011).